Комсомольская правда / Форт Рус (24.11.2015)
*Првобитно објављено 19. октобра 2015*
Према тврдњама познатог турског блогера, ово би му помогло у његовој изборној кампањи и спасило би га од могућег пораза и краја његове политичке каријере.
Председник Турске, Ердоган, планира да обори руске авионе у Сирији како би довео руско – турске односе до ивице рата. То би требало да му помогне у његовој изборној кампањи и спаси га од могућег пораза и краја његове политичке каријере. Турски блогер, познат под именом Фуат Авни, је објавио ово узнемирујуће упозорење. Он је активан већ неколико година, а његове јавне осуде владиних планова су се често обистиниле.
Наши извори у Турској верују да је Ердоган, због оправданих страховања од пораза, спреман да угура своју земљу у ратну хистерију, обарајући руске авионе на сиријском небу под изговором да су повредили турски ваздушни простор.
Ердоган је сам себе гурнуо у ћошак због своје позиције о Сирији. Његови авиони, под изговором да се боре против Исламске државе, бомбардују курдска села, стварајући тако активан отпор и код сиријских и код турских Курда.
„Турски народ је незадовољан Ердогановом политиком о Сирији. Присутност великог броја наоружаних бораца и велики трошкови око збрињавања избеглица, је погоршало крхко благостање Турака. Многи подржавају руско присуство у Сирији и крај ноћне море са ратницима. Они се надају да ће Русија, пошто је примила ово упозорење за олују, моћи да избегне да је увуку у сукоб са Турском, и да ће истовремено наставити свој одличан посао на обнављању територијалног интегритета и уставног реда у Сирији“ – каже наш извор.
Како би требало да реагујемо на ово упозорење? Наши извори и Фуат Авни се не слажу са Ердоганом. Ердоган се заиста налази у тешкој позицији. Притискају га Американци, Катар и Саудијска Арабија, који са ужасом посматрају како су наоружани борци које су они створили и финансирали, одгурнути из Алепа под нападима сиријске војске.
Мишљење стручњака
Павел Шликов, ванредни професор на катедри за историју Блиског и Средњег Истока, Институт за азијске и афричке студије:
„Сарађујемо на многим пољима да бисмо тек тако све прекинули.“
-Павел Вјачеславович, колико је реалан тај сценарио?
-Тензије су све веће пре избора, али циљ оваквих изјава је домаћа публика. Сигурно не руски бизнисмени ни елита. У игри није само „турски ток“, туристичка индