Обраћање (ауторизовано) Епископа Атанасија, умировљеног Херцеговачког по питању документа: „Односи Православне Цркве према осталом хришћанском свету”
Хвала Вам за реч Свјатјеши!
Јуче је један брат епископ поменуо о. Јустина Поповића. Осећам потребу да објасним. Књига „Православна Црква и екуменизам” не изражава Светог Јустина Ћелијског. Та књига, која је изашла 1974. године чини му неправду. Бавећи се његовом архивом, нашао сам 40 бележака о Православном екуменизму. Јер ту о. Јустин говори о православном богочовечанском икуменизму. Одушевили бисте се његовим изразима: ”саборни икуменизам”, ”светотројични икуменизам целог света”, ”онтолошки икуменизам”, итд.
Свети Јустин наглашава молитву Господњу ”да сви буду једно”. Наводи историју Цркве, Св. Марка Ефеског, Св. Максима, али и Патријарха Германа ΙΙ (13. век) од кога је узео израз ”свејерес римокатолика” због оног што су радили на Кипру. Одатле је узео тај израз и није његов. Истовремено, упућује на Св. Максима да је правилна вера – Католичанска Црква. Није Јустин онај кога, нажалост, фанатици користе чинeћи га ”по слици и прилици својој”. Када је критиковао хуманизам, то је чинио у име Богочовечанског хуманизма. То сам хтео да кажем да не чинимо неправду великом теологу. Тако је критикујући римоцентрични и протестантски екуменизам о. Јустин истицао Православни Богочовечански Икуменизам.
Што се тиче овог текста, мислим да је он прост и прихватљив, али би било боље да је имао један еклисиолошки темељ. Православни Сабори се нису бавили Црквом и човеком. О. Флоровски са киме сам саслуживао у Атини, рекао је: ”Црква није себе дефинисала него је живела.” Можда је данас потребно да је изразимо. Да поменем да је дисертација Пергамског Јована била откривење за многе од нас. То не значи да све што је писао Јустин или Пергамски – догма! Расуђивање је једна од важних одлика православног живота.
Mислим да текст не треба одбацити. Потребан нам је један текст за дијалог. Као што је Еп. Григорије Херцеговачки у обраћању малопре поменуо Флоровског и Николаја… Григорије је мало млађи, он је и мој наследник и радост. И ту је потребно разликовање. Године 1952. о. Георгије Флоровски и Св. Николај су учествовали у Еванстону (САД) на Скупштини Светског савета цркава. То је знао о. Јустин и није их осуђивао. У тексту бих предложио пасус 19 пренесе иза 1 и 3 пасуса. Треба иза Св. Седам Васељенски Сабора додати и VIII и IX Васељенски сабор. Писао сам студију о Осмом Фотијевом Сабору и Деветом (Исихастичким саборима) Сабору.
Хвала за реч коју сте ми дали.
Колимвари, Крит, 24. јуна 2016.
Наслов: Стање ствари
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Qk
Categories: Преносимо
Neznam ko svojim zivotom i ponasanjem vise ponizava Avu Justina Celijskog, da li one “vladike” i “popovi” koji se kriju iza imena njegova i koji su prvi bili za njegovo proglasenje za Svetitelja Pravoslavlja i koji su odmah poslije toga Boga se ne bojeci a naroda ne stideci Justinovu Pravoslavnu Dogmatiku izbacili iz programs bogoslovski skola ili prosti narod koji naivno sledeci svoje Episkope ekumeniste zavrti pod ustaskim nozom i na djubristu istorije! U pravu je bio Vladika Nikolaj kada je napisao “RELIGIJO KO TE UBI RECI? UBISE ME SA OLTARA ZRECI!”
Добро је да нас латиничари уче…
А шта ако човек нема ћирилицу на телефону? Зар је хришћански гледати на такве спољашње трице, а не на садржај реченог?
A sta ako covek nema cirilicu na telefonu? Zar je hriscanski gledati na takve spoljasnje trice, a ne na sadrzaj recenog?
Изгледа да и Ватикан има свој Мегатренд и Мићу декана, кад су му овакви доктори!?