Андреј Фајгељ је, опет, привођен на саслушање.
Срећом, није задржан у притвору.
Прошли пут сам се, када му је одузета слобода, први огласио и тражио да га пусте.
Немају право да га држе у затвору.
Исто бих то урадио и данас.
Противим се сваком облику тираније државе на изнето слободно мишљење.
Овог пута желим јавно да пошаљем поруку не људима који нас воде у пропаст, него самоме Андреју Фаргељу.
Шта не ваља у његовом наступу?
Шта ми смета?
Живимо у тешким временима, лудаци управљају државом и раде против интереса грађана, који су разочарани, опљачкани и осиромашени.
Ако желимо да променимо издајнички и тоталитарни режим, ако нам је искрена намера да се боримо за Демократију и Републику, онда не смемо да будемо већи лудаци од оних који већ владају нама.
Не смемо да будемо авантуристи, позери и егзибиционисти.
То не помаже Србији.
Не само да не помаже, него читаву нашу борбу против тираније обесмишљава.
То само помаже издајничком режиму да даље плаши застрашене грађане.
То само помаже неспособном режиму да се одржи на власти, јер оне који хоће да промене тај режим приказују као неозбиљне шарлатане.
Андреј Фаргељ је несумњиво паметан човек.
Родољуб.
Не познајем га лично, али волим такве непокорне ликове.
Блиска ми је та његова бунтовна енергија.
Али, она се погрешно усмерава и прави свима нама, који желимо да срушимо на изборима садашњу власт, велику штету.
Када се неко појави на личном видеу са томпусом и изговори то што је он изговорио, мени смета тај егзибиционизам.
Смета ми тај упаљени томпус.
Начин на који је он говорио није прикладан озбиљности времена у коме живимо.
Нама не требају театралност и позерство.
Нама треба озбиљност и памет једног Андреја Фаргеља.
Претити преко твитера или видеа Саши Јанковићу је будалаштина.
Тај успавани државни Штрумф по имену Сморко, подсећам, већину времена спава на државној функцији, дешава се да га сан ухвати док треба да уради нешто важно за село, па то никад не учини на време, није вредан никакве пажње.
Питање за маркантног Андреја Фаргеља.
Да ли би могао да лупиш шамар Сморку?
Оном жалосном лику, који сваки трен хоће да се расплаче.
Који се укакио пред Гаргамелом и тражи маму да га пресвуче.
Ономе мекушцу који не зна да потрчи и никада се на улици није потукао.
Сигуран сам да не би подигао руку на њега.
Па, зашто онда том политичком гмазу претиш убиством?
Он није вредан твога нервирања.
Драги Андреј,
Твоју енергију треба да усмериш на суштинско мењање тоталитарног система.
Треба да усмериш на победу родољуба на предстојећим изборима.
То ти треба да радиш.
Велика је историјска одговорност наше генерације.
Озбиљна су времена и она траже озбиљне људе.
И још нешто.
Сасвим лично.
Критика старијег колеге, који је прошао велики свет и отрова му чашу искапио.
Томпус пуше стари, велики играчи и то је њихов статусни симбол.
Не приличи нама да пушимо томпус.
Када победимо издајнички режим, срушимо тоталитаризам, одбранимо Демократију и Републику, Србију покренемо и уведемо је међу уређене и богате државе, онда ћемо заједно запалити томпус.
Запалићу га и ја, мада никада нисам пушио.
Тада ћемо се смејати Сморку, јер он је, ипак, лик из цртаног филма.
Опрема и други део наслова: Стање ствари
(Фејсбук страница Бранка Драгаша, 27. 2. 2016)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7aN