Фонд стратешке културе: САНУ и Соња Бисерко

Соња Бисерко је, по обичају нападајући све који јој нису по мери, а у контексту предстојећих избора, оплела по ДСС, Дверима и СРС. Како је рекла „те странке су конзервативне, патријархалне, антимодерне и уживају подршку СПЦ, САНУ и имају велики утицај на Универзитету“. Чак и у свим прозваним странкама су толико озбиљно схватили Соњу Бисерко да јој нико није ни одговорио. Тек се може наслутити колико су се због свега узбудили у СПЦ.

SANU-2-n1

Али, Српска академија наука и уметности је, званичним саопштењем, одговорила на прозивку Соње Бисерко. И не само да је одговорила, већ се у уводу подвлачи да су „са неверицом прочитали интервју госпође Соње Бисерко…“. Као да Соња Бисерко ретко говори неверицу!? Истина, и у овом саопштењу САНУ се држао достојанствено, па су навели и да „не улазећи у то да ли се у поменутој изјави ради о неодговорно изреченој произвољности или неким другим разлозима, Извршни одбор САНУ жели да информише јавност да изречена тврдња једноставно није тачна.“ Наравно, ради се о неодговорно изреченим произвољностима, али то није ништа ново. У саопштењу се још подвлачи и да „САНУ као целина није и неће артикулисати став какве колективне подршке било којој појединачној партији, јер би то било у супротности са њеним основним принципима деловања“. Као да је то требало понављати и као да то не зна сваки писмен човек у нашој земљи.

Све се ово дешава на нашу велику жалост. САНУ је потребна Србији, чини се као никада у последњих сто година. Међутим, ако настави овим путем, питање је да ли ће САНУ бити у стању да одигра неку већу улогу. Институција која има потребу да се правда Соњи Бисерко, само показује своју слабост. Или страх. Тешко је замислити како академик Јован Цвијић одговара на изјаву каквог чаршијског политиканта, који га прозива да је гласао против Николе Пашића. Али, ето, данашњи сазив ове престижне институције је спао на тако нешто. Чувајући се од политике, САНУ је упала у лавиринте политиканства. Од изјаве председника САНУ о Косову, до одговора Соњи Бисерко.

Редакцијски коментар

Опрема: Стање ствари

(ФСК, 17. 2. 2016)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-75T



Categories: Преносимо

Tags: , ,

6 replies

  1. Потпредседник САНУ, извесни Љубомир Максимовић, нема објављен ниједан научни рад, никада није смео да иде даље од звања доцента, а постао је ванредни и редовни професор универзитета а затим и академик – још у време Ћосића и Бећковића… Бећковић се није много потрудио да демантује Попова који је пре пар дана рекао да је Бећковић био ”удбин жиголо”. Можда то није био, али остаје питање како је наводни антикомуниста постао члан удбашке САНУ. Бесмислено је било шта очекивати од такве САНУ.

  2. Морам овде да прокоментаришем навођење имена и дела академика Љубомира Максимовића. Недавно објављена пашквила у Вечерњим Новостима а потом и на Пешчанику не одражава реално његова академска достигнућа, нити некакву моралну или стручну супериорност оних који су је написали. Једно је говорити да је човек склон сплеткарењу зарад стицања материјалне користи и осигуравања позиција у разним институцијама а друго је омаловажавање његовог научног рада.

    Није тачно да Максимовић није објавио ниједан рад после своје докторске дисертације – он није објавио ниједну монографију, а објавио је десетине чланака, неке у врло престижним међународним часописима. Нема много овдашњих стручњака за било коју област – посебно у сфери хуманистичких наука – који могу по својим достигнућима да стану раме уз раме са неким од водећих стручњака на Западу а академик Максимовић спада у ред таквих историчара. Само ћу још да напоменем да се неки од његових радова сматрају класичним истраживањиам појединих тема византијске прошлости. Укратко, није реч о човеку чије се знање и рад могу потценити, а што се тиче других тема које су у споменутом чланку покретнуте о томе се не бих изјашњавао јер нисам нарочито добро обавештен.

  3. @Milos

    Сада сам погледао његову библиографију на сајту његовог института. Процените сами колико је то достојно звања академика (и погледајте датуме већине књига и чланака).
    Тај текст (”пашквилу”) су написали и потписали професори са Филозофског факултета.
    Али, не бих о томе, то је мање важно.

    Ова имена, ове примере, навео сам зато што знам да ће свако стати у одбрану неког академика. Ви ћете, Милоше, бранити овог Максимовића, неко други ће бранити Бећковића, неко трећи Ћосића, неко четврти Костића, неко пети Хајдина…

    На крају ће испасти да су сви академици златни. А сви се слажу, у начелу, са овим текстом ФСК, сви виде да нешто није како треба у САНУ.

    Дакле, САНУ или вреди или не вреди. Ако не вреди, онда је то зато што не вреде академици који је чине. Да има оних који вреде, променили би нешто, побунили би се, изашли одатле…

  4. Sta je ovo ? Drama u cetiri cina ?

    1 – Jedna minorna novinarka pominje SANU u negativnom kontekstu.
    2 – SANU odgovora korektno, pismom.
    3 – Fond Strateske Kulture napada SANU zato sto je odgovorila pismom i koristi priliku da na razne nacine ocrni nasu najugledniju ustanovu.
    4 – Jedan komentator uskace sa napadom a) na SANU, b) na naseg velikog knjizevnika i c) na zamenika predsednika SANU

  5. @Deda Djole

    Са вашим јављањем, драма добија облик комедије.
    Сви академици су дивни и поштени људи, САНУ се огласила и поводом потписивања споразума са Нато пре пар дана, цвета љубав између Ватикана и РПЦ/СПЦ…
    Деда, а наиван као дете…

  6. Много смо скренули са главне теме. Ја не подржавам професора Максимовића – заправо никад га у животу нисам видео, не бавим се његовом облашћу а кад сам ја студирао он је већ био пензионер. Истина је да су потписници предавачи на Филозофском факултету различитих звања, али верујем да је мотив за писање пре незадовољство због међуљудских односа него што то има везе са објективном проценом нечијег научног доприноса.

    Нисма се уопште дотакао ангажмана у самој академији. По мом мишљењу највећи је проблем неспремност академика и академије као целине да изнесу мишљење о проблемима који надилазе дневнополитичка дешавања. Заштићени параваном небављена дневнополитичким темама академици окрећу главу од суштинских стратешких проблема друштва. Али бојим се да неколико академика ту ништа не могу да промене. Наше друштво је разорено и по вертикали и по хоризонтали и бојим се да се тај свеопшти суноврат одражава и на САНУ.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading