Митрополит навпактски Јеротеј (Влахос) проговорио о проблемима у вези усвајања докумената на Криту
Атина, 1. јул 2016. г.
Као што је раније саопштено, један од познатих савремених богослова, Навпактски митрополит Јеротеј (Влахос) је међу учесницима сабрања на Криту који нису потписали неке од усвојених докумената. Он је критиковао њихов садржај и предложио је богословски осмишљене исправке.
Сајт Agionoros.ru је објавио изјаву Навпактског митрополита Јеротеја (Влахоса), која разјашњава дешавања у току „Светог и Великог Сабора“ на Криту. Оригинал овог материјала је објављен на познатом и угледном грчком порталу Romfea.
Владика Јеротеј је потврдио да „због богословских разлога“ није потписао текст „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света“, и да је документа „Мисија Православне Цркве у савременом свету“ и „Тајна брака и препреке за њу“ потписао с опаскама.
Владика је саопштио да су по његовом мишљењу на Критском сабору практично одбачене све исправке које је предложила делегација Грчке Православне Цркве.
Документ „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света“ је од самог почетка изазивао забринутост митрополита Јеротеја, али се до краја надао да ће бити исправљен захваљујући корекцијама Грчке и других Помесних Цркава.
Међутим, на сабору је као највиша инстанца истине наступао Пергамски митрополит Јован (Зизјулас): „он је одбацивао исправке, мењао их је или усвајао“.
На крају је, по мишљењу митрополита Навпактског Јеротеја „добијен незрео текст“, у који су до последњег тренутка (чак и у фази превођења на руски, француски и енглески језик) уношене измене.
Владика сматра да текст „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанскот света“ уопште није требало разматрати. Он лично није потписао овај документ, јер противречи текстовима које је владика раније написао на основу учења отаца Цркве.
Митрополит Јеротеј је такође саопштио да је на сабору одбачена исправка Грчке Цркве документа „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света“: у шестом параграфу је било предложено да се „Хришћанских Цркава и Конфесија“ замене речима „Хришћанских конфесија и заједница“.
У петак, кад је разматран документ „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света“ дискусија је доспела у ћорсокак. Румунска Црква је опозвала своју исправку шестог параграфа „конфесија и инославних заједница“ и остао је избор између варијаната „инославне Цркве“ Кипарске Цркве и „хришћанске конфесије и заједнице“ Грчке Цркве.
У току дана је на ванредном саветовању делегације Грчке Цркве донета одлука да се став Светог Синода Грчке Цркве брани до краја и понуђен је низ алтернативних варијанти: „Православна Црква зна за постојање инославних“ или „других хришћана“ или „неправославних хришћана“.
Пошто су све ове варијанте одбачене Константинопољски патријархат је на вечерњој седници јавно предложио да се одржи састанак између Пергамског митрополита Јована (Зизјуласа) и Навпактског митрополита Јеротеја (Влахоса) како би било пронађено решење.
Пергамски митрополит Јован је иницијативу примио резервисано, а митрополит Јеротеј је изјавио „да то није лични проблем, већ питање целе делегације Грчке Цркве“.
Тада је Васељенски патријарх рекао Атинском архиепископу да обавезно треба пронаћи неко решење.
У суботу ујутру је одржано саветовање Грчке Цркве на којем је донета одлука да се понуди варијанта „Православна Црква признаје историјске називе других хришћанских цркава и конфесија које се не налазе у општењу с њом“.
Након тога је митрополит Јеротеј изјавио да неће потписати текст с таквом формулацијом.
Митрополит Јеротеј је такође изјавио да је свештеноначалију Грчке Цркве била упућена оштра критика због његовог доследног става. Можда је овај психолошки притисак допринео доношењу коначне варијанте исправке која је била одобрена. „Лично сам наишао на озбиљан притисак и увредљив однос од стране јерарха. Колико ми је познато, притисак је вршен и на друге чланове Грчке Цркве,“ – саопштио је митрополит Јеротеј.
Истиче да се у коначној редакцији текста међу потписницима налази и његово име. Очигледно, у случају да је текст потписао поглавар, потписи свих чланова делегације су аутоматски укључени у њега.
Са руског Марина Тодић
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7RZ
Categories: Преносимо
Ako sam dobro shvatio tekst, neki ucesnici Kritskog sabora nisu potpisali dokument “Odnosi izmedju pravoslavne crkve i ostalog hriscanskog sveta”. Oni verovatno smatraju da je pravoslavna crkva jedini nosilac punoce istine. Da drugi hriscani (katolici i protestanti) nisu pravi hriscani, da su “inoslavni” ili “jeretici”.
Da li Jovan Zizjulas, Jerotej i dr. smatraju da poseduju punocu istine ?
Da li su katolici koji su spalili Djordana Bruna kao jeretika (zato sto je tvrdio da je zemlja okrugla) posedovali istinu ? Pitam se da li smrtnici uopste poznaju i vide istinu ? Da li je vidi Svevisnji ?
Donedavno je Vatikan zabranjivao svako opstenje sa nekatolicima (jereticima), insistirao na prvenstvu i nepogresivosti pape i smatrao da jedino katolici poznaju punocu istine.
I to je tako trajalo. Vekovima. Uz najuzasnije ratove i masakre kao sto je na pr bila Vartolomejska noc kad su u Parizu katolici pobili sve protestante koji su ziveli u gradu.
Tek od nedavno pocinje stidljivo otvaranje. Uz velike otpore. Izgleda da su ljudi shvatili da svako ostajanje u “rovu svojih istina, uverenja i predrasuda” vodi svadji i sukobu.
Nisam video zakljucke sabora. Ne znam da li su objavljeni.
Истину не поседују конкретне личности које наводите, већ Црква, М. Јеротеј не дозвољава да се под изразом Црква провлаче они који нису или не могу да буду Црква. Дохалкидонски јеретици, савремени јеретици упорни у својим навачењима и људским умовањима, итд.
Што се тиче Ђордана Бруна, он је спаљен због бављења магијом, одвратним окултизмом, а не због личног убеђења да је Земља сферична, тј. лопта. Не округла, како кажете, јер у округлу Земљу верујемо и ми (Равноземљаши) али Земљу која је равна попут диска, и не ротира, ни око Сунца, ни око сопствене осе.
Тако да бих сукобе Римокатолика у Средњем веку с тадашњим “научницима” пре сматрао за бригу о паметном и истинитом, него за страствено спаљивање супарника због неслагања у мишљењима, и поред знаног сукоба између Галилеја и ондашњег папе кога је у једном кратком тексту, заправо драмском делу назнао “Симплицијус”. Он је заправо био као и наш +Таса Побеснели регистратор – прљав играч пун неистине и подметања.