За живот света

У Севастопољу на Криму, од 11. до 14. маја 2016. године одржан је фестивал „Точка сборки“ (Тачка окупљања, али и тачка склапања, сабирна тачка; http://cultpoint.ru), са учешћем већег броја најпрестижнијих имена руске културе и култура руског културно-цивилизацијског ареала. Од представника „остатка света“ на фестивалу смо учествовали велики француски слависта Рене Гера и ја.

Владимир Коларић на Криму

Циљ фестивала била је промоција нове улоге Крима у (ре)дефинисању савремене руске политичке и културне стварности, уз озбиљан рад на истраживању идеја и културних образаца који Крим чине могућом тачком новог почетка за Русију, што би неизбежно имало одјеке и на глобалном плану.

У оквиру стратегије „меке моћи“ савремена Русија трага за универзално прихватљивим и пожељним идејама и системима идеја, чак – рекли бисмо – новим парадигмама као логичко-епистемолошким обрасцима новог типа мишљења, које би могле да постану основ за једно ново и другачије промишљање стварности, прилагођено актуелним изазовима.

Укратко, могло би се рећи да је у савременој Русији сазрела свет о потреби за новим језиком, логосом као новим смислом и начинима његове комуникацијске артикулације и актуелизације. Фестивал „Точка сборки“ је у том смислу био расадник моћних идеја које ће, треба веровати, постати део савремене руске идеосфере.

Лого фестивала „Точка сборки“

О овом фестивалу сам већ писао на свом блогу („Одбрана уметности“) и на порталу „Искра“, док ћу се овде у главним цртама позабавити значајем и улогом коју би Крим могао да има за савремену и будућу Русију. Значајем толиким да призива наду у једну нову Русију, Русију каква би требала и морала да буде, Кримску Русију.

Најпре, комуникацијска, економска и институционална интеграција Крима у Русију је један од стратешких приоритета савремене руске власти, и она већ увелико игра улогу значајног технолошког, војно-стратешког и информационо-технолошког изазова са којима се Русија више него успешно носи. Планови изградње моста и пратеће инфраструктуре које би непосредно повезивао Крим са остатком државе, увелико су разрађени, уз перспективу претварања овог подручја у својеврсну руску Азурну обалу.

Национални полет тек ослобођене територије, заснован на слободарству и свести о неопходности ослањања на сопствене људске, технолошке и материјалне ресурсе како се постигнута независност, не само Крима, него и Русије у целини, очувала и искористила за развој који би био на корист становништву. Природу овог националног полета исправно може схватити само онај ко руски идентитет чита не у етничком, него у цивилизацијском кључу.

Културно-цивилизацијски значај Крима је огроман, и он не само да је „Русија у малом“, него представља својеврсни образац целокупног нашег културно-цивилизацијског ареала. Антички град Херсонес, са добро очуваним остацима паганског храма, али и место крштења Русије, колико и Севастопољ као модеран град са добро развијеним образовним и културним институцијама, али и безбедносним апаратом, он представља образац својеврсне стваралачке интеграције прошлости и садашњости, „Истока“ и „Запада“.

Место где богата и сложена руска цивилизација почиње свој историјски пут, место отпора свим завојевачима, уједно место отискивања последњих белих емиграната на пут без повратка и херојског отпора нацистима у Другом сватском рату (250 дана одбране!), Крим је повлашћен простор интеграције руске историје, њене цивилизације и културе – и у синхроном и у дијахроном смислу.

Владимир Коларић током обиласка античког града Херсонеса

Историја и култура Крима пружају образац уједно личне и колективне храбрости, одлучне одбране тако личне тако и колективне независности, док модели интеграције који се овде назиру нису тоталитаритички и тоталитарни, већ поседују слободоумност која ратнички култ „славе и части“ античких досељеника-Дорана и оснивача ране руске државе, путем византијског „антиномијског“ сензибилитета и аутентичног хришћанског персонализма и саборности, као и савремено трагање за искуством и праксом модернизације која не би била сведена на „вестернизацију“, упућује на једно истинско мишљење и културу „разлике“, једну истинску културну и цивилизацисјку разноликост која не би угрожавала ни једног појединца, ни једну заједницу, ни једну културу. Где би сваки језик, лични језик и језик заједнице, имао пуну слободу да на себи својствен начин учествује у тајни света.

Тајна Крима је тајна превладавања дуализама, превладавања данашње (само)заробљености у језицима и смисловима које сви, без разлике, и на „Истоку“ и на „Западу“, у основи осећамо као дубоко туђе.

Русија се са Кримом мора вратити свом богатству, својој енергији, свом полету, и то је њена обавеза пред савременим светом, пред собом самима, и пред сваким од нас појединачно. Идеја Русије мора, да би уопште постојала, бити идеја мира. Буђење Русије не сме бити буђење још једног тлачитеља, већ неког ко после окрепљујућег сна коначно спреман да преузме бакљу слободе. А то је и наша обавеза, сваког од нас појединачно, да превладамо сопствени кукавичлук и учмалост, и покушамо да, обнављањем себе, обновимо живот света.

Аутор је писац, преводилац, научни сарадник

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7HN

Categories: Светске ствари

Tags: Владимир Коларић, Крим, Рене Гера, Русија, Севастопољ