На трибини „Нација као морална заједница, а не политичка или државна“, одржаној у четвртак, 17. марта у Конаку манастира Св. арх. Гаврила у Земуну, говорили су историчар цивилизације Жарко Видовић и историчар доцент др Милош Ковић.
Жарко Видовић (Фото: Душан Јауковић)
Као уводничар, Милош Ковић је представио Жарка Видовића, након чега је професор Видовић узео реч. Видовић је тврдио да су Срби настали као нација 1219. године проглашењем аутокефалне цркве. Сматра да су основи српске нације светосавски и косовски завет, те да су муслимани српског порекла а далматински и хрватски католици отпадници од српског народа.
Професор Видовић је истакао да је западна цивилизација изгубила смисао и да антифашизам није победио у Југославији 1945. године. На крају предавања причао је како је Вукашин Мандрапа из Сарајева постао Cвети новомученик Вукашин Јасеновачки.
Овај кратки приказ допуњујемо одломком из текста проф. Видовића писаног за Стање ствари, управо на тему „Нације као моралне заједнице“:
Држава–правна, власт закона (о правима, о правној сигурности држављана), а безбедносна, за сваки, па и ратни сукоб спремна – није заједница (као ни језик права и науке), него установа за коју је довољнанавика (знање активно и без духовности, без контроле свести, без осећања), – а нација, реална нација је могућа – не као установа (стабилна навика), него – само као осећање! дакле, заједница морално-историјска, реална колико ту заједницу осећаш као историју („лични роман”) и морал. А то не могу да пропишу никакви закони и договори! Дакле, држава и нација нису исто, па је проблем како успоставитихармонију између државе и нације (закона и поезије! устава и химне! законске обавезе и културно-историјског осећања).
Нација, дакле, ствара државу, као породица своју кућу, али нација није држава (коју нација брани као породица своју кућу), па се нација – како то и ратови показују – одржавала и без државе, јер нација (осећање, вера, историја и морал) су – „по духу”, по осећању! – лични, вандржавни…
Немцима (овде су били Немци емигранти, Томас Манови, а не Хитлерови!) мора да је то, по њиховом образовању и антихитлеризму, јасно (од Канта, а не од Хегела), а нама Србима логорашима, по ратном искуству из Југославије (али и из поезије: „песма нас је одржала…” и без државе, па чак и без оружја!). А то значи да нацију не спасава држава, него напротив, државу (која није нација!) ствара, обнавља и, као свој простор и своју тврђаву спасава нација!
Приредио: Горанко Илић
Опрема: Стање ствари
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7hK