Једном је било превише. Два пута, намерно. Три пута, то је већ увреда за здрав разум.
Трамп се “извињава” и на сајту Информера
Јесте ли чули да је Доналд Трамп бранио Србе? Веле медији у Србији (пример) како је лично водећи кандидат за републиканску председничку номинацију рекао Ларију Кингу да су Клинтонови направили велику грешку што су бомбардовали традиционалне америчке савезнике 1999.
Стварно? Није баш да виђам Ларија Кинга сваки дан, али радимо за исту медијску кућу… Знам поуздано да му Трамп није био гост у последњих 6 месеци. А ако је гостовао код њега када је Кинг још био на Си-Ен-Ен-у, то је онда било пре неколико година. Кад? Где? Нико не зна. Нема ни тачног цитата, већ само парафразе.
Одмах потом, ето и Холивуда: наводно је Роберт Де Ниро изјавио како се осећа као Србин и како је Србија претрпела велику неправду. Опет исто – нема датума, нема емисије, нема сведока, нема цитата. Само „рек’о де Ниро“.
Де Ниро се “осећа као Србин” и на насловној страни Политике
Сећате ли се можда чувене подршке Тома Хенкса Србима поводом отимачине Косова? Како се не сећате, јављали сви пре две године, па онда опет пар месеци касније, и тако редовно? Иста методологија: нема датума, нема цитата, само се понегде спомене телевизијски канал где је наводно Хенкс дао изјаву. Једна моја колегиница је лепо позвала Хенксовог агента и питала о чему се ради, а он запањено одговорио да нема појма, и да та изјава просто не постоји. Никада је није било. Измишљена у потпуности.
У сва три случаја приметна је идентична методологија: нема датума, нема цитата, нема конкретног повода – само неке небулозне одреднице попут Ларија Кинга, британске штампе, телевизије Е! и томе слично, које су у пракси непроверљиве. Па ти, Соколе, сад копај по архивама ако можеш, па докажи да ли су или нису…
(Александар Лазић је медијски детектив par exellence, међутим, и лепо је документовао одакле су стигле обе лажне вести. Обратите пажњу ко све кога преноси, а ко кога у том вилином колу финансира… да човеку памет стане.)
Лажни Хенкс на правом сајту Политике (децембар 2013)
Неће моћи. Ако су Де Ниро, Трамп, Хенкс или било ко други рекли нешто о Србима, онда има да се документује шта, када, где, коме, како и зашто. Да се тачно зна – а не овако, као пијачни трач, да се прича шта је баби мило. А кад се сутра неко озбиљан позове на те измишљотине, мислећи ваљда да не би толико новина и телевизија углас слагало, ти исти медији ће да га прозивају што не може да докаже свој (у ствари, њихов) навод.
Раније сам се чудио како серијски лажови и преваранти могу Србију да држе под чизмом већ годинама. Сад ми је јасно.
Опрема: Стање ствари
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Su
Categories: Сиви соко
Мало их је којима се нисам замерио на раскринкавању ових лажи, манипулација и митова, па и Лазићу кога сам успео да донекле контаминирам са вирусом сумње. Мени не могу да буду пријатељи та екипа. Држим се оне: Ко с’ ђаволом тикве сади…
Корак напред је Малићев текст јер утврђује правила игре. Да нам је више соколова!
@Zoran Djurović
Ako Vas dobro razumem treba Malić da pohvali Vas a ne Lazića kao “medisjkog detektiva”, jer ste Vi zaslužni za kontaminaciju Lazića “virusom sumnje”!?
Šteta što Lazić nije uspeo Vas da donekle konaminira virusom pismenosti pa da kao dr naučite da se ne kaže “sa virusom…. “
Усудићу се да овај случај дезинформације повежем са скорашњим новинским чланцима о бившем шефу службе безбедности као добровољног радника у служби ЦИА. Извор тог открића? У крајњој линији, сама ЦИА. Ко лако поверује непријатељу, осуђен је да буде без пријатеља.
Чим наш човек чује нешто што се поклапа са одређеним мисаоним обрасцима, као што су:
„на власти су сви исти, продани”
„у свету постоје велики људи који нас знају и цене!“
– отпада свака дистанца и резерва. Масовно се заборавља један од основних принципа честитости: не сагрешити душу. Пропушта се учинити и најосновнија и најлакша проверка.
Као што рече веома писмени, и људски грешни Зоран Ђуровић: Ко с’ ђаволом тикве сади…
Ствар око фабриковања информација и њихових инструментализација није ваљда компликована за разумети. “Мали помоћник” можда не зна, али Лазић је био мој лектор и коректор око 15 година. Нити му данас замерам на томе, нити бих га променио, јер је тај посао радио савршено. То пак не значи да ја нисам доктор. Сви доктори имају ове људе. То је нормално, односно, то се подразумева. Мени је само драго да се запатио овај вирус сумње. Проверавања информација. Превише је митова који нас усмеравају. Ја немам ниједан осим науке. То ми је чак и Лазић признао у једу: “Ви, људи од науке, не знате…”
Ево и једне “нове“ варијанте из српских медија на тему вести – патке: НСПМ (наводно из Блица): “Холандија: Усред Божићног концерта, на коме присуствује и холандска краљица, диригент почео да проповеда ислам“ (http://www.nspm.rs/hronika/holandija-usred-bozicnog-koncerta-na-kome-prisustvuje-i-holandska-kraljica-dirigent-poceo-da-propoveda-islam.html )
Нити се радило о овој (2015) години, нити се радило о Божићном концерту, нити је то учинио диригент: Радило се о догађају од пре више од 4 године, из септембра 2011 г., на јубиларном концерту поводом 100-годишњице Удружења композитора, а “проповедник“ је био један лудак за кога су сви претпостављали да је задужен да држи уводну реч. Концерт је настављен после 10-минутне паузе.
Занимљиво је питање коме и чему (сем дискредитацији српских медија) служе све те “патке“?
Па неће бити господине Ђуровићу да нико није проверовао у новинама него да сте ви први посејали вирус сумње. Не знам за ове примере које помињете, али ја лично сам увек проверавала и у мојој редакцији увек се проверавају и сами извори и вести. Грешке су наравно могуће али никад код мене нису биле намерне.