Једини кандидат за мандатара нове владе, који је Председнику државе доставио програм даљег развоја земље, био је актуелни Премијер АВ.

“Од Србије ћемо за три-четири године направити здраву и пристојну државу, као и сами што смо”, обећали су Николић и Вучић после састанка

У Програму се наглашава потреба за даљим привлачењем страних инвеститора који би за наше паре отварали њима потребна радна места.

Према овом плану и програму искључена је свака могућност ноћних рушења појединих делова главног града, како под фантомкама, тако и без њих… Убудуће, то ће се радити дању, отворено и уз присуство заинтересоване публике којој ће бити дозвољено и да аплаудира за сваки срушени зид. Тако ће Београд почети да личи на Берлин.

У Програму је дат посебан нагласак на учешће оваца у даљем порасту БНД по глави. Наглашено је да се међу овцама, како белим, тако и црним, морају примењивати општа правила једнакости и строго кажњавати и најмања помисао на могућу расну сегрегацију по основи боје овчијег руна. Не расизму! – став је нове владе.

Овцама се никако не би смело дозволити да се поделе на црне и беле јер би их задесила иста судбина која се сада преживљава у ФК црно-белих – Партизану. Тамо би сви да дриблају, а нико да не даје голове. Ако би и дошло до тога да се бели отцепе од црних и самопрогласе независност, ФИФА би реаговала на већ познати начин и у своје редове примила и једне и друге под условом да не играју фудбал јер се ФИФА тиме не бави.

Нажалост, захтев оваца у црном да, ради полне једнакости, свака овца има свога овна, није могао бити услишен. Из више разлога. Прво, у овој земљи је, срећом, много више оваца него овнова, иако и са њима не оскудевамо. Осим тога, са таквим предлогом се не слаже ни можда будући директор канцеларије за односе са арапским земљама, г. Зукорлић, чији је став да ован може имати онолико оваца колико је способан да их опслужује и да их штити. Свако друго решење би имало далекосежне последице на слободу говора и основна овнујска права.

Да је прочитао овај програм, пре него што је отишао на разговоре код Председника, БП не би био толико децидиран у одбијању сваке помисли о евентуалном учешћу у влади. Учешће му, додуше, нико није ни понудио, али важно је бити антипротиван у чему је председник ДС-а ненадмашан.

Узгредна жалба БП о чудним и неприхватљивим променама у РТВ где није било ни Џоа багеристе, ни покварених јаја, ни премлаћивања директора РТВ као главног кривца за катастрофалне резултате на недавним изборима, није услишена. А могли су човека лепо излемати и осудити на десетогодишњу робију тим пре што су у Војводини услови за такве радње веома повољни. Сремска Митровица је много ближа од Пожаревца и од већег је реномеа него Пожаревац где тренутно, од познатих лица, лежи само Слободан Милошевић.

У казаматима Митровице, док је владао терор краља Александра, Моша Пијаде је преводио Комунистички манифест, а у време слободе друга Тита, Ђилас је бележио своја размишљања о Његошу. Онда је Бранко Миљковић написао чувене стихове о слободи. Тако се дошло до слободних избора за које сви тврде да су покрадени, а Ђидо и Моша испадоше два лоша.

Радуловић је такође одбио учешће у влади са образложењем да му је свега доста било. Тешко је бити у влади земље где је лични доходак мали и градоначелник Београда такође; где су мали изгледи и где мало фали па да нам се и земља зове Мали. Као она у Африци где су све жене по рођењу у црном и где су углавном, због имена државе, несрећне, за разлику од жена у држави Невади. Није правописна грешка, не пише се одвојено.

И док се у Србији премишљају како да направе владу а да то никог не заболи, Монтенегрин Мило, једини у мајке, пише писмо захвалницу руководству НАТО-а, па каже:

Драги моји,

Одајем вам пуно признање и све државне тајне за свечани пријем у ваше редове где ћемо у почетку бити само на посматрању. Такође вам признајем да смо признали Косово, признали нашу кривицу за ваше бомбардовање и признали да наше дугове Русима више не признајемо и да их се јавно, преко новина, одричемо све док не загусти. А онда ћемо им вратити Мило за драго.

Од вас очекујемо, као што сте и обећали, да пошаљете паре, наоружање и војнике за изгинућа по свету. Ми имамо командни кадар и ту нам ваша помоћ није потребна.

Наше море вам је на потпуном располагању.

P. S.

И наше море проблема.

Ваш одани Мило, а мислим да вам је и драго.

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Gv

Categories: Сатиристика

Tags: Александар Вучић, Драгослав Пакић, Мило Ђукановић, сатира