Главни разлози зашто је већина гласала за излазак из ЕУ налазе се у слогану кампање за излазак: „Преузми контролу.”
Џоан Хои
То је значило много различитих ствари. Истицала се жеља да се од ЕУ преузме контрола над границама Велике Британије и имиграцијом. Ова тема је погодила веома велики број људи широм земље за које је имиграција пре свега економско питање и који брину због терета који досељеници стављају на запошљавање, плате и приступ образовању, здравству и социјалним службама.
Али преузимање контроле није се тицало само, чак ни првенствено имиграције. То је био израз жеље за народним суверенитетом и за националним суверенитетом. Гласачи опције „напусти” изразили су осећај обесправљености. Њима је више преко главе тога да одлуке доноси удаљена, неодговорна елита у Бриселу и Стразбуру, која не представља британски народ – и у Вестминстеру такође. „Преузми контролу” је изразило жудњу људи да негде припадају, да неко заступа њихове интересе и становишта и да имају контролу над сопственом судбином. Дакле, у суштини се радило о демосу и демократији. Естаблишмент је ширио страх и то је одбило бираче. Дојадило им је да им се обраћају с висине и да им попују „експерти” који верују да знају шта је за њих најбоље. Нису их довољно поколебали аргументи о економски штетним последицама гласања за излазак.
Многи политичари заговорници останка нису деловали као да су свим срцем у томе, и не само вођа лабуриста Џереми Корбин, него и многи међу конзервативцима. Било им је тешко да објасне зашто је боље остати у ЕУ. Европска унија није дала Дејвиду Камерону смоквин лист у преговорима о специјалном статусу. То је оставило утисак и било је тема у неким ТВ дебатама.
Постојао је оштар класни јаз. Средња класа је била подељена, али је већина радничке класе гласала за излазак. Лабуристичка странка није успела ни у својим старим упориштима.
Историјски гледано, Британија је увек била једном ногом у Европи, а другом ван ње. Никада није била у потпуности посвећена ЕУ. Забринутост је расла како се ЕУ у деценијама након Мастрихта 1992. претварала из чисто трговинског блока у политичку унију.
Сви ови фактори узети заједно претегли су у односу на страх од непознатог, економске трошкове изласка, тежњу да се одржи статус кво.
Џоан Хои (Joan Hoey) је менаџер за централну и источну Европу „Економске обавештајне јединице“ при британској медијској групи „Економист”
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7RG