Писмо које је Никола Тесла написао Јовану Јовановићу Змају, обавештавајући га да жели да његове песме преведе на енглески и објави у Америци, од данас је по први пут јавно изложено у Народној библиотеци Србије, а у оквиру представљања најзначајнијих експоната из колекције београдске библиотеке.
Физичар је писао да помоћ при преводу Змајеве песме очекује од Роберта Џонсона (Фото: Народна библиотека Србије)
Јављајући се Змају из Њујорка, велики научник је писао да ће пробати да са америчким песником Робертом Џонсоном преведе неке од песникових стихова. Како кажу у Народној библиотеци Србије, реч је о оригиналу датираном на 15. јун 1894, који ће бити постављен у специјалној комори у холу испред централне читаонице све до 1. марта. У националној библиотеци такође кажу да је ово писмо сведочанство Теслине љубави и поштовања према Змајевој поезији.
– Библиотека је купила писмо 1959. од приватног понуђача и данас је његов чувар – објашњава Оливера Стевановић, начелница Одељења посебних фондова у Народној библиотеци Србије.
– Тесла је написао писмо веома узбуђен због Змајеве песме „Поздрав Николи Тесли”. Њихов однос је био диван, мислим да је Тесла био заљубљен у Змајеве стихове.
Змај је написао поменуту песму поводом јединог Теслиног доласка у Београд 1892. Поета и лекар је лично прочитао песму добродошлице на пријему у Теслину част.
Оригинално писмо и коверат библиотека је купила 1959. године (Фото: Народна библиотека Србије)
У писму које је представљено у националној библиотеци Тесла је од песника тражио да му пошаље своју фотографију као и своја нова издања. Тесла је дословно превео песме „Три Хајдука”, „Два сина”, „Циганин хвали свога коња” и „Тајна љубав” да би се Џонсон побринуо за песнички стил превода. Иначе, Џонсон је био велики Теслин пријатељ. Помагао му је да идеје представи јавности објављујући његове научне чланке или новинарске чланке о њему у њујоршком часопису „The Century Magazine”. Управо је у овом магазину 1894. Тесла и објавио поменуте преводе као и свој текст о Змају и српској народној поезији.
———————————————————————-
„Ђулићи” претешки за енглески
Објашњавајући сарадњу са Џонсоном, Тесла је у овом писму јављао Змају:
„У Америци нема бољег преводиоца. Преводи његови управо дивни су, а ако је погдекад мора променити по који редак, то је било неопходно нужно у духу енглеског језика. Сад преводимо неколико другијих песама. Хтедох ’Ђулиће’, али је претешко…”
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7W8
Categories: Поново прочитати/погледати
Народност Николе Тесле
Извесни и аутентични докази о националној припадности Николе Тесле. Српски исељеник Ђуро Муњас, из Филипсбурга, Монтане, објавио је у факсимилу, једно оригинално писмо Николе Тесле од 11 јуна 1921, писано на енглеском језику. Муњас га је питао како то да га у Америци означују као Маџара. На Муњасово питање, Тесла је дословно одговорио:
JA SAM SRBIN – NIKOLA TESLA
8 W. 40 St., New York, June 11, 1921
George M. Mungas, Esq.,
Box 37,
Philipsburg, Montana
My dear Sir:
I have duly received your kind letter of May 31st and wish to thank you for the
interest manifested.
Of course you know that I am a Serbian, coming from the oldest stock in as much
as my mother’s name can be traced almost as far back as any other in our race.
The Editor of the Kansas Farmer and Mail and Breeze does not quite realize that
the Province where I was born was at that time merely under the political rule
of Austria which has nothing to do with nationality.
Wishing again to assure you that I have appreciated your friendly action in the
matter, I remain
Yours very truly,
N. Tesla
Српски тест гласи:
8 з. 40 Улица,
Њујорк,
11 јуна 1921
Г. Ђуро М. Муњас
Поштански фаx 37
Филипсбург, Монтана
Поштовани Господине,
Примио сам Ваше пријатељско писмо од 31 маја желим да Вам захвалим за интерес који показујете.
Ви наравно знате да сам ја Србин, врло старе лозе, јер је име моје мајке старо колико било које друго име нашег народа. Уредник листа Kansas Farmer and Mail and Breeze не схвата потпуно да је област, у којој сам се ја родио, била само под политичком влашћу Аустрије, што нема никакве везе са народношћу.
Желећи поново да Вас уверим да ценим Ваш пријатељски поступак у овом питању, остајем Врло искрено Ваш
Н. Тесла (Види: American Srbobran, May 22, 1958, Pittsburgh, Pennsylvania; Проф. Сава Н. Вујиновић, Никола Тесла и његово време, Toronto, 1993; Проф. Др. Лазо М. Костић, Oбмане и извртања као подлога народности, Hamilton, Ont., Canada 1960, стр. 114; Milan M. Radovich and Robert P. Gakovich, American Srbobran, Official Organ of the SNF – Selective index 1906-1976, Pittsburgh, Pa., 1980).
