мили боже, чуда великога!
кад велика шћаше британија
да јој газда не буде унија,
изашла на референдум раја,
те европи направи белаја,
јер изгласа из ње да изађе
и пут бољи себи да пронађе.
док британци свесрдно гласали,
срби су за лудницу стасали,
јер слушају шта вучић булазни,
не мож’ нико горе да их казни:
„рајо моја, ништа се не брини!
то не штети твојој домовини,
нек британци куд хоће одлазе,
ужегли су они, а ми тазе!
на европској ватри се кувамо,
залогаје добре им чувамо,
да припреме какво воле јело,
и чланови бићемо, зацело!
стабилна је политика наша,
у рукама судбина нам ваша,
а ви знате ког сте изабрали,
с нама ништа неће да вам фали!
док у свету стање је ванредно,
у србији тече млеко медно!“
е, вучићу, крвниче народни,
поборниче доброга наводни!
док говориш, суше ти се уста,
јер изједа тескоба те пуста!
лажеш народ јер те плаши буна
сутра, двадесет и петог јуна!
већ се много пута устајало,
а народа није било мало,
сваког пута беше га све више,
сутра опет црно ти се пише!
ускоро ће и то твоје проћи,
народу ће бољи дани доћи!
Аница дјевојка: Шта се бели изнад Атлантика
шта се бели изнад атлантика?
да л’ је каква временска прилика?
све је ближе, одустати неће!
авион је – погледајте, слеће!
и авион на земљи се створи,
запрепасти све кад проговори:
„здраво, живо, велика јабуко!
наде пуна, обећана луко!
четврт века замало да прође,
да директно србин ти не дође!
блокирала авионе ти си,
због власти нам допустила ниси
да слободно ми се осетимо,
да тебе и друге посетимо,
па у будимпешту млади ишли,
и оданде многи нам отишли
да се спасе из државе луде,
с мишљу „боље неће да нам буде“!
та мисао тачна врло беше,
не могу се срби да утеше,
увек власт кад бирају – погреше!
а власт иста, у новом оделу,
ал’ узела себи земљу целу:
партија запошљава и лечи,
ак’ члан ниси – ти проси и клечи!
млади да те виде жарко желе,
многи радо и да се доселе,
ал’ немају за авион пара –
– о парама власт се само стара!
у првоме реду мени седе
све политичари, људске беде,
бабић ваздуплоховом ме зове,
једу, пију, гледају филмове,
а ја, јадан, да их слушам треба,
док пресецам пејзаж плавог неба.
ја, авион што „тесла“ ме крсте,
нисам слуга те лоповске врсте,
упрегли ме, а и ја се стидим
што са њима први пут те видим!“
„Аница дјевојка“ је иновативна српска песникиња, која обрађује савремене теме, инспирисана традиционалним метром
Наслови и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Anica djevojka)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7PR
Categories: Преносимо
Оставите коментар