Војислав М. Станојчић: Како да се назове земља јужно од Србије а северно од Грчке

Недавни протести македонских власти Србији што на путоказима користи натпис „Бивша југословенска република Македонија (што је њен званични назив прихваћен од Уједињених нација) поново је скренуо пажњу на готово заборављени – али стални – сукоб Грчке и БЈРМ око имена ове земље.

Занимљиво је да је управо ових дана уредништво енглеског „Фајненшел тајмса” (ФТ), озбиљног и угледног часописа, позвало своје читаоце да предложе како да се назове земља која је јужни сусед Србије а северни Грчке.

Претходно им је понудило и неколико краћих података, како би их подсетило на неке чињенице о којима би требало водити рачуна приликом одговора на питање уредништва.

Најпре да је Грцима име Македонија веома драго и нераскидиво повезано са њиховим најчувенијим војсковођом, Александром Великим. Затим – да је после распада СФРЈ деведесетих година прошлог века створена нова држава. Њени оснивачи назвали су је Република Македонија. Ипак, у Уједињеним нацијама добила је другачије име: Бивша југословенска република Македонија (БЈРМ). Изгледало је да је пронађен компромис који је могао да задовољи обе стране, али се то није догодило. Расправе око имена, започете тада, трају све до данас. Неопходно је додати и то да је први председник БЈРМ, Киро Глигоров, понудио Грчкој право да изабере име које жели, уз услов да уплати Македонији најмање 200 милиона долара на име помоћи за обнову и развој. За Атину је, међутим, то била веома висока цена, па од трговине именом није било ништа.

Овај регион се назива и „Српска Македонија”, објашњава ФТ читаоцима, јер је после балканских ратова 1912-13, када је територија припојена Србији, у њој дошло до својеврсне „србизације” и општег јачања утицаја Краљевине Србије.

Данашња БЈРМ жели да постане чланица Европске уније и НАТО-а. Грчка, која се у њима већ налази, прети да ће ставити вето на пријем уколико се не нађе компромис.

„Фајненшел тајмс” је имао добру намеру када је позвао своје читаоце да предложе име које би могло да помири обе стране.

Занимљиво је да је до 30. децембра ове године убедљиво највише гласова добио назив „Јужна Србија” – 53,59%. За њим долазе: „Бивша југословенска република Македонија” – 23,63%, „Словенска Македонија” – 10,17%, „Република Македонија” – 5%, „Северна Македонија”- 3,31%, „Вардарска Македонија” – 1,99%, „Нова Македонија” – 0,83%,  „Република Македонија-Скопље” – 0,81% и „Горња Македонија” – 0,66%. Штета је само што нисмо успели да видимо (ако је уопште и доступан) укупан број гласача.

Све у свему, већ је сада јасно да ни читаоци „Фајненшел тајмса” – који предлажу нови назив – неће помоћи да се нађе компромисно име, прихватљиво и за Грке и за Македонце. С друге стране, за нас је, несумњиво, изненађујућа и пријатна чињеница што је „Јужна Србија” добила убедљиво највише гласова.

---

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6TE