Слободан Антонић
Говор премијера Вучића у Варварину[1], поводом седамнаест година од агресије НАТО-а на Србију, због изразите некохерентности и нелогичности био је за све разборите слушаоце узнемирујући.
Вучић је лепо и тачно набројао све одлике напада НАТО-а на Србију. „Бомбардовање Србије био је тежак злочин“, рекао је, „убијали сте нашу децу“, „то је била крв, а не случајност или колатерална штета, то су била деца!“! Била је то једна „бесмислена агресија“ која „нема оправдања ни разлога, ни смисла“, „агресија 19 моћних земаља, бесмислена и беспотребна, један од покоља који све поруше, а ништа не решавају“.
„Србија тај злочин неће заборавити“, обећао је даље наш премијер, „запамтили смо мост на Великој Морави“ и „свако наше дете“, „Милицу и Сању“. Но болно је то што они који су нас бомбардовали не само да су своје злочине „лицемерно оправдавали“, „покушавали све заташкати и гурнути под тепих, посебно одговорност“, него ни данас „не умеју да моле за опроштај, они који су убијали не умеју `извини` да кажу“. Штавише, „агресија на Србију“ за наше нападаче „била је само вежба за нове ратове и кршење међународног права“.
И тако, све што је Вучић у првој половини свог говора навео да се догодило 1999. године потпуно је тачно. Али он у наставку говора прави неочекивани обрт. Јер, закључак који проистиче из наведених премијерових исказа требало би да буде – ако су нас нападачи неправедно убијали и нису се покајали, а ни ми не можемо да заборавимо њихове злочине, онда између убица и нас и даље постоји морална разлика због које је немогуће да политички, а поготову војно с њима сарађујемо.
Александар Вучић у Варварину
Међутим, Вучић не само да није извео такав закључак. Његова поента је заправо била обрнута: „Пре седамнаест година били смо на супротним странама“, истакао је он, „а данас смо на истој страни, што није знак наше слабости, већ наше снаге, величине, да смо умели да устанемо, не заборављајући да опростимо и себе мењамо, као и да оставимо прошлост да почива и гледамо у будућност”.
Ово је вероватно најапсурднија реченица у српској политици у последњих пар година. Зашто смо прешли на страну убица? Не зато што су се они променили, већ зато што смо се ми променили. А ми смо се променили не наводно из слабости, већ због снаге (?!). Јер ми, ето, нећемо више да гледамо у прошлост, већ у будућност (?!).
И тако смо се нашли на страни наших убица за које је, према речима самог премијера, „агресија на Србију (…) била само вежба за нове ратове и кршење међународног права“, управо стога што је Србија „јака“ и што „гледа у будућност“? Па хоћемо ли сада и ми, заједно са сопственим убицама из 1999. године ићи у нове ратове и кршити међународно право?! Хоћемо ли сада и ми учествовати у бомбардовању неке треће, недужне земље и убијати тамошњу децу, неке нове „Милице и Сање“?
Просто да се човеку заврти у глави од конфузије и противречности једне политичке реторике. Класична „Друга Србија“, и поред аутошовинизма и натољубног мазохизма, бар је кохерентна у својим тврдњама. За ЛДП је, на пример, бомбардовање 1999. године „последица врло неодговорне политике Слободана Милошевића“, односно заслужена „казна којој смо били изложени 1999. године као таоци Милошевићевог система који је, неспреман да се мења, гурнуо читаву земљу у рат“[2].
Пошто смо, ето, за „Другу Србију“, ми били криви 1999. године – не НАТО – а како смо се сада променили, природно је да данас тежимо да будемо са онима који су онда били у праву, који су сада у праву и који ће увек бити у праву.
У таквом расуђивању све је погрешно. Али у њему макар има некакве кохерентности. У Вучићевом расуђивању, пак, премисе су потпуно тачне, али закључак је сасвим погрешан: НАТО је 1999. године био убица, а ми невини, они се нису променили, али ми јесмо, па смо сада ми њихови савезници и то је заправо резултат наше снаге?! Буди бог с нама каква логика.
У политичкој философији прави се разлика између неморалног и аморалног политичара. Неморални политичар зна разлику између добра и зла, па када чини зло, јер из тога има личну или неку другу парцијалну корист, то ради скривено, а уколико буде разоткривен, све пориче. Аморални политичар, међутим, ни не добацује до разлике између добра и зла, те не само да се не стиди да зло чини отворено, већ га још и проповеда као нешто посве природно и оправдано.
И ако је до сада било извесних сумњи, после говора одржаног у Варварину бојим се да бар за једног од наших политичара постаје све јасније којој од наведених категорија припада.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фонд стратешке културе, 29. 3. 2016)
__________________________________
[1] Вучић: Србија мора да верује у живот; Вучић у Варварину: Убијали сте нас, памтићемо заувек, Бог ће вам можда опростити, ми јесмо
[2] Поштујемо невине жртве, 24. март 1999. последица Милошевићеве неодговорне политике
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7lJ
Categories: Преносимо
Autor vec u naslovu postavlja pitanje :
ZASTO SMO PRESLI NA STRANU UBICA ?
Nije mi poznato da je Srbija presla na stranu ubica, ali se prisecam da su dve zemlje, deset do petnaest puta vece i jace od Srbije, presle na stranu svojih ubica. Obe su u II Sv. ratu bile skroz razorene. Na jednu su cak bacene dve atomske bombe.
Odmah posle poraza, obe su uspostavile prisne odnose sa zemljama koje su ih unistile i postigle visok stepen demokratije, zavidan ekonomski prosperitet i blagostanje.
Misleci na buducnost, obe su izabrale “carstvo zemaljsko”
ДедаЂоле, лупеташ к’о максим по дивизији…
@Војвода vala bas.
Ја ћу се опет позвати на Радована Трећег и његовог таста Светислава који „претерано с***, али док то ради по дворишту бар се држи за шљиву, јер су му корени срБски!
Овај што с*** по Стању, питање је на чије је корене накалемљен?
Када сам још позвао коментаторе и уредништво, да несрећно Дедађолете искључе са сајта? Нажалост, још увек га трпите. Тужно и јадно!
Никако ми није јасан српски мазохизам, да некога ко ….. по нама трпи и тетоше? Докле? Неиздржљиво је! И он НЕ ЛУПЕТА, како неко написа. Он нас зеза у здрав мозак. Када је тако паметан и све зна, нека нам саопшти, ко је и из кога легла је произашао.
Поштовани коментатори,
Поново вас позивам да се са уважавањем односите према Другом и Другачијемислећем, те да ако има нешто да кажете – идете на аргумента а не на човека. У супротном ћу бити приморан да бришем коментаре (што, знате и сами, заиста нерадо радим).
Што се тиче позива на искључење – сви који поштују правила коментарисања су добродошли на овом сајту, па и коментатор са надимком Deda Djole.
хвала на разумевању,
Александар Лазић
Г. Лазићу.
Да ли на овакву ступидност:
„Odmah posle porza, obe (Немачка и Јапан, примедба М.А.) su uspostavile prisne odnose sa zemljama koje su ih uništile…”,
може благотворно деловати било какав контрааргумент?
Ово се на срБском зове провокација, а „Светислав” је, поред претераног с***ње, чист провокатор!
Многи мисле оно што је написано у оспораваном коментару. Шта треба, да стотине хиљада људи држе фластер на уста?
Ево ја ћу одговорити том коментару_
– Јапан, Немачка 1945 – Србија 2016 : ситуације су радикално другачије и времена су се променила. Јапан и Немачка су данас друштва без визије, без наталитета, њихови људи су без самопоуздања, те две нације су без решења за њихове економске и геополитичке проблеме. Њихов окупатор је данас тај који је гарант рата а не мира, окупатор је тај који је у све већем расулу, и он је тај који је легло шовинизма. Питање за Деда Ђолета: Како ћемо ми повратити те ствари ако се вежемо за пакт који почиње ратове, који је у све горој економској ситуацији и који нас сматра инфериорнима?
P.S. Како ћемо ми повратити те ствари : под те ставри мислим на визију, наталитет, самопоуздање и налажење решења за економске и политичке проблеме
Za @Ivana K.
Hvala Ivane na komentarima i razmeni misljenja.
Vi tvrdite . . . da su Japan i Nemacka drustva bez vizije, bez nataliteta, njihovi ljudi bez samopouzdanja i bez resenja za ekonomske i politicke probleme . . .
Moze biti, ali, ako je to tacno, postavlja se pitanje : zasto onda 1 400 000 Srba zivi i radi u EU a oko 830 000 Srba u Severnoj Americi ? Zasto i danas nasi mladi sanjaju da odu u te zemlje ? Zasto je milion izbeglica sa Bliskog Istoka stiglo u Nemacku ?
Autor Antonic vec u naslovu postavlja pitanje :
ZASTO SMO PRESLI NA STRANU UBICA ?
Za razliku od zemalja koje su se – kao Nemacka i Japan (1) – stavile pod americki stit i otvorile zapadnoj trzisnoj ekonomiji, ima zemalja koje su (kao Kuba ili Severna Koreja), posle sukoba sa USA zadrzale neprijateljski stav prema Amerikancima i Zapadu uopste. U tim zemljama nema ni “d” od demokratije, granice su zatvorene i vlada opste siromastvo.
Postoji misljenje da su te zemlje izabrale put casti i pravde (da ne kazem “carstvo nebesko”).
(1) – Atomska bomba je u Hirosimi ubila oko 200 000 Japanaca a bombardovanje Hamburga krajem jula 1943 oko 45 000 Nemaca
postavlja se pitanje : zasto onda 1 400 000 Srba zivi i radi u EU a oko 830 000 Srba u Severnoj Americi ?
Мислим да је то зато што су отишли када је било боље.
Zasto i danas nasi mladi sanjaju da odu u te zemlje ? Zasto je milion izbeglica sa Bliskog Istoka stiglo u Nemacku ?
Инерција. И пропаганда преко фејсбука :
Facebook is the primary agent responsible for the false hopes aroused in these millions of migrating fools … since this ‘anonymous’ Facebook incitement to random migration is CIA’s or NSA’s idea of a global ‘covert op,’ we don’t get to see the Internet traffic statistics, which demonstrate it perfectly plainly. For example, over 90% of all Facebook incitement to attempt to migrate to Germany, came from outside Germany.
(https://niqnaq.wordpress.com/2016/03/14/this-is-the-reality-of-the-global-judeonazi-or-zog-hegemon-underneath-the-contrived-and-dishonest-nativism-of-people-like-our-own-dear-laurie-helvena/)
ima zemalja koje su (kao Kuba ili Severna Koreja), posle sukoba sa USA zadrzale neprijateljski stav prema Amerikancima i Zapadu uopste. U tim zemljama nema ni “d” od demokratije, granice su zatvorene i vlada opste siromastvo.
Куба је сумњив случај: да је Куба била неки опонент заиста, била би смазана као Панама и Гренада.
Северна Кореја: ево прича и слика, па закључите сами :
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=6&idnovost=53108
http://www.nspm.rs/hronika/singapurski-fotograf-otisao-je-u-severnu-koreju-ocekujuci-mracni-kazamat-%E2%80%93-docekali-ga-nasmejani-ljudi-i-hiljade-hektara-useva.html
http://cyruskirkpatrick.com/tag/north-korea/
https://www.youtube.com/user/arampan/videos
http://www.dprk360.com .
Поздрав
Postovani Ivane,
Slazem se sa vama, Nemacka ima bezbroj problema, kao uostalom i cela EU. Medjutim, ti problemi se resavaju dogovorom, demokratski, izborima na svim nivoima, dok se na Kubi oni resavaju diktatorskim dekretom iz vrha kompartije.
Nemacka i EU pruzaju ljudima ne samo posao i pristojnu nagradu za posao vec i niz gradjanskih sloboda o kojima Kubanci mogu samo da sanjaju. Mozda zato ljudi idu radje u Nemacku i na Zapad nego na Kubu ili Severnu Koreju.
Posle 55 godina diktature, mi smo osvojili visepartijski sistem i opredelili se za trzisnu privredu. Pred nama su parlamentarni izbori 24 aprila. Nadam se da cemo izabrati postene, umne i hrabre ljude koji ce nas voditi sledecih godina.
Mi i Nemci mozemo da biramo buducnost. Kubanci za sada ne mogu.
Poštovani Profesore Antoniću, u pitanju je šizofrenija. Glas pseudo Premijera Srbije je glas šizofrene Srbije. Svaka vlast je od Boga i može biti po blagoslovu ili po dopuštenju Božjem. Obzirom da je narod u većini odbacio Boga i zapovesti Božje, to je Bog dopustio da mu bude po željama srca . I eto i to je moguće oboleloj duši narodnoj, govoriti u isto vreme i za i protiv, biti i patriota i izdajnik, i žrtva i dželat, i pobožan i bezbožan i napredan i nazadan, i mršav i debeo. U zavisnosti od situacije i okolnosti. A sve u STRAHU za život. U društvu koje je obolelo od podvojene ličnosti (od licemerja tj. farisejstva) nije moguće očekivati drugačiju vlast. Ustrojstvo Države izvire iz ustrojstva Crkve. Ili prevedeno, porodica je slika duše domaćina. Obzirom da je Crkva raslojena i višestruko rastrojena, država to evidentno obznanjuje. Rešenje postoji i potrebno je vreme da bi se ovo zlo u narodnoj duši proteralo za Vjek i vjekov. Do tada jedini preostali način čuvanja Crkve i Države je da čuvam svoju dušu od sablazni, mita, korupcije, sektantstva (partijaštva, tabora) od bludila i sujeverja. Čuvajući sebe i svoju dušu ujedno čuvam i Crkvu i Državu.