Када је Сава Шумановић, један од најзначајнијих сликара српске и југословенске уметности прошлог века, 1927. године насликао монументално дело „Доручак на трави“, стручна и ина јавност није ни слутила какву тајну крије настанак ове чувене слике.
ТАБУ ексклузивно за своје читаоце открива потпуно ново виђење слике „Доручак на трави“, до сада непознато широј јавности.
Историчарима уметности, као и бољим познаваоцима Шумановићевог дела, добро је познато да је овај сликар годинама водио дневник, у ком је често описивао и како су настајале његове слике. Према сазнањима до којих је ексклузивно дошао ТАБУ, Шумановић је током стварања „Доручка на трави“ имао визију, о којој се ништа није знало готово цео један век, а ту своју визију преточио је у своје дело.
ТАБУ ексклузивно преноси изводе из дневника, у којима сликар описује своју необичну визију:
„Човек будућности, који ће препородити Србију и успешно владати више деценија, дочекаће рускога цара у Београду. Њега ће Срби после много година метнути у црквени календар…(нејасан рукопис)…имаће много удворица и душмана међ’ својима, али ће их све победити на правичним, народним изборима…(нејасан рукопис). За времена његовога земана, Србија ће решити да више никада неће ратовати, а пре и после њега, Србију очекује хаос и пропадање. Његова владавина ће бити ремек-дело односа са јавношћу, лака као голубије перо или кичица…(нејасан рукопис)…а његови љубитељи биће по свом карактеру већма као женски петко. Он ће имати проницљив и тугаљив поглед, који све људе види онаквима какви они заиста јесу – голим, као од мајке рођеним. Као што су правог Дон Хуана волеле жене (види слику!), тако ће и онај владар управљати својим плебсом – складно и лако. Они ће му лако предати своју љубав, поверење и сву власт. За времена његовога, српски ће народ престати да се занима за политику…(нејасан рукопис)…сеоска имања ће бити у првом плану и разни ће људи, слабе памети, али велике бесрамежи, ићи из града у некакве задруге, које ће народ гледати као позориште и волеће их веома…(нејасан рукопис).“
Како сазнајемо, историчари уметности још увек проучавају сликарев дневник, како би потврдили његову аутентичност и до краја протумачили оно о чему је Шумановић надахнуто писао.
Напомињемо да најзначајнији српски експерти за насловно право и даље утврђују да ли је аутентични наслов Шумановићевог ремек-дела заправо „Лидер региона на трави“ или је, пак, слика првобитно носила назив „Један уобичајени 28-часовни радни дан прегаоца“.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6xt