Светосавље је најважнија духовна и животворна историјска вертикала српског народа.
Светосавље није приватна својина попова, већ је најважније духовно добро српског народа.
Светосавље пружа могућност нашем народу да се саживи са својом слободарском и животворном историјом.
Светосавље се није ковало у интригама великаша на двору Немањића, већ у слободарској и животној борби нашег народа против турске империје; у борби против аустро-угарске и фашистичке најезде; у борби против НАТО варвара, као и у борби за ослобађање радних људи од пљачке и тираније, за описмењавање народа и за еманципацију жена.
Не мора човек да верује у бога да би веровао у светосавље. Светосавље није религиозни, већ најважнији животворни принцип на коме се заснива слободарска и животворна самосвест нашег народа.
Оно што даје животворну снагу светосављу није вера у бога, већ вера у слободарске и животворне моћи српског народа.
Светосавље није средство за обрачун с хуманистичким наслеђем српског народа, већ је позив нашем народу да се бори за праведни свет.
Светосавље је отворено према будућности. Његов истински лик не налази се у тамним лавиринтима прошлости, већ у светлим хоризонтима будућности.
Светосавље није молитва посвећена смрти, већ песма из које зрачи животна радост.
Права слика светосавља није старац који лежи на самртној постељи, већ насмејано дете у мајчином загрљају.
(Блог Љубодрага Дуција Симоновића, 18. 1. 2016)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-76o
Categories: Преносимо
Дуци је окорели марксиста. Зар не мислите да је давно прошло време у коме су нам атеисти и комунисти објашњавали хришћанство?
Дуци је пре свега велики Човек!
Громада!
И, никада није, уместо главом, размишљао плавим сандалицама!
А, могао је!
Није, јер презире конзумеристичке фетише без којих модерним „хришћанима” живот губи сваки смисао!
Дуци није окорели марксиста. Он је анти-капиталиста (мада то није потпун опис).Не видим да нам овде објашњава хришћанство, већ износи једно своје виђење. Можемо се са њим сложити или не, као и са другим ауторима. И Фурсов је овде често преношен, па се нико није побунио. Сматрам да је добро саслушати кад говори о нечему што многи Срби, православни хришћани третирају као своју приватну својину, ограничавајући на тај начин ширину (дубину) појма “светосавље”.
”Пробајте, замислите или савршенијег Бога од Христа или савршенијег човека од Њега. Али, ви нећете бити у стању да то учините. Јер ни индивидуална ни колективна мисао људска не може замислити ни савршенијег Бога од Христа ни савршенијег човека… У Њему имамо образац, по коме сваки човек може израдити себе у идеално доброг, у идеално праведног, у идеално савршеног и довршеног човека… Господо, ми се већ налазимо на главном колосеку светосавске философије просвете. A то значи: наше, српске, народне философије просвете. Са њом, наш човек и наш народ, и стоји и пада. Јер, шта је то светосавска просвета; откуда она? – Од Светога Саве. А Свети Сава, откуда он? – Од Богочовека Христа. Јер, порекло свега светосавског јесте Богочовек, и нико други и ништа друго… Загледајте озбиљно и објективно у унутрашњу архитектонику светосавске просвете: и план, и грађа, и програм, и душа, и дух, све је – еванђелско, све – богочовечанско. Све су њене вредности – божанске, сви њени методи – еванђелски. У њој је Бог увек на првом, а човек на другом месту: човек и живи и мисли и осећа и дела Богом; a то значи: човек се просвећује Богом. И то не неким апстрактним, трансцендентним, наднебеским, платоновско-кантовским Богом, већ Богом непосредне земаљске стварности и људске конкретности, Богом који је постао човек и у категорији човечјег дао све што је божанско, бесмртно, вечно. Стога је у роду људском само Он, Богочовек Христос, имао право да од људи тражи божанско савршенство: ‘Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески – Бог’ (Матеј 5, 48), – и да то божанско савршенство постави и као циљ живота, и као циљ просвете, и као циљ културе, и као циљ свеколике људске делатности”, писао је Св. Јустин Ћелијски у свом делу “Светосавље као философија живота”.
Дође и то време да нам атеиста проповеда о Светосављу… време када после толико векова Срби сазнадоше да “не мора човек да верује у бога да би веровао у светосавље”… време када свиње бачене бисере почеше јести говорећи “ми смо богови, других богова осим нас нема”.
Дуцијева филозофско-политичка гледишта су ми истовремено и занимљива и необична. Притом се у мало чему слажем с њим ако се изузме радикална критика екстремног конзумеризма. И то оног који је животна идеологија релативно уског слоја западне либералне елите у центру капиталистичког света (и вероватно жива аспирација међу осујећеном вона би средњом класом широм света, па и у неким деловима наше престонице).
Нисам сигуран да када би се светосавље изместило из свог хришћанског контекста – контекста који подразумева врло специфичну метафизику – могло да задржи било какво значење. Или што би један амерички филозоф (мислим Ричард Тејлор, али нисам сигуран да исправно цитирам) написао за класичан и јудеохришћански морал у секуларном свету: речи остају, али значење нестаје.
Овде је ситуација верујем врло слична. Култ светог Саве – а под култом подразумевам специфично поштовање неке личноти, не обожавање илити идолатрију – чак и када се уклапао у српско грађанско друштво он је имао смисла јер се уклапао у православно грађанско друштво (интересантно да се одлазећи премијер Вучић мало позива на те српске традиције); изван тог контекста он остаје празна љуштура.
“Наша ревност за Божанску славу мора да се изражава у нашем животу посредством испуњавања воље Божије, односно заповести, а не кроз нетрпељивост према онима који другачије мисле и другачије верују. Под грубошћу се често крије слабост или одсуство аргумената, а гордошћу и надменошћу -низак интелектуални ниво. Има једна енглеска пословица која каже да празнину која се створила у лобањи испуњава гордост.”
Архимандрит Рафаил Карелин
Мој коментар се не односи на Вас, Милоше, морам то да нагласим пошто се појавио испод Вашег коментара.
“Нисам сигуран да када би се светосавље изместило из свог хришћанског контекста – контекста који подразумева врло специфичну метафизику – могло да задржи било какво значење”
Не мислим да га Дуци измешта из контекста – пре мислим да га непотпуно усваја.
”…Не мора човек да верује у бога да би веровао у светосавље…”
”Светосавље није приватна својина попова (!!!!!!), већ је најважније духовно добро српског народа…”.
” Светосавље се није ковало у интригама великаша на двору Немањића (!!!!) , већ у слободарској и животној борби нашег народа против ……………… и за описмењавање народа и за еманципацију жена (!!!!!).
Марксиста је покушао да каже нешто добронамерно о Светосављу, тј. о ”светосављу” како га он види кроз затамњено стакло своје атеистичко комунистичке идеологије. Звучало је празно и помало смешно.
Али нека само настави да промишља на ту тему, дај Боже, можда му се очи отворе за Богочовечанску истину Спасења, како нам је одржало и предало наше Светосавље.
Don Quixote , амин!
Дуцијеви текстови су увек провокативни и он уме да истера људе на чистину Дуци одлично разуме да је култура творевина која се гради вековима. Реч култ, од које потиче и реч култура (од латинског соlеге, који пак води порекло од прото-индо- европског kʷel-, што значи и кретати се, боравити) изворно значи поштовати, неговати, настањивати, хранити, обрађивати, дакле односи се на изградњу односа пре свега са оностраним, људима и природном средином. Култура је плод људског, народног трагалаштва и стваралаштва.Наравно, управљачке структуре (а има их разних, од система до система, од околности до околности) се увек труде да усмеравају токове често ограничавајући слободу, посебно кад те управљачке структуре воде уски интереси. Против тога се Дуци бори. Ми хришћани, ми светосавци, верујемо да нас кроз историју води Бог. Али поново ћу цитирати оца Карелина: “Ако је атеиста моралан, то је зато, што је у њему остало сећање на највише, вечном, урођеном закону праведности, који он одбацује својим разумом, али га срцем осећа као инстинкт живота.”((Ћорсокаци атеизма)
Нити је Дуци атеиста, ниту је довољно окитити се беџом светосавља.
@Владанка
Госпођо, свака Вам част!
Светосавље се стиди ових „светосаваца” што нас из мрака мишјих рупа овако несветосавски заскачу без икакве аргументације и без валидног противстава!
Поздрав.
Хвала на лепим речима, господине Анђелковићу. Ја сам иначе послала овај текст господину Лазићу као предлог и он је одлучио да га објави. Није ми била намера да неког разобличавам или извлачим из мишјих рупа. Мислила сам да је корисно да чујемо и друге, посебно ако се ради о доказаном и честитом борцу против глобализма. Наравно, Дуци има свој поглед, ја свој, Ви свој, … али сви смо ми народ.
Срдачно Вас поздрављам, уз речи које нам свима упућује о. Рафаил Карелин: “Хришћанство открива човеку као највишу вредност земног живота – осећање љубави према свима другима, независно од интелектуалних, националних, социјалних и других видова разлика.”
Владанка Војводић Милетић
@Владанка
Речи о. Карелина представљају суштину хришћанства, односно, светосавља. Неспорно је да постоје хришћани и светосавци који то не разумеју, али је и неспорно да постоје и марксисти и националисти који то не разумеју, па мрзе сваког ко је за капитализам, или није србски националиста (сваког ко се разликује – пример: Мирослав Анђелковић).
Због тога у мом коментару (у коме цитирам Св. Јустина) нема ни речи о самом Симоновићу. Суштина тог коментара је да је светосавље = хришћанство. Хришћанство је изнад национализма и антикомунизма, изнад сваке идеологије. ”Повратак светосављу” има смисла само ако води ка рехристијанизацији, која може да буде успешна само ако се поступа овако како о. Карелин учи, ако идеш међу странце и прихваташ странце у својим редовима.
Овај одговор пишем и због предлога у вези оснивања Светосавске странке. Основа те странке морала би да буде да је Бог испред човека, испред ”нације”, Бог би се писао великим словима, а у њој би се нашло места и за оне попут Симоновића који не верују у Бога а верују у светосавље. Али се само светосавље не сме изједначавати и уједначавати према њима и њиховим идеологијама, светосавља не би било да није било попова, и то је, уз сећање на прогон попова од стране марксиста, вероватно разлог зашто су неки коментатори тако реаговали на овај текст Симоновића. Дакле, светосавље може да буде само онакво какво га је описао Св. Јустин Ћелијски. Таквом светосављу могу да припадају људи попут Симоновића све док ту хришћанску суштину не желе или не покушавају да мењају.
Поштовани г. Варагићу, хвала на коментару. У великом сам послу тренутно, па ћу Вам кратко одговорити да се слажем. Срдачан поздрав.
Склон сам да поверујем да оволики дислајкови које је госпођа Владанка добила за свој разложан став немају никакве везе са светосављем!
С обзиром да је Дуци првоборац против глобализма, који је свесно и несебично принео себе на жртвеник антиглобализма, верујем да су нам Стање на овој теми напали глобалистички ботови!?
Не памтим да их је на некој другој теми до сада било у оволиком броју!
Шта је разлог?
Сукоб мишљења сигурно није у питању, јер ботови не мисле!
Да мисле својом главом и да нису ботови, изнели би сопствени контрастав на светосавски приступ гђе Владанке.
Госпођи Владанки моје искрено дивљење и поштовање за разложност, смиреност и трпељивост.
„Светосавци”, где сте ви данас на протесту против НАТО? !
Није ваљда да се та ваша „светосавска” вертикала „собалила” у хоризонталу?