Тешко је објаснити пориве код једног невероватно малог дела припадника српског народа који толико мрзе свој сопствени народ као што је то случај код плаћеника који раде за стране владе под окриљем некаквих НВО. Најцрњи пример таквих особа представљају Наташа Кандић, од првог дана директорка Фонда за хуманитарно право а сада РЕКОМ-а, и Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије. Обе су плаћеници Владе Сједињених Америчких Држава и извесних приватних фондација.
Наташа Кандић (Фото: Танјуг)
О њима двема много знамо али не знамо суштину њиховог добро плаћеног антисрпства. Можда је то пример за добре психијатре који би на тим случајевима могли да разрађују различите теорије.
Није ми намера да се бавим тим плаћеницама. Желим да укажем на један мали део гомиле лажи које су просуле 24. марта, на годишњицу (англоамеричке акције) агресије на СР Југославију.
„Игра бројева“ је добро позната чињеница на балканским просторима. Код нас Срба је то карактеристично за све ратове 20. века па још нема поузданих процена и коначних података. То важи и за агресију НАТО-а 1999. године. Најпотпунија сазнања о губицима из тог времена, додуше једне стране, има Музеј жртава геноцида али ту институцију нико не пита за податке. Медији, без обзира на то ко су им власници, као да су плаћени да о свему и свачему, па и о жртвама 1999. године, податке добијају од предводника разноразних НВО, а међу њима су најтраженије Наташа Кандић и Јелена Милић.
Јелена Милић (Снимак екрана: Танјуг)
Ако је веровати тексту „Nataša Kandić: Nema političara da kaže istinu“ објављеном 24. марта 2016. године у Danasu, она тврди да су албански терористи (који су за њу Ослободилачка војска Косова) током трајања агресије у директним сукобима убили 559 припадника Војске Југославије и Министарства унутрашњих послова.
Ако је веровати Јелени Милић, односно информацији са њеног Интернет гласила, страдало је на територији Косова и Метохије 171 припадника формација војске и полиције, а на територији преосталог дела Србије и у Црној Гори и 95! Милићева се позива на Кандићеву и њена „коначна истраживања“.
На крају, мени остају питања: Ко је овде луд? Ко све то трпи?
Скраћивање наслова и опрема: Стање ствари
(Фонд стратешке културе, 25. 3. 2016)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7l7
Categories: Преносимо
Да подсетим да је генерал Небојша Павковић у интервјуу с краја прошле године (који је објављен и на Стању ствари) најавио да ће у другом делу своје књиге о ратним дешавањима 1998. и 1999. године објавити поименичан списак страдаих припадника Приштинског корпуса. Сумњам да је посебно тешко одредити број страдалих у ратовима 1992-1995. а посебно 1999. Уз евентуални број врло компликованих случајева нестанака па потом живота под другим идентитетом или одласка у иностранство (сигурно има и неколико таквих случајева) сви страдали су заведени и покопани на простору Републике Србије. Не знам зашто би било проблематично да се такви подаци систематизују и објаве?
Аутор је такође напоменуо да је на Балкану код многих народа присутна ”игра бројевима”. Треба имати на уму да погрешне процене нису карактеристичне само за Србију или наше геополитичко поднебље. Некада из објективних околности заиста није могуће доћи до неке прецизне процене или због уништене документације или због уништене популације која би била извор података о страдалим људима. Такав проблем имају они који би да процене колико је Срба страдало на територији НДХ. И максималистичке и минималистичке процене имају недопустиве методолошке мањкавости и по мом мишљењу овај истраживачки проблем још увек није затворен.
ЈЕЛЕНА МИЛИЋ ОД БАЧВЕ
По шумама и горама
Западног Балкана
Иду чете у чизмама
Газе земљу од банана.
Ој, Јело, Јело, Јелено
У јакни од свињске коже
Не гази српство кошено,
Иако ти се све може.
На челу им звезда сјајна,
А у срцу детелина блиста
Слобода је њихова бескрајна,
Њихова је травка са четири листа.
Ој, Јело, Јело, Јелено
У јакни од свињске коже
Не гази српство кошено,
Иако ти се све може.
Нема суда да те момке такне
Они могу да пале и жаре
И кожа је за прелепе јакне
Брендирана роба њихове кожаре.
Ој, Јело, Јело, Јелено
У јакни од свињске коже
Не гази српство кошено,
Иако се паре множе.