Приказ књиге Александрa Узелца „Под сенком пса. Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века“, Утопија, Београд 2015, 324 стр.
У европској средњовековној историји – посебно у централним и источним деловима континента – монголска освајања и политичке, демографске и економске промене које су их пратиле заузимају веома важно место. У имагинацији европских народа, уклапање војно супериорних дошљака у апокалиптичне представе опстало је као део колективног сећања дуго након што је војни и политички утицај Монгола нестао. У потоњој националној свести Пољака, односно Мађара, отпор монголском нападу на Лигници 1241, односно обнова земље током краљевања Беле IV такође имају проминентан положај.
Међутим, донедавно у српској историјској науци овим збивањима није поклоњено много истраживачке пажње. Радови Александра Узелца, сарадника Историјског института у Београду, умногоме су изменили ову ситуацију. Према његовим речима у двовековној епохи Немањића није било тренутка који је оставио тако дубоког утиска на савременике као што је то била претња монголске инвазије. Његова монографија Под сенком пса. Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века (Утопија, Београд 2015) представља стога право освежење у домаћој медиевистици и важан допринос разумевању српског средњовековља. У најкраћем, ову књигу одликују изузетна минуциозност аутора у баратању разноврсним изворима и брижљив однос према теми проучавања – од пажљиво одабраног наслова који сажима оновремену геополитичку ситуацију која се развијала под пресудним утицајем монголског кана Ногаја (Пас) до изванредно одабраних илустрација.
Тематски, књига обухвата политичке и војне прилике настале после великих монголских похода на Запад половином 13. века па све до краја Ногајевог живота и последица слома његова државе – новог политичког устројства и демографских кретања почетком 14. века. Материјал у књизи организован је тако да паралелно прати збивања у монголским државним творевинама и последице на југоистоку Европе – у Византији, Угарској, Бугарској и Србији. Поход младих принчева 1241–1242. одредио је политичке прилике у централној и југоисточној Европи наредних неколико деценија. Сложености политичких прилика допринела су збивања која су само делимично и посредно зависила од монголског продора – обнова Ромејског царства на Балкану и у Малој Азији, последично опадање латинских политичких творевина на овом подручју, унутрашња превирања у бугарским земљама, буран развој државе Немањића, политика египатских Мамелука и интереси италијанских трговачких држава. Овај комплексан политички мозаик Узелац је мајсторски реконструисао, готово без преседана у српској литератури посвећеној средњем веку.
Поред реконструкције политичких прилика, која је у средишту књигем, аутор је на многим местима полемисао са широком историографском литературом успевајући да коригује, или барем преиспита, нека устаљена гледишта. Читаоцима заинтересованим за српску или балканску средњовековну историју ови одељци ће бити посебно интересантни. На пример, разматрајући хипотезе о доласку саских рудара у Србију – једну која њихов долазак везује за избеглиштво пред монголским продором и другу по којој је он уследио тек касније на позив краља Стефана Уроша II – Узелац груписањем до сада слабо повезаних (а познатих) изворних података већу тежину даје првој могућности. Слична истраживачка акрибија присутна је и у разматрању околности око доласка на престо Стефана Уроша I, улоге куманског елемента у слабљењу и дезинтеграцији Другог бугарског царства, српско бугарских односа, дипломатије краља Милутина и природе његових односа са каном Ногајем.
Иако описује епоху окончану пре седам векова увиди о миграцијама и (не)уклапању дошљака у староседелачко окружење, дипломатској вештини и комплексној међуповезаности широког геополитичког подручја делују изненађујуће актуелно. Поред тога што ће читаоци ове књиге несумњиво много сазнати, они ће добити и прилику да темељније промисле о неким темама из српске средњовековне прошлости.
Илустрације преузете из електронског издања књиге. На насловној страници “Упад Татара у Угарску за време краља Беле IV” (Хроника Јована Туроција, краj XV века)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7kO
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар