Сукоб Курира и Информера је из исте куће
Радомир Николић је човек из тима Александра Вучића и он то увек говори и тако се и понаша. Онај ко хоће да победи Вучића мора прво да поцепа СНС. А да би га поцепао, најбоље да убаци мене као опонента
Tомислав Николић (Фото: Новости)
„Услови за преговорачко поглавље 35 су изузетно оштри, неповољни по Србију и по мени препуни замки, кривина или захтева који нису огољено исказани, али који би могли да буду веома опасни по нас. Ако је већ основ поглавља 35 правно обавезујући споразум између Београда и Приштине о добросуседским односима, онда мислим да би наша делегација требало одмах да крене у израду тог споразума. За мене је тај споразум велики изазов, биће вероватно и за наш преговарачки тим зато што ни сами не знају са чиме ће да се суоче. А с великим искушењима се треба суочити одмах”, каже у разговору за „Политику” председник Србије Томислав Николић, који очекује да се после отварања поглавља о Косову огласе и СПС и САНУ.
Шта тиме добијамо?
Прва 34 поглавља испунила је свака држава која је постала чланица ЕУ. Али шта ако ми испунимо 34 поглавља, а онда се у 35. оголи да та такозвана статусна неутралност ЕУ представља жељу да се Приштина и ми договоримо онако како Приштина хоће?
Немачки амбасадор Дитман каже да се сада не зна шта ће бити садржај правно обавезујућег споразума?
Тачно, али када почне о њему да се разговара, онда ће се ваљда знати садржина. Дакле, не ваља ако се не зна садржина или ако неко крије садржину од нас. Пажљиво сам слушао немачког амбасадора: на питање има ли нових захтева у вези с поглављем 35, он је одговорио онако како су научили сви европски званичници – да се поглавље 35 затвара правно обавезујућим споразумом с Приштином о добросуседским односима и ту нема никаквих нових захтева. Добро, али какав је то захтев? Да ли ЕУ пушта да се Приштина и ми сами договоримо? Ми то никада нећемо. Ми на преговоре у Бриселу и сада одлазимо тако што представници Приштине кажу да говоре у име независне државе, ми говоримо да је за нас КиМ суштинска аутономија у саставу Србије по Резолуцији 1244, а ЕУ каже да је статусно неутрална, али да све што договоримо мора да буде у складу са законима који се доносе у Приштини. Како да им верујемо да је то статусна неутралност? Очигледно је да је у питању један захтев који ће сигурно да уследи и мислим да је фер према грађанима Србије да одмах, унапред знају став ЕУ.
Да ли то значи да ви сумњате у речи амбасадора Дитмана?
Он сигурно не зна. Проблем је што када имате посла с међународним организацијама типа ЕУ, ви у ствари имате посла са чиновницима и бирократијом у Бриселу.
Али он је ипак изасланик Берлина, неко ко говори оно што се у Берлину мисли.
Јесте, али нас Берлин никада није на тај начин опомињао, осим немачког парламента. Било би можда и илузорно да разговарате са званичницима Немачке ако то није уједно и став Бундестага. Зато што се свако поглавље завршава тако што 28 парламената морају да буду „за”. Ако је тачно да се не зна како ће да изгледа, онда не би требало толико ни да инсистирају на њему. Међутим, на њему се инсистира. Не инсистира се ни на миру, безбедности, већем запошљавању, очувању културноисторијских споменика, већ само на правно обавезујућем споразуму. На основу чега ми сада да регулишемо однос с Приштином ако не знамо крајњи циљ споразума. Јер, ако нам неко као крајњи циљ постави независност Косова и Метохије, што бисмо сад договарали енергетику, саобраћај, шта то онда договарамо?
У том захтеву да се одмах крене у израду правно обавезујућег споразума сте усамљени, тако нешто нико други не помиње ни у Београду ни на Западу? Напротив, сви избегавају да о његовој садржини говоре сада.
Ја се овим послом не бавим да бих напредовао у животу него да свој живот, своју политичку каријеру крунишем. И зар треба да остане иза мене да у шездесетим годинама нисам знао шта мислим о КиМ и да сам чекао да ми неко други каже шта о томе треба да мислим. Ово је моје мишљење и мој став и овакво мишљење сам имао и кад сам изабран за председника Републике. Не треба Србији председник који би ћутао док се нешто не реши и да онда каже: е па није могло боље.
Да ли ово може да се схвати као неко ваше упозорење преговарачком тиму?
Они до сада нису имали отворено поглавље. Ово је моје мишљење, вероватно ће и други дати своје. Постоје начини да се преко медија обрате и они од којих Србија очекује неко мишљење.
На кога мислите?
И на СПЦ и на САНУ, на све оне који би сада требало да буду активни. Дакле, Црква мора да се умеша, да и она каже шта хоће. Ја сам својом првом платформом предложио какав би требало да буде статус СПЦ на КиМ.
Ваша друга платформа никада није угледала светлост дана.
То је жеља Владе Србије и ја не замерам. Ја само знам да сам написао текст за који сам убеђен да је прихватљив. Овај мој други нацрт документа је највероватније био неприхватљив за Владу. Ништа, идемо даље. Ја сам ту кадгод ме Александар Вучић позове и затражи помоћ и подршку за оно што ради. Нисам сујетан па да кажем сад ти одговори на мој папир па ћу ја на твој.
Управо се на тим различитим ставовима између вас и премијера о неким питањима граде приче о вашим лошим односима. И коликогод да ви то демантујете, један део јавности не можете да разуверите?
То траје још од 1992. године. Сада је интензивирано јер онај ко хоће да победи Вучића мора прво да поцепа СНС. А да би га поцепао најбоље да убаци мене као опонента, као некога ко ће то да уради зато што нисам задовољан како ради странка коју сам основао. На свему томе се гради конструкција сукоба између Вучића и мене. Ми се као људи разликујемо још из времена опозиције, имамо исте идеје, исту жељу, задојени смо идејама СНС-а. Све док немам примедби и док он нема примедби, то је знак да све функционише како треба. Како људи оправдавају тврдњу да смо ми у сукобу кад тај сукоб не могу да виде, кад за њега нема никаквих доказа? То што имамо различита мишљења? Да ли треба да се свађамо. Шта би нас сад свађало кад ја уопште нисам у странци.
Али сте на неки начин везани за странку преко сина који је партијски функционер.
Онога часа када је изабран за председника Извршног одбора ја сам схватио да заиста више у странци не смем да будем да не би неко вредновао рад Радомира Николића на основу његовог оца. Он мора да се вреднује на основу онога што ради. Ја му нисам подршка нити желим да му будем отежавајућа околност у странци, сам се бори, способан је, паметан је, школован, има много енергије…
Један део јавности је мишљења да је активирање вашег сина покушај да и даље остварите неки утицај у странци.
То уопште није тачно. Радомир Николић је човек из тима Александра Вучића и он то увек говори и тако се и понаша. Странка не може да цени Радомира Николића зато што је син Томислав Николића него зато што Александар Вучић каже да он добро ради. Ако каже да лоше ради, он неће да буде на тој функцији па био ја и генерални секретар УН.
Рекли сте да не желите да молите за извештаје служби безбедности.
Ја нисам био задовољан квалитетом информација које сам добијао пошто ми се учинило да моју пажњу скрећу на међународне проблеме и да ме онда понекад изненади нешто што прочитам у новинама, што видим да службе дају медијима. Онда сам рекао: па добро, ако ви више сарађујете с медијима, ја на тај начин с вама нећу да сарађујем. Пошаљите ми извештај када буде угрожена безбедност земље. Шаљите ми извештај када се припрема нешто што може да дестабилизује земљу. О свему другом водите рачуна и сарађујте с онима који су вам надређени, ја вам нисам надређен. Оно што сам добијао никада није могло да ми послужи за вршење функције председника.
Јесу ли онда службе безбедности одметнуте?
Службе безбедности су вам замишљене, и ви видите и по томе шта се дешава у САД и свуда, да имају велику самосталност у свом раду. Ви мислите да папир који достави свако ко данас на улици ради за службе безбедности, а не знам колико их ради, треба да стигне до председника Републике. То иде кроз четири-пет филтера и на крају последњи филтер који одлучи шта интересује председника Републике.
Да ли сте добили податке у вези с нашим људима који су отети у Либији?
Јесам, и ту стижу информације из Министарства спољних послова и из безбедносних служби и то је све још у великој магли. Објављивање било чега би могло да угрози њихове животе. Не бих се играо проценама како и зашто су отети. Мислим да су се умешале и енглеске обавештајне службе у решавање тог проблема.
Како сте доживели напад „Курира” када сте у јеку покушаја да се преузме „Политика” рекли да би било страшно да „Политика” личи на „Курир”?
Мислим да не смеју све новине у Србији да буду таблоидне, а очигледно је да гледаност имају само телевизије које имају ријалитије и новине које на прву страницу стављају убиства, силовања, чедоморства, афере политичара, без икаквог садржаја и истине, оне имају тираж. У кризи су велике, озбиљне новине. Како ће с тим проблемом да се изборе не знам, али никако не могу да се изборе тако што ће их купити власници таблоида.Иначе, ја сам навикао на нападе, посебно „Курира”, и сад се осећам чудно када насловна страна није уперена против мене. Нити знам зашто је почео напад на мене, зашто је престао и када ће поново да почне. „Курир” је ушао у сукобе па је, ваљда, мислио да бар неког остави по страни, да не буду сви против њега. И некако сам ја имао среће да је пред „Куриром” био сукоб знатно озбиљнијих размера или је у то време већ трајао. Јер, кад се замерите Драгану Вучићевићу (уреднику „Информера” прим. аут.) ви сте се замерили и неким телевизијама и великом тиражу једних новина које би сваког дана могле да вас дирају. Верујем да мисле: има времена за Томислава Николића, вратићемо се ми на њега. Ја сам само једанпут, у време највећих напада на мене, видео Родића и то случајно. И кад је улазио у то друштво у коме сам га случајно срео, ја сам устао и изашао напоље. Никада нисам разговарао с њима, ни с једним од њих, још од времена док смо Војислав Шешељ и ја, 1993–94. године, одлазили у њихову штампарију.То што се дешава између „Курира” и „Информера”, то је из исте куће, они су некада били нераздвојни, то је само знак да нема искрености више у односима и да данас с неким човеком пијете кафу, а сутра може да се деси да пијете отров. То говори о стању свести у Србији.
Тужилаштво је отргнути део правосуђа
„Из Тужилаштва су тек пре два дана тражили неке додатне информације у вези с инцидентом на ’фалкону’ којим смо летели за Рим, а до кога је дошло пре седам месеци. И активирали су се тек после моје изјаве једним новинама да су моји саветници поднели кривичне пријаве против НН лица због свега што се дешавало, због контрадикторних информација, због лажи које су стигле из Директората за цивилно ваздухопловство”, каже председник Николић и додаје да је су потпуно нетачне информације о узроцима враћања авиона.У току лета, како каже, пилот им је саопштио да је отказао мотор, а када су слетели пилот је „добио причу коју је изговорио” да је просута кафа и да су натапањем папирнатом салветом активирана закрилца.„Било је много нелогичности, од тога да ако су закрилца, авион не би ишао низбрдо него увис, до тога да није могао ни сутрадан да упали тај мотор на пробном лету, па се испоставило да је авион отишао за Базел да поправља мотор са специјалним одобрењем да путује без црне кутије. Схватили смо да је у питању велики јавашлук, одговорност великог броја лица и Тужилаштво је требало да испита ко су та лица. Да ли ме је заболело то што се ништа по том питању не ради седам месеци? Јесте, заболело ме је, за седам месеци је Тужилаштво требало да каже нема основа за кривично гоњење или да све истражи”, категоричан Николић.На питање зашто Тужилаштво прикрива нечији јавашлук, Николић каже да има негативан став о раду Тужилаштва за које мисли да је отргнути део правосуђа. Али, истиче и да он ту ништа не може.
Јелена Церовина
Наслов: Стање ствари
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6NM
Categories: Преносимо
Оставите коментар