У правоснажној пресуди Апелациони суд закључио да нема доказа за кривична дела из 1996. године
Бизнисмен Станко Суботић Цане и његови сарадници правноснажно су ослобођени оптужби да су кријумчарили цигарете током деведесетих година прошлог века и да су на тај начин оштетили државни буџет за 28 милиона евра и шест милиона долара.
Станко Суботић Цане (Фото: Танјуг/Ф. К.)
Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду је у једном делу ослободило Суботића и остале јер није било доказа да су учинили кривична дела за која се терете оптужницом. У другом делу одлуке, тај суд је одбио оптужбе због наступања апсолутне застарелости односно, како се наводи у одлуци суда, „због протека двоструког времена које се тражи за застарелост кривичног гоњења”.
Апелациони суд је, одлучујући о жалби тужиоца за организовани криминал, јесенас отворио претрес у другостепеном поступку на којем је поново изнео доказе који су већ били изведени током првостепеног поступка. После тога, тај суд је закључио да је за сва кривична дела из 1995. године наступила апсолутна застарелост, иако је тужилаштво тврдило да је реч о продуженом кривичном делу за које рокови за застарелост теку од краја 1996. године.
Када је реч о кривичним делима из 1996. године која се Суботићу и осталима стављају на терет, Апелациони суд је жалбу тужиоца одбио као неосновану и првостепену пресуду потврдио, оцењујући да нема доказа да су окривљени учинили то дело онако како је описано оптужницом.
У оптужници пише да је Суботић у току 1995. године у Скопљу уговорио куповину 10.000 картона цигарета марке „партнер” и 1.000 картона цигарета марке „век”, 1.000 картона марке „велс” за купопродајну цену од 1.920.000 марака. Роба је смештена у царинску испоставу „Лука Београд” ради даље процедуре, па су на царини, по упутству Суботића, а затим по налогу Михаља Кертеса издате јединствене царинске исправе да се ове цигарете превозе на испоставу Богојево ради изласка са територије СРЈ. Група је, према оптужници, на штету буџета стекла корист од 28 милиона евра и шест милиона америчких долара.
Осим Суботића, правоснажно су одбијене оптужбе или су од оптужби ослобођени и директор Савезне управе царина Михаљ Кертес, Суботићев сестрић Никола Милошевић, Милан Ранковић, Ивана Крчмарић, Јовица Ранђеловић, Стеван Бановић, Небојша Николић, Милан Милановић, Драги Додевски, Ивана Олујић, Миодраг Завишић, Милован Попивода, Мирослав Пешић и Лука Ненадић.
Првом првостепеном пресудом Специјалног суда, која је укинута, Суботић је био осуђен на шест година затвора, а остали оптужени на казне од годину до пет година затвора.
Другом првостепеном пресудом, која је изречена 18. јула 2014. године, сви оптужени су ослобођени оптужби због недостатка доказа за тврдње из оптужнице или су оптужбе против њих одбијене због застарелости кривичног гоњења за дела из 1995. године. На ту пресуду тужилаштво се поново жалило, тражећи за Суботића осам година затвора.
Суботић и остали су били оптужени за кривична дела злоупотребе положаја одговорног лица за које је запрећена казна од две до 10 година затвора и злоупотребе службеног положаја за које је законом предвиђена казна од две до 12 година. Суботић је седам година био у бекству, од покретања истраге за шверц цигарета у Србији 2006. године, али је у јулу 2013. положио јемство од 538.000 евра, после чега му је укинута потерница на којој је био седам година. Одлукама Специјалног суда Суботићу су привремено одузете некретнине и локали у Србији и Црној Гори, и те одлуке остају на снази до правоснажног окончања поступка.
Пошто је сада правоснажно ослобођен оптужби поменуте некретнине, којима је привремено располагала држава, биће му враћене.
Због такозване застарелости, велике бољке српског правосуђа, односно тренутка када држави истекне рок да некоме суди и изрекне му казну, без доказане кривице већ су остали Марко Милошевић, због пребијања чланова „Отпора”, Мирјана Марковић, због злоупотреба са становима, Јездимир Васиљевић, власник „Југоскандика”, Михаљ Кертес, због афере „Кипар”, као и владике Иларион и Пахомије којима се судило због блудних радњи.
У тим случајевима, као и сада у случају Суботића, држава је закаснила. Сви трошкови вођења судског поступка, одбране, вештака или сведока падају на терет буџета.
ПОНОВО ПРОЧИТАТИ
„Приватна посета“ Николића и Вучића Паризу и хотелу „Риц“
Београд – Ако имате о мени нешто противзаконито, реците. Нећу никоме да се правдам због чега сам и колико дуго био у „Рицу”. У том хотелу смо попили само киселу воду. Имали смо пара и платили, а цена није била превисока – одсечно је јуче за „Блиц” рекао Александар Вучић.
Он није желео да прецизира колики је био цех у том елитном хотелу, у коме ручак за једну особу кошта 170 евра, а ноћење без доручка, у зависности да ли је соба или апартман, кошта од 550 евра до чак 13.000 евра.
Вучић каже да су он и Томислав Николић у октобру 2007. били у приватној посети Паризу, али не жели да било шта каже о сусрету с Милом Ђукановићем, наводећи да је „Томислав Николић већ све рекао”. Ратко Кнежевић у свом интервјуу тврди да су се Николић и Вучић у париском „Рицу” неколико пута сусрели са Ђукановићем и Станком Суботићем, и да је првом том састанку присуствовао и новинар Миломир Марић.
Мило Ђукановић и Станко Суботић (Извор: Вијести)
Вучић каже да су били с људима који су требали да потпишу уговор о изградњи гасне станице у Новом Саду.
– Нисмо били у званичној посети јер смо били опозиција. Само три сата смо провели у Паризу – каже Вучић.
Николић је рекао да су Вучић и он били једном у Паризу у хотелу „Риц”, вероватно у време о којем Кнежевић говори, али да то треба да провери у пасошу. Тада су у хотелу случајно срели Ђукановића, али тврди да Суботића никада није срео. Николић је рекао да је у Паризу боравио с Вучићем због разговора са страним инвеститорима из Швајцарске, Француске и Русије у вези с изградњом гасне електране у Новом Саду, где су они тада били на власти.
Лидер СНС-а рекао је да је у хотелу, „у чијем фоајеу и ресторанима стално има бар хиљаду људи”, док су пролазили поред једног стола, устао Ђукановић и да су се „поздравили и попричали минут или два” и растали се.
– За његовим столом седело је више људи и нисам их гледао – не знам да ли је седео Миломир Марић, нити Суботић – тврди Николић.
Један од текстова у Блицу
Новинар Миломир Марић, за кога Ратко Кнежевић тврди да је сведок првог париског сусрета Николића с Ђукановићем и Суботићем, каже да се „не сећа ничега” и да ако челници СНС тврде да га нису видели, „онда је тако и било”.
– Иако сам у то време био у „Рицу”, који је мени, а и Коко Шанел, омиљени хотел, био сам у женском друштву, па нисам примећивао мушкарце. Често сам у том хотелу, али у друштву људи из света моде, манекенки – тврди Марић.
СРС: Вучић се срео са Суботићем и у Москви
Драган Тодоровић изајвио је јуче да и СРС има сазнања да су се Томислав Николић и Александар Вучић, састали с Милом Ђукановићем и Станком Суботићем у Паризу, како је навео Ратко Кнежевић, али и у Цириху и Москви. – Ми знамо да је било неколико путовања у Париз, знамо да је било неколико путовања у Цирих, да је било једно путовање у Москву, од стране Вучића, и имамо сазнања да се тамо срео са Суботићем. Очито да ћемо до тих информација тешко долазити, али сигурно да ћемо сазнати разлоге због чега су они водили разговоре. Не верујем у Николићеве тврдње. Како да Николић и Вучић разговарају о гасној електерани која треба да буде изграђена у Новом Саду, да то разговарају у Паризу и Цириху са представницима неких руских фирми, а иза тих руских фирми, изгледа да је само назив руска фирма, да су се крили неки други – каже Тодоровић за Б92.
Ратко Кнежевић: СНС формиран Цанетовим новцем
Зато, и само зато, напушта се финансирање мањих, сада већ маргинализованих играча на политичкој сцени Србије и креће се на финансирање у први мах Николићевог СРС, а када им то није успјело, Цанетовим новцем и Николићевом политичком статуром формира се нова партија СНС, која треба уз помоћ „наклоњених медија”, те новооснованих („Правда”) узети власт у Србији. То је била једина, понављам једина тачка дневног реда на састанку Суботић/Ђукановић – Николић/Вучић (присуствовао Миломир Марић) у хотелу „Риц” у Паризу, у октобру 2007, и на састанцима у Женеви и Москви који су касније услиједили.
Извод из ширег текста Ратка Кнежевића, објављеног у „Блицу“ 12. 8. 2009.
Наслов, избор и опрема: Стање ствари
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Qc
Categories: Преносимо
Попушили смо доказе…
Коначно, испушио је и Петар Луковић. Мораће да пронађе другог лопова да му финансира е-бљувотине