Десет заповести које Хрватска, као пуноправни члан заједничког европског подухвата, упућује Србији као неизоставне услове (conditio sine qua non) без којих Србија не може ући у Европску унију.
Прво: Да се Србима забрани љубљење три пута. Изузима се Т. Николић, он то ради страсно.
Друго: Да се Србима забрани играње ватерпола јер подмукло користе предност влажног терена који њима више одговара.
Треће: Да се у Србији, на растојању триста километара од Загреба, рашчисти и уреди терен како хрватске балистичке ракете не би завршиле у блату. Пожељно је да се на том растојању изграде школе, болнице, дечија обданишта и, ако је могуће, нафтна постројења са руском посадом.
Четврто: Да се Србима одсеку она три прста која страховито иритирају хрватско пучанство и сав просвећени свет. Тако Срби више не би имали чиме да се потпишу на документима капитулације.
Пето: Да Срби одустану од захтева за увођење ћириличних табли и натписа у Вуковару. Таквих натписа више нема ни у Београду.
Шесто: Да се у општинама са већинским црногорским становништвом (Ловћенац, Дедиње, Судство, Народна банка…) уведе, као обавезан – црногорски језик. Ако не може цео језик, онда бар она два нова слова са којима ни Црногорци не знају шта би.
Седмо: Да Срби заједно са Хрватима као своју крсну славу обавезно празнују „Олују“, а „Бљесак“ би, по слободном избору, могли да одреде за сеоске преславе како се не би нарушили демократски принципи и друге европске вредности.
Осмо: Да, уместо косовских божура, заливају Богдановићев јасеновачки камени цвет. Ко зна? – можда ће затребати.
Девето: Да се Свети Отац Фрањо прими у Србији са свим почастима као кад би им у посету дошао и наш Отац Туђман. Такође Фрањо.
Десето: И на крају, али, како се у Америци каже и како Хрвати поручују, не и најмање важно, Србима пренети да у Европу могу ући само преко нас мртвих.
Срби су позитивно одговорили само на десету заповест. Рекли су: испунићемо је са великим задовољством.
На целу причу се уденуо и Додик нагласивши да ће одлука о томе, па куд пукло да пукло, и за инат свима, бити донета референ-дум-дум-ом.
Независно Удружење Новинара је поднело судску пријаву против трећег лица множине и нарушавања реда речи у ратнохушкачким реченицама.
Вучић је рекао: Мир Божји у региону, ја сам се родио!
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Vo
Categories: Сатиристика
ЗАБОРАВЉЕНА 11. ЗАПОВЕСТ: УКИНУТИ У СРБИЈИ ПРЕОСТАЛИХ ДЕСЕТАК ОДСТО СРПСКЕ АЗБУКЕ!
Заборављена је једанаеста заповест. Срби су дужни да икину и преосталих десетак процената српске азбујке у Србији, пша да буде сто одсто хрватске латинице, тачно како је било у окупацији Србије пре равно стогодина (1916) када је хрватско писмо завладало у Србији сто посто после забране српске азбуке.
Ову последњу заповест у Србији могу лако да испуне српски лингвисти, само треба да укину ћирилицу као алтернативно писмо хрватској абецеди и тако ће бити Срби и Србија вражћени у окупациону 1916. годину.
Драгољуб Збиљић је написао мноштво књига којима је указивао на нерешено питање писма у Срба. Све су прошле у потпуној тишини. Ипак се догодило чудо кад смо нас двојица написали књигу “СРПСКА ЋИРИЛИЦА замењена окупационом хрватском латиницом по идеји Павелића и Броза.” Поменуо ју је скоро академик Клајн у НИН-у на следећи начин . Навео је ауторе , а за наслов је рекао да је подугачак и помало застрашујући. И још је рекао да књигу још није прочитао, иако је објављена у време Београдског сајма. Ту књигу није прочитао ни у наредних седам дана , кад се поново огласио у НИНУ-у бавећи се писмом мр Ђорђа Јањатовића и мр Бошка Брзића. Главно му је то што су напали академике Александра Белића и Павла Ивића. Изнео је и своја два мишљења. Прво, није ред да се нападају људи који не могу да се бране. И , друго, показао је граматичке грешке у писму и рекао да би прво требали бити писмени људи који би да квалификовано бране ћирилицу. И то је све што је имао да каже академик поводом страдања ћирилице.
Мислио сам да поменуте патријархе српске лингвистике могу и требају да бране њихови следбеници – данашњи живи академици. А Клајн је жив.
Шта је пропустио да каже српски академик , кад га је већ застрашио наслов наше књиге? Испод тог наслова је фотографија окупираног Београда из 1916. На њој се види непријатељска војска и непријатељска латиница. Иста она коју је 25 година касније Србима наменио Анте Павелић, забранивши им њихову ћирилицу. Иста она латиница која је данас општенародно и службено писмо у Хрватској, у којој се чекићима туче по ћирилици. Била је то иста ова латиница за коју данас српски академици кажу да је и она српска, и да ће се Срби преко ње приближити цивилизацијском кругу.
Предуго је Србија без домаћина и истинских националних институција.
Један услов би разрешио све:
Када би Срби пристали да се прекрсте у Католике
Истог момента би нестало Хрвата и сви редом би признали да су Срби!!!