Определивши се да у прошлој, јубиларној, 2014. години за „личност године“ прогласи Гаврила Принципа, редакција Стања ствари била је свесна да високо поставља лествицу за ово своје симболично признање.
Ипак, показало се да у протеклој 2015. години избор није био тако тежак, ако се држимо принциповског става при одабиру. Својим принципијелним ставом нашег најангажованијег критичког интелектуалца, неуморним вођењем хронике домаће политике и културе и скрупулозним научним радом, за личност 2015. године једноставно се „наметнуо“ угледни српски социолог, редовни професор Философског факултета – Слободан Антонић (рођен 1959).
И поред подршке матичног одељења, овај најплоднији теоретичар српског друштва ове јесени није изабран у чланство САНУ – тиме је само осликан однос свим режимима лојалне научно-уметничке номенклатуре према демократској евроскептичној националној идеји. Антонић је тиме незаслужено „награђен“ за неуморан рад на, од главне медијске сцене скрајнутим, листовима и сајтовима – преко Нове српске политичке мисли, Геополитике, Сведока, однедавно и Фонда стратешке културе. Увек аргументован, бритак, радо је читан на Стању ствари и многим другим сајтовима који га преносе.
Али, овај простор отпора који ствара својим актуелним написима професор Антонић, колико год да је његово значење у садашњем и будућем времену тешко одредити, није био пресудан да му се додели епитет „личности године“.
Редакција Стања ствари овим избором хтела је да потцрта и још једном широј јавности скрене пажњу на нит која се протеже кроз цео опус Слободана Антонића – на његов приступ историјској социологији српског друштва. Од своје магистарске и докторске тезе, одлично припремљен за ову област, он је понудио незаобилазне огледа за оне које желе да сазнају дубљу истину о процесима који се одвијају у нашем друштву кроз дуже историјско време.
Само у 2015. години професор Антонић је објавио, практично, две монографске студије из историјске социологије: прва је „Милошевић – још није готово“, а другу представљају поглавља „Демократија“ (125 страница) и „Слика једног доба“ (80 страница) у зборнику Срби 1903-1914: историја идеја (приредио Милош Ковић, издавач: „Клио“, Београд).
У оба ова дела Слободан Антонић показује врсну упућеност у теме које разматра, супротстављајући се историјском ревизионизму код нас оличеном у Латинки Перовић, која – сводећи се на пропагирање „обреновићевске мудрости“ – заправо излаже свој национални идеал (задатак?): преткумановску Србију.
Џорџ Орвел је давно рекао: „Ко контролише прошлост контролише будућност, ко контролише садашњост контролише прошлост.“
Свестан ове чињенице, професор Слободан Антонић упорно тка научно-утемељене приступе који развејавају митове „контролора прошлости, садашњости и будућности“.
То се најбоље уочава из пописа његових књига, од приређене докторске дисертације 1995. до данас, који доносимо у прилогу.
Izazovi istorijske sociologije : teorijsko-metodološki problemi proučavanja evolucije predgrađanskih društava, (Biblioteka Društvene studije, knj. 5). Beograd: Institut za političke studije, 1995. XII, 327 str.
Zarobljena zemlja : Srbija za vlade Slobodana Miloševića, (Biblioteka Otkrovenje, knj. 1). Beograd: Otkrovenje, 2002. 529 str.
Nacija u strujama prošlosti : ogledi o održivosti demokratije u Srbiji. Beograd: Čigoja štampa, 2003. 349 str.
Gutanje žaba : rasprave o srpskoj tranziciji, (Biblioteka Politički život). Beograd: Nova srpska politička misao, 2005. 158 str.
Елита, грађанство и слаба држава : Србија после 2000, (Едиција Став, књ. 2). Београд: Службени гласник, 2006. 279 стр. II издање: Елита, грађанство и слаба држава : Србија после 2000, (Библиотека Друштвена мисао, Едиција Став, књ. 18). 2. изд. Београд: Службени гласник, 2009. 279 стр
(sa PAVLOVIĆ, Dušan) Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine, (Edicija Stav, knj. 9). Beograd: Službeni glasnik, 2007. 308 str
Срби и „Евро-Срби“ : расправе о нацији и политици : наставак „Гутања жаба“ (са новим и старим жабама). Београд: Чигоја штампа, 2007. 155 стр.
Вајмарска Србија. Београд: Чигоја штампа, 2008. 201 стр.
Културни рат у Србији : Слободан Антонић, (Културни образац). 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008. 266 стр.
Искушења радикалног феминизма : моћ и границе друштвеног инжењеринга, (Библиотека Друштво и наука). Београд: Службени гласник, 2011. 277 стр.
Вишијевска Србија. Београд: Чигоја штампа, 2011. 399 стр.
Транзициони скакавци : идејна сучељавања 2008-2011., (Библиотека Лични став). 1. изд. Нови Сад: Orpheus, 2011. 552 стр.
На бриселским шинама : политичке анализе. Београд: Чигоја штампа, 2013. 189 стр.
Моћ и сексуалност : социологија геј покрета, (Социолошка библиотека). Пале: Социолошко друштво Републике Српске, 2014. 266 стр. II издање: Моћ и сексуалност : социологија геј покрета, (Библиотека Српско становиште, коло 2, књ. 1). 2. изд. Београд: Catena mundi, 2014. 309 стр.
Милошевић – још није готово, Београд: Вукотић медија, 2015. 493 стр.
А. Ж.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Vl
Categories: Моба
Оставите коментар