Јеврејској општини у Србији биће дато 3.000 зграда које су нацисти конфисковали од Јевреја који нису имали наследнике за време Другог светског рата, док ће у наредних 25 година добијати близу милион евра годишње за различите образовне програме и истраживање холокауста.
У Србији је ступио на снагу закон по којем ће имовина Јевреја коју су конфисковали нацисти и власти Београда за време Другог светског рат бити предата јеврејским организацијама, пише „The times of Israel”.
Према закону који је усвојила Скупштина Србије у фебруару ове године, Федерацији јеврејских општина Србије биће уступљено око 3.000 зграда које су конфисковали нацисти од Јевреја који нису имали наследнике.
У закону је прописано да ће Федерација јеврејских општина Србије у наредних 25 година, почевши од 2017. године, сваке године добијати од државе 950.000 евра за финансирање истраживања холокауста, школске програме, стипендије за студенте и друге потребе јеврејске заједнице.
До 1941. године у Србији је живело око 33.000 Јевреја, али су већ у мају 1942. године нацисти убили или послали у концентрационе логоре 80 одсто јеврејског становништва.
Опрема: Стање ствари
(Спутник/НСПМ, 30. 3. 2016)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7lX
Categories: Преносимо
Мислим да би Холокауст требало да се пише великим словом? Такође у чланку стоји да је у мају 1942. око 80% јеврејског становништва протерана у логоре или побијена – рекао бих да би тачна формулација била до маја 1942. јер је још ’41. знатан део српских Јевреја страдао.
Ја сам променио у мало “х” у речи “холокауст”; сад сам и проверио и треба мало 🙂
Ако је холокауст грчка реч онда је јасно да не може бити први пут употребљена током и за Други светски рат; уосталом, ни геноцид не пишемо великим словом. Писањем великог слова (ако узмемо термине Википедије) рекао бих да се покушава и ШИРИ СМИСАО прекрити УЖИМ СМИСЛОМ.
Александар Лазић
Не знам да ли се неки економски аналитичар/економиста позабавио различитим аспектима рестутиције; од структуре потраживања до структуре враћених непокретности и евенталних економских утицаја читавог процеса (на струтуру прихода). Колико ми је познато највећи део враћених добара отпада на пољопривредно земљиште, шуме, пашњаке и сличне неатрактивне непокретности.
Како је регулисана ситуацијама са објектима који су имали производну сврху а сада по свој прилици не могу да се користе ни за шта (млинови, циглане, складишта, фабрике). Прибојавам се да је у економском смислу реституција дошла у зао час – када је врло неатрактивно улагати у Србији у производне делатности – па може да нам се деси да добијемо ”лењу” рентијерску класу која ће свакако да побољша свој материјални положај (нарочито ако је враћено нешто од велике вредности – непокретности у великим градовима, локали и слично) али ће позитивне економске последице бити слабе.
Ово је само једна спекулативна процена, волео бих ако неко може да укаже на текстове где се озбиљно претреса ова сложена тема.
Не упуштајући се у никакве друге коментаре желимо да констатујемо да су се југословенски Јевереји у огромној већини у Другом светском рату определили против монархије за републику, као и известан део Срба, како је истакао у београдском рајхсатагу југословенски фирер Јосип Броз Тито у свом говору од 8. августа 1945 (Види: Титов говор, „Борба“, Београд, 8. август 1945).
А сада, ево шта каже Др Јаша Романо о учешћу Јевреја у НОР у „Зборнику јеврејског историјског музеја у Београду“, где дословно стоји:
„Захваљујући Комунистичкој партији Југославије, која је организовала и спровела борбу против окупатора и његових помагача, било је омогућено и знатном броју југословенских Јевреја, медју којима и Јеврејима интернираним у логору на Рабу да се укључе у састав НОВ и допринесу значајан обол у ослободилачком рату народа Југославије. Морамо посебно нагласити да јевреји у том рату нису учествовали као засебна народност или етничка групација, већ као равноправни чланови заједнице југословенских народа. Њихов допринос у тој борби био је значајан и по броју учесника и по броју погинулих. Према непотпуним подацима, у народноослободилачком рату (НОР) је учествовало преко 4000 Јевреја ( На другом месту Др Јаша Романо, каже да је око 4,600 Јевреја учествовало НОР-у, – п.п.), од којих је погинуло преко 1200…“ (Види: Др Јаша Романо, Јевреји у логору на Рабу и њихово укључивање у народноослободилачки рат, Јеврејски историјски музеј – Београд, Зборник бр. 2, Студије и градђа о учешћу Јевреја НОР рату, Београд, 1973, стр. 3; Др Јаша Романо, Јевреји Југославије 1941-1945. Жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата, Јеврејски историјски музеј ‘Савез јеврејских општина Југославије, Београд, 1980, стр. 4).
Хвала вам на овом граматичком разјашњењу! Било ми је познато да је у питању реч грчког порекла али сам мислио да је у специфичним условима она постала нешто као лична именица и да би требало да се пише великим словом (не могу да се сетим неког аналогног примера али сигуран сам да их има).
Недићева влада била је принуђена да те некретнине купи од Немаца, и то по 10х већој цени него што се тад могло добити. Зар не би био ред да се штета прво наплати од Немаца; а ми ако смо шта добили испод цене – да регулишемо?
Nemci konfiskovali jevrejske stanove i kuce a 1945 dosli komunisti i uselili,zatim po Slobinom zalonu otkupili, 50 evra kuca ili stan.
Можда некоме може изгледати и неукусно, али по чему би куће људи који нису имали наследника припале ”јеврејској заједници”? Зар не би онда, по тој логици, куће Срба из Хрватске, или земаља у окружењу (Румунија, Мађарска), који нису имали наследнике (а чији су власници страдали у рату, или им је имовина била одузета), требало да припадну ”српској заједници”. (Претпостављам да се, у првом случају ради о Јеврејској општини, као што у другом мислим на Српску црквену општину.) По закону, чини ми се, кућа и друга имовина без наследника, припада држави. Зар сама Србија није у Другом светском рату претрпела таква масовна страдања, да би најлогичније било да постојећа имовина без наследника припада држави? Овако се одвајају, по ко зна који пут, Јевреји, и наглашава само њихово страдање. И зашто је овај закон донет тек сада?
Нису само за реституцију различити критеријуми за Јевреје и Србе. Пре неку годину сам негде прочитао да се наша браћа у страдању противе да грчка реч “холокауст” (спаљивање) може да се користи само за Јеврејске жртве, страдале у немачким логорима. Питам се:Зашто спаљивање Срба у Дахау и јасеновачким кречанама за њих није холокауст?