Фискални савет: У буџету за 2016. прикривено 300 милиона евра, даљи раст јавног дуга

* Вучковић: Из предложеног буџета не види се колико ће отказа бити подељено у јавном сектору * Петровић: Мало вероватно да ће бити остварен главни циљ буџета, смањење дефицита за 0,75 одсто БДП-а * Алтипармаков: Пребацивање сиве економије у легалну дало би резултате али само ако се спроведу „дубинске реформе пореске администрације“

f-savet-2016

– Влада Србије ће успети да оствари тек половину планираних уштеда у наредној години, што није довољно и довешће до даљег повећања јавног дуга – оценио је јуче Фискални савет, анализирајући предлог буџета за 2016. годину. Прорачун државне касе је, уз то, још и мање транспарентан него прошле године, јер се нигде не види како ће бити потрошено чак 300 милиона евра, а према мишљењу чланова Савета, чини се и да су одређени трошкови у последњем тренутку смањени како би се приказао мањи дефицит. Буџет не показује ни како ће бити расподељено 29.000 радних места која ће бити угашена, при чему изгледа да нису ни предвиђени издаци за све потребне отпремнине.

Према речима члана Савета Владимира Вучковића, предвиђене отпремнине указују да држава планира да отпусти 16.000 људи из јавне управе и још 7.000 из здравства.

– Остало се не види. Посредно се може закључити да ће око две, три хиљаде људи отићи из МУП-а почетком 2016, при чему већину њих чине радници пред пензијом, који ће, упркос томе, вероватно добити отказе, како би узели и отпремнине. Може се закључити и да ће неколико хиљада људи у просвети такође добити отказе – каже Вучковић. Најављено је и да ће у Железници Србије 2.700 радних места бити угашено, али се то не види из буџета, а слична ствар је и са рудником Ресавица.

Председник Фискалног савета Павле Петровић каже да је мало вероватно да ће главни циљ буџета, смањење дефицита за 0,75 одсто бруто домаћег производа, бити остварен. Како каже, проблем је то што се све уштеде морају постићи без „великих мера“, а већ се касни са рационализацијом, док је Влада одустала од замрзавања плата и пензија. Држава мора да смањи дефицит на испод три одсто (тачније на 2,7 одсто), а ако мањак буде већи од 3,5 одсто у средњем року, то ће водити кризи јавног дуга, који ће пробити 80 одсто БДП-а.

Да би стигла до те цифре до 2,7 одсто, држава мора у 2016. и 2017. години да смањи дефицит за по 0,75 одсто БДП-а. У наредној години то би требало да буде постигнуто мањим издацима за зараде (-0,35 одсто), увођењем акциза на струју и гориво (-0,25 и -0,2 одсто), падом субвенција за пољопривреду (-0,15 одсто) и смањењем субвенција за РТС. Од свега тога, Фискални савет верује да ће само акцизе дати потпуне резултате. У Савету не верују да ће држава успети да смањи јавни сектор за свих 29.000 људи, да ће издржати притисак и остати при смањеним субвенцијама за пољопривреду, нити да ће наплата ТВ претплате ићи добро.

Штавише, да би РТС и РТВ могли да опстану са само четири милијарде динара из буџета (уместо девет у овој години) било би потребно да претплату од 150 динара редовно плаћају сва домаћинства у Србији и да РТС рационализује своје пословање, што у Савету не сматрају изводљивим, због чега очекују да ће држава морати да на крају ипак издвоји више новца за јавни сервис.

Једна од највећих замерки Савета је нетранспарентност новог буџета. У њему се тако наводи да ће за субвенције Фијату, Ер Србији, Трак Лајту, Тигар тајерсу и ПКЦ-у бити дато осам милијарди динара, али да се нигде у буџету не види којој ће од тих компанија бити дато колико новца. Слично је и са гаранцијама државе према разним предузећима, где се уопште не наводи колико ће новца бити дато за које предузеће.

– Дакле, пише 32 милијарде динара за ове ствари, па ви сад мислите о томе на које се то фирме односи. Буџет је образложен на 1.500 страница на којима се нашло све и свашта, али за одговор на питање где иде 300 милиона евра, очигледно није било места – каже Вучковић.

Члан Савета Никола Алтипармаков рекао је да су буџетски приходи реалистично пројектовани, да ће повећање акциза на струју и гориво повећати приливе за 20 милијарди динара, те да су ове године приходи били за један одсто већи од плана и то зато што је сузбијен шверц дувана и горива, али и зато што су приходи били конзервативно пројектовани. Алтипармаков је поздравио то што Влада у буџетске приходе није убацила очекивања од сузбијања сиве економије, рекавши да би на средњи рок, пребацивање овог дела привреде у легалне токове могло да подигне приходе за један одсто БДП-а, али под условом да се спроведу „дубинске реформе пореске администрације“.

Смањен износ за већ одобрене субвенције

У Фискалном савету указују да је на путу од нацрта до предлога буџета, издатак са субвенције за већ одобрене субвенционисане кредите скресан са 3,9 на две милијарде динара, док су расходи за казне и за накнаде штета смањени са 8,3 на пет милијарди динара. У Савету сматрају да постоји опасност да ће држава за обе ставке на крају морати да издвоји много више новца.

А. Милошевић

(Данас, 8. 12. 2015)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Hz



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар