– Зашто толико људи у Србији подржава Вучића?
– Кад си гладан, ниси сав свој!
(испричао дечак 6. разреда основне школе)
Александар Вучић (Фото: Танјуг)
Тужан је и тежак живот обичног човека данас у Србији. У складу са том чињеницом и политички живот Србије је постао трагичан, често и са елементима црне трагедије. Његова основна одлика је свеприсутна и свемогућа нестручност, некомпетентност и одсуство сваког осећаја за интерес земље, друштва и заједнице, било каквог осећаја за општу добробит наше заједнице, на било ком нивоу. Чак и најједноставнија одлука власти, па макар се она тицала и најобичнијег техничког, мање више формалног и уобичајеног решења, прети да прерасте у тешку катастрофу, у баналну грешку и тешки пропуст, који може нанети огромну штету држави, а често и целом друштву.
Разлог за такву незапамћену ситуацију јесте што се ништа више не решава на стручном и техничком нивоу, на коме држава има доказано квалитетне појединце (како у државним органима, тако и у државним институцијама и организацијама), већ се свако доношење одлуке или предлога прво пребаци на чисто политичко поље, а потом одлуку, у складу са важећом политиком, може да доноси било које надлежно, политички постављено лице, које најчешће уопште и не препознаје, а камоли познаје ту област из делокурга своје одговорности (погледати биографије и школску спрему наших дичних министара, њихових саветника, директора јавних предузећа итд.). Да би све било још и горе родоначелник оваквог модела понашања је сам премијер Србије.
Он је тај који даје душу, који даје смисао, који даје динамику и ритам, овог и оваквог начина функционисања Србије! Он то чини на исти начин на који то чини и члан велике веслачке посаде на позицији кормилара, са мегафоном у руци! Он је тај који себи даје за право да ради све што му падне напамет, а што мисли да ће му утицати позитивно на лични рејтинг, и рејтинг странке његове – он себи даје за право да о свему и свачему сам одлучује, он је тај који се најчешће и „залеће“ у све и свашта (као разјарени бик – вршим ово поређење без икакве намере да лично вређам премијера, већ само да метафорички прикажем снагу којом се устремљује на новоуочене циљеве и мете!), на јавној политичкој и медијској сцени Србије! То креће, од јавних и демагошких прозивања и оптужби људи (од прозивања криминалаца-дилера, па до оптужби Мишковића – који још није ни осуђен, али не и Карића – чији брат и жена седе у парламенту Србије захваљујући њему, или од некадашњег прозивања Ђиласа, као „медијског“ тајкуна, до скорашњег „прозивања“ Ђиласа као свог пријатеља!), од критиковања ко колико долази на седнице владе („Дачићу – могао би мање да путујеш, а више присуствујеш седницама“), па до начина и метода одбране од поплава (лично, са сузама у оку, командује чувено „Шабац не сме пасти“), од „изношења деце из снежних мећава“, до „лепљења знака мерцедеса на Икарбусове аутобусе“! И све овде набројано је чиста демагошка „политика“, зато што ништа од овога није никако „премијерова“ струка, а камоли законска обавеза!
И онда није ништа чудно да такав модел понашања преузимају и сви они који чине хијерархију власти ове државе, од министра на врху, до повереника месне заједнице, при дну! Ако се томе дода тушта и тма њихових новопостављених државних саветника, по правилу на брзину свршених „дипломаца“ неких од многобројних „купопродајних“ факултета, уз понеког, ретког, младог, и неспорно бриљантног и квалитетног, али тек свршеног студента неког од државних универзитета, коме прво радно место у струци, нажалост, буде баш ово које тражи деценије претходног доказивања, учења и искуства. У свету данашњице, као и у Србији прошлости (за време „златних година просперитета“, крај деветнаестог и почетак двадесетог века), државу су најчешће водили, и владу чинили, по правилу зрели и искусни професори Велике школе, односно универзитета у Београду.
Данас Србија на својим најбољим државним факултетима школује младе лекаре, електроинжињере, за потребе квалитетних, што државних институција, што лидерских приватних компанија, али у Немачкој, Норвешкој, Шведској, Аустрији итд. Наши приватни, више мање, „прозаични“, „менаџерско-економски“ факултети, школују младе „кадрове и лавове“ искључиво за државне институције и јавна предузећа Србије! Ниједна велика страна банка у Србији, као нити једна успешна приватна компанија у Србији, неће да запосли дипломиране „економисте, менаџере и финансијске стручњаке“, који су били колеге нашег председника, чланова владе, многобројних „брзинских мастера и доктора“, а сада саветника, директора или чланова управних одбора јавних предузећа!
На пример, искуство каже (а то можете сви и сами да проверите) да се на сваком конкурсу за одговорну позицију у било којој приватној страној банци у Србији јави и по неколико стотина кандидата, међу којима по правилу буде и више од пола оних који су диплому стекли на неком од приватних факултета за „банкарство, менаџмент, финансије и економију“. Након спроведеног уводног тестирања (писано), у ужи избор, по правилу уђу увек само дипломци државних економских факултета! И на крају, међу њима се и врши коначни избор кандидата за тако одговоран и стручан посао! Али када тренутна политичка булумента и башибозук бира и запошљава кадрове у државним институцијама или јавним предузећима, онда су то по правилу дипломци приватних факултета, који задовољавају све на брзину новоуспостављене критеријуме, а то су – „било која диплома, било ког, приватног факултета“!
Још ако је изабрани дипломац, у случају да је мушко, био некада возач или обезбеђење неког од данашњих високо котираних државних функционера (владајуће странке), или у случају да је женско, ако је била учесница неког од ријалити шоуа или припада класи девојака са стеченим статусом „старлете или клаберке“, онда је све много лакше!
Фотомонтажа: Србија данас
Да, такви нам данас прождиру и сатиру државу, на наше очи, јавно, не кријући се од никога, заклањајући се само повремено, по потреби, иза личности премијера Србије! Не кажем да он то аминује и наређује, али не може да не зна и прећуткује! Овај олош то много успешније, и много темељније и брже ради, од њихових претходника, „жутих“ лопова! Да не будем погрешно схваћен, и да неко не помисли, како сам мање критичан и благонаклон према „жутима“, морам нешто одмах да додам у вези са њиховим владањем!
Ти „жути лопови“, нестварно неспособни, као и њихов ондашњи вођа Борис Тадић, у ствари обични фразери и несретници, први су започели свеобухватни процес уништавања ове земље. Они се сада свакодневно посипају пепелом по глави и, као, „прозивају“ сами себе што се нису у времену владања борили одлучније против „џипова и тајкуна“ у својим редовима! Лако је мени за „џипове и тајкуне“, јер то и постојећи закон све може да уреди!
„Жути лопови“ заборављају своје највеће „грехе“, исто онако, као што им и данашњи „осиони напредњаци“ то заборављају, трпају под тепих, и не смеју ни да им помену!
„Жути“ демагози су ти који су изместили судбину место одлучивања о судбини Косова и Метохије из Савета безбедности (где је све било укопано ставом Русије и Кине!) у органе под контролом Европске уније (где само 5 земаља није признало Косово).
„Напредњаци“ су само наставили тај „жути“ пут у општу пропаст, убрзали начин погрешних доношења одлука, и престали да се фемкају и женирају док то чине! „Жути“ су први почели да купују „приватне дипломе и докторате“ за своју врхушку страначку (Александар Шапић), а „напредњаци“ унапредили ту методологију, купујући дипломе и за министре и самог председника државе!
„Жути“ су ти који су „виртуализовали“ начин вођења политике, и све претворили у „богат наступ“: конвенције странке са брдом балона жуто-плавих, „глуматање и логореја“ манекена Тадића, Тадићев „пајтоски“ однос са Дачићем и играње баскета са њим, док данас Вучић има „плаво-беле“ балоне, глуми натегнуто и нервозно, често при том чину правећи фарсу, патос или „шниру“, и игра шах, а не баскет, са Дачићем, вероватно због своје старе „баскеташке“ повреде!
„Жути“ су толико успешно градили и постављали свој „лоповски“ кадар, да је многе од њих задржао или преузео Вучић (на пример, Јелена Триван, заштитно лице ДС-а, постављена за директора „Службеног гласника“)! „Напредњаци“ су унапредили политику „жутих“ монструма и лопова тако што су укинули у потпуности „слободу“ штампаних и електронских медија“, тако што су укинули све личне лимите и обзире, које има сваки иоле пристојан човек: и сада мисле да могу да раде некажњено и слободно шта хоће!
СНС и ДС
И онда, када се после ових изнетих принципа и модела понашања и управљања владајућих политичких структура ове државе, премијер позове на сјајне резултате, које су „напредњаци“ постигли за 7 година свог постојања, и које ће тек да постижу, и у наредних још 7 година, захваљујући, како премијер каже „својим „паметним, дивним и мудрим“ људима из „напредне“ странке, ја немам шта да кажем!
Остајем нем и бесан, остајем поражен и понижен, остајем затечен количином бескрупулозности, да неко може да то изговори, и да тако прича, у данима и месецима када смо практично пред ултиматумом који садржи гомиле захтева и услова, чије евентуално испуњење фактички може да води признању Косова као државе!
Ко ти обезбеди онакав пријем за „отварање поглавља“ са ЕУ, у згради Кинотеке, Вучићу? Је лʼ могло можда без толиког славаља, када се, макар и демагошки, наводно сваки динар у овој земљи штеди, и одваја од уста сваког грађанина Србије, и од детета, и до пензионера!
Зашто све ово причам? Зато што је дошло неко чудно време у Србију! Дошло је време „Фејсбук политике“. Дошло је време када премијер Србије проглашава за своје пријатеље све оне који му или требају или му се из неког разлога свиде! Он јавно саопшти, да неког сматра за свог „пријатеља“, па нек сада тај „неко“ одлучи да ли ће да прихвати „тај својеврсни Вучићев јавни захтев за пријатељство, или не“! Исто онако како то раде и „Фејсбуковци“! Пошаљеш захтев за пријатељство, па онда чекаш шта ће бити! Наш премијер воли, као и сви млади напаљени власници „Фејсбук“ профила, да има, по сваку цену, што више људи, на својој листи „пријатеља“! У том „виртуелном“ свету, правило је неписано, да што ти је дужа и већа листа „пријатеља“, то се рачуна и да си ти успешнији! Као и прави „Фејсбуковци“, и премијер ставља на свој „политички“ профил, и у јавности „шерује и тагује“, само најлепше слике и догађаје из „стварности Србије“! Наравно, свако ко покуша да оспори истинитост такве „виртуелне слике стварности Србије“, својим јавним коментаром, на профилу или „зиду“ премијеровом, одмах иде на његову „блок“ листу, и испада са његове листе „пријатеља“! Статус „блокираног премијеровог пријатеља“ значи да вас више нико из „система државног и приватног“ неће и не сме (због страха од „моћног“ премијера), ни погледати а камоли нешто са вама радити! Зашто би се замерали „најмоћнијем од свих“! Ево вам пример Оље Бећковић, ево вам уредника „Вечерњих новости“ Срђана Шкора, ево вам радио-водитељског пара Дарка Митровића и Марка Степановића (Даре и Маре), итд.
Фејсбук профил Александра Вучића
Зато што се води оваква „Фејсбук“ политика у Србији, није ни чудо, да сви они који имају „посећене“ и „праћене“ профиле (било да је то Фејсбук, Твитер, Инстаграм, итд.), представљају у исто време, и некакав „политички“ фактор у Србији! И зар је необично, да онда нека „старлета“, са „врућим“ фотографијама, на свом профилу, може лакше да дође до саветничког места у Министарству спољних послова, или у некој државној Агенцији, од неког професора универзитета или академика?! Ко им је крив, када ти досадни професори и академици, немају ни обичан честити профил на Фејсбуку!
И докле ће оваква „Фејсбук“ политика у Србији да функционише?
Дотле, док се неки млади људи, из велике и бројне интернет заједнице Србије, као јединог преосталог поља апсолутне слободе за изношење критичке мисли, о актуелној политици у Србији, не удруже, заинате и искористе исте принципе које користи тренутна власт у Србији, и не победе их њиховим сопственим оружјем, само овај пут упрегнутим у име изношења чисте истине и правде!
Једино тако може брзо доћи, скоро преко ноћи, до исказивања правог лица Србије, њеног истинског опредељења, њеног већинског политичког става, који као такав, и треба да одсудно одлучује и управља политиком државе Србије!
Једино тако, може брзо доћи, до заиста великих и стварних помака у квалитету живота свих, па оних већинских: слободних, нестраначких и независних, такозваних „обичних и малих“ грађана Србије!
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Lw
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар