Аман, бре, људи, шта је с вама: не прође дан да неко не добаци из масе премијеру: „Гладан/гладна сам“?!
Извор: Ало!
Ручајте пре него што кренете на митинг, побогу, па празног стомака се не иде ни на свадбу, а камоли на ходочашће „Госпи из гарсоњере“.
Је л’ он икада добацио некоме у маси: „Лажем вас“ или „Тек сте га нај*бали“, а сигурно му је небројено пута дошло да то учини али не, младић финих манира, из војводске куће, и зашто би уосталом он неког замарао својим проблемима кад нити сте криви за њих, нити можете да му помогнете?!
Не може ни он вама, нисте на отварању пекаре па да на брзину искриви неколико хиљада кифли и баци у масу, већ на страначком скупу на којем говорник прича оно у шта не верује док ви аплаудирате ономе за шта сте убеђени да је ноторна лаж, али то је ствар домаћег васпитања, фолклора, рутине која се не сме реметити само зато што некоме у сред говора „зенице ока нашег“ – крче црева!
Ко нека разамажена деца сте, бре, ви – гладни!
Само нешто кукате сиротом човеку, верујем да му преседне сваки митинг, а то су ретки тренуци кад може бар на кратко да одмори од копања оноликих рупа и затрпавања камена темељаца, а мислим да их је у минулих десет дана поставио више него каменоресци за годину, али се ни на једном од скупова није пожалио: „Боле ме леђа! Стегло ме у крстима! Руке ми дрхте ко да сам грешком гурнуо прсте у укључену мешалицу“…
Боже ме опрости, кад га видим у вестима појачам да чујем ко је умро, кад се сетим да није Тома већ Томин мали од лопате, затрпава кртинчњаке по Србији, из којих ће једног дана израсти ја л’ фабрика, ја л’ дрво, ја л’ ће онај посађени камен рекордно да роди па ће и о томе да се јавља?
Дакле, доста више с тим: „Гладни смо“, барем на митинзима, јер, понављам, то што нисте стигли да једете журећи да видите месију, или што можда немате шта да поједете због мизерне пензије, плате коју нисте примили годинама, плату коју сте управо примили али за њу не можете да купите ни сусам с ђеврека – није оправдање да упадате човеку у реч, јер глад, беда и јад нису оправдање за некултуру, а то је управо оно што премијер нуди Србији и што нам је потребније од хлеба насушног!
Не мислим дословно на културу – ту је испунио квоту с Тасовцем, већ на стандарде понашања: културно је пре четири године обећао бољитак за две, па после те две најкултурније могуће замолио за стрпљење још две, а сад више него културно, не прекидајући никога у сред јела, тражи још само четири како би на фин и пристојан начин могао да уради све оно за шта ће по истеку осме године рећи да је учинио још пре шест, али смо ми народ кратког памћења јер углавном размишљамо или оном работом, или желуцем!
Све чешће желуцем, мада и боље што је тако, јер на шта би тек личило да током митинга неко добаци: „Председниче, народ ти нема ерекцију“ или „Председниче, напаљена сам“, далеко било?!
То би већ значило да нешто заиста није у реду и да Србија не иде правим путем, па се и не би могло веровати обећањима човека који избегава да обећава и лицитира с годинама, али док год је народ „само“ гладан и има довољно снаге да то каже, па и викне, све је у реду, јер глад човек може и да завара чашом воде – али ерективну дисфункцију никако, па сто пута да се вади на лош дан, стрес на послу, главобољу, пијанство…
Заиста користим прилику да апелујем на све да убудуће узму барем који залогај пре митинга, или понесу смоки, јер ћемо доћи у непријатну ситуацију да премијер не може да говори а самим тим и објасни шта још добијамо за четири године поверења у власт која ни себи не верује?!
А, то што је и овог пута обезбеђење извело гладницу из сале само сведочи у прилог тези да власт брине о сужњима!
Верујем да су госпођи за минут објаснили да није ни мало гладна, напротив, да се прејела па од подивљалог холестерола не зна шта говори, и коме говори што је још битније!
Зашто нико није пренео да се након неколико минута вратила у салу и добацила: „Сита сам, сине, сита, сам ти полако, има бака времена до вечере ихаааај“, а?..
Не зато што се то није догодило, већ зато што је потребно још само две године да се догоди, али човек се не кандидује за половину мандата већ цео, па да видимо за четири кад нахрупимо сви на митинг ко на „Ивкову славу“– румени, гојазни, једном дебелом ногом већ у ЕУ а другом у буџетски суфицит од неколико билијарди евра!
Па, сви ко један, у глас: „Председниче, имаш нешто за желудац, претоварио сам се ко Веља у Гучи, а и ерекција већ четврти дан ко кула у „Београду на води“!
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7tf
Categories: Преносимо
Ako budemo nekulturni,moze,nedaj boze,da dojadi coveku. A ondau je lakse da promeni narod,za neki bolji