У загребачком “Недјељном Вјеснику” објављено је у факсимилу ћирилично писмо амбасадора Краљевине Југославије Анте Тресића Павичића, који је
Николи Тесли предао одликовање краља Алекандра 1926. године. Краљ је Теслу одликовао Орденом Св. Саве.
Тресић Павичићево писмо гласи:
Пов. Бр. 422
Предмет:
Предаја Ордена Св. Саве
Г.Н.Тесли
Министарству СпољнихПослова
Генерална Политичка Дирекција
БЕОГРАД
Пошто сам, у послу Министарства Финанција морао поћи у Њујорк, то сам искористио ту пригоду, да лично предам Орден Св. Саве I. ст. Ф. Николи Тесли, нашем учењаку свјетскога гласа. Ја сам био одлучио дати том пригодом један банкет у његову почаст, на који бих позвао неке наше виђеније личности и неке упливније Американце, те сам у ту сврху писао Генералном Посланству, да предузме потребне кораке; ну г. Конзул Станојевић ме је обавестио, да г. Тесла не жели никаквог церемонијала, ни публицитета, него је позвао мене и г. Консула на вечеру у хотел Пенсилванија, гдје станује, па да му том пригодом предам орден, што је и учињено на 26 Септембра.
Г. Тесла је био врло радостан када сам му предао орден. Том пригодом, он који живи врло повучено и скромно, био је врло разговорљив, те је показао, да у толико година боравка у Америци, а ретко када је у додиру са нашима, да је у њему остала чиста и потпуна српска душа. Зачудио сам се када се је стао натјецати са мном у понављању на изуст наших народних песама. Ама било би се рекло да је јучер дошао из Лике. Том пригодом повео се је разговор de
onibus et quibusdam aliis те сам опазио, да је свестрано наображен, па да љуби не само знаности и филозофију, него и лепу књигу. По наобразби стоји високо над професором Пупином, али је разлика у томе, што је Пупин посве нормалан, скоро бих рекао препрактично нормалан, дочим Тесла показује ту и тамо по коју абнормалност, да не би погрешила стара пословица nullun magnum ingenium sine quodam demantiae gradu. Свакако је Тесла један од најзнаменитијих људи што сам их у животу срео. Нема сумње да је он као теоретичар данас највећи електротехник на свету; једна врст модерног Архимеда, који је превише главом у теорији, али не успева као Архимедас у
пракси, те се други окоришћују полодовима његова ума. Он и не мари за богаство, те живи врло чудно, а највећа му је забава хранити голубове, којима по ноћи просипље храну под стрехе, гдје спавају, а кљасте лечи код куће. Иде
радо такођер у кино-театре. Избегава друштво, нарочито женско.
Воли Његово Величанство нашега Краља, и жели да му се о њему приповеда, јер верује у његове велике владарске способности и нада се да ће се наша држава и наш народ под њим сретно развити.
У нашим народним споровима стоји на висини наших најнапреднијих државника. Вели: син сам српског православног попа, и матере српкиње, али смо ми у Лици са Хрватским католицима живели у најбољем складу, и није било никакве мржње у народу, док је није посијала политика с висока.
Он је сачувао и сада те исте осећаје.
Још се увек нада да ће многе од својих теорија ставити у праксу и дати човечанству такова открића, да ће променити цели живот на земљи и учинити га несравњиво угодним. Када се занесе у царство знања и маште, говори песницки и са потпуним уверењем, као да су те ствари већ готове. Могуће да су по законима математике и физике могуће, али и ако је он први открио и доказао могућност преноса електричних сила, на велике даљине, он ипак није то ставио у праксу, него су се други, његови ђаци, окористили његовим изумима. Њему је седамдесет година, али изгледа као да му је педест, па се не боји да не буде имао времена да оживотвори своје велике основе. Чезне за домовином , али још више за знаношћу. Вели да би се још сада похрвао са којим млађим од двадест; а тако и изгледа. Када га се пита, како је одржао такову свезину, одговори: abstine, sustine! Па шапне на ухо, да се је увек држао далеко од жена и очувао девичанство. Он верује да му је то очувало физичке и умне снаге.
Када се човек с њим растаје, има утисак да је био у друштву једног ванредног човека, каквих има мало на земљи, који умом задивљују, а манама обвезују и чини себе симпатичним, као мало дете.
А. Тресић-Павичић (Види: Живко Стрижић, Из антикваријата – Тресић Павичић о Тесли, Недјељни Вјесник, Загреб, 5. липња/јуна 1977, стр. 15).
Истини за вољу не треба заборавити ни извесне поруке Николе Тесле:
“У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чесће бива код млађих одушевљених људи; али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дјело једнога Србина”.
Београд, 21. Маја 1892.
“Наш народ показује толику моралну снагу да нам светља образ пред свијетом. Оно што чине наша браћа у старом завичају достојно је духа који прожима нашу народну пјесму. Колику су душевну снагу, чврсту одлучност, неустрашивост и јунаштво имали они наши неразвијени дечаци кад су пред њемачким пушкама клицали: ‘Ми смо српска дјеца, пуцајте’. Како се сви ми можемо поностити знајући да у читавој хисторији свјета нема тако величанственијег примјера. Ови дивни мученици живјеће вјекове у нашој успомени, одушевљавајући нас на бесмртна дјела”.
Њујорк, априла 1942.
“Поносан сам што сам Србин, поносан сам што сам Југословен. Наш народ има толико снаге, да нема силе која га може разорити.”
Њујорк, 8. Јула 1942 (Види: Поруке Николе Тесле, Глас Канадских Срба – Voice of Canadian Serbs, November 27, 1975, Windsor, Ontario, Canada).
У једоном поздраву којег је Никола Тесла упутио Српској савезној омладини у Америци за њихову Конвенцију, коју су одржали у току 1940. године, дословно стоји:
“…морате бити верни нашој српској традицији…” – “…to remain loyal and faithful to the Serbian traditions” (Види: Nikola Tesla, Greetings to the American-Serbian Youth Convention, Voice of Canadian Serbs, January 7, 1981, Windsor, Ontario, Canada; Света дужност: вели велики Тесла, Американски Србобран, 10. април 1940, Pittsburgh, Pa., U.S.A.).
Београдска “Политика” од 7. децембра 1986. године објавила је чланак под насловом “Из старог Београда – Никола Тесла у Београду”, где стоји, још и ово:
“На београдској железничкој станици 2. јуна 1892. године Теслу је дочекала маса света и кад је изашао из вагона поздрављен је бурним усклицима.
Када је ступио у свечану дворану Капетан-Мишиног здања (Београдског универзитета, КС), где га студенти поздравише громким ускликом:
– Живео! И добро нам дошао!
Поздрављен срдачно од ректора Косте Алковића, захваљујући на лепом дочеку, Тесла је рекао:
‘Господо и браћо! Необично сам усхићен одушевљењем којим ме ви предусретате са одушевљењем својим, кад се ја после толиког мог бављења на страни у далеком свету, далеко од своје отаџбине, моје миле браће, налазим овога момента овде, међу вама… Радујем се што могу овом приликом пред вама да изразим своје најмилије задовољство да сам био и да вазда остајем Србин и ништа више. Дешава се да човек удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се и ја занимам, покаткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога код мене није било и, надам се, да и неће и не може никад бити… Ако има какве славе и заслуга за човечанство да се припише моме имену, то и та почаст припада српском народу из чије сам средине и ја поникао…’
Исто вече, у част Николе Тесле, београдска општина је приредила свечану вречеру у Вајфертовој пивари. Нашег великог проналазача тамо је дочекало преко стотину угледних званица.
Захваљујући, најпре, на званичним здравицама, Тесла је истакао, да ће његово срце далеко преко Атланског океана вазда куцати за српство, и у часовима кад га мисли буду носиле у сферу електричних таласања…” (Види: Из старог Бeограда – Никола Тесла у Београду, “Политика”, 7. децембар 1986).
Владимир Његован написао је интересантну књигу под насловом „Никола Тесла – херој технике“, коју је публиковало СКД „Просвјета“ у Загребу, 1976. године. На стр. 59 Његован доноси изводе из говора николе Тесле којег је одржао приликом своје посете Београду 2. јуна 1892, на банкету на Смутековцу (Вајфертовцу), где га је поздравио ректор Велике школе Алковић.
Ево шта је Никола Тесла том приликом рекао:
„Али слободно и без икаквога претјеривања могу рећи да никад нисам био задовољнији, нити сам икада осјећао овакову сласт успјеха, као што осјећам овдје, у средини вашој и уз ваше признање, мила браћо моја.
У свим тим тренуцима успјеха и неуспјеха, вазда ме је крепила нада да ће мој рад бити од користи за Србство, за мили народ у коме сам рођен…
Ја осјећам много више него што могу да кажем… Мој је живот био непрестано треперење између агоније неуспјеха и блаженства успјеха… У мени има нешто што може бити обмана, као што чешће бива код младих одушевљених људи, али ако будем срећан да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао бит ће ми тада да је то дјело једног Србина. Живјело Србство!“ (Види: Владимир Његован, Никола Тесла – херој технике, Загреб, 1976, стр. 59; Проф. Др. Лазо М. Костић, Oбмане и извртања као подлога народности, Hamilton, Ont., Canada 1960, стр. 113-114).
Надаље, не треба заборавити ни мало познати историски податак,
да је краљ Никола Петровић Његош одликовао Николу Теслу Орденом књаза Данила на дан 23 априла 1895. године. У пропратном писму са повељом и одликовањем краљ Никола је писао Тесли:
“Ваша универзална прослављена знаност у електро-техничкој науци побудила је Његово Величанство Николу Књаза и Господара Црне Горе да Вас одликује Својим орденом Даниловог реда, другог степена. Шаљући Вам орден с
дипломом желим да га Ваше српске прси дуго и дуго носе у здрављу и срећи на корист науке, а за славу српског народа од којега поријекло водите и име му својим научним проналасцима пред свијетом узносите.” ( Види: Књажев Орден Николи Тесли, Глас Канадских Срба, 10. децембар 1976, Windsor, Ontario, Canada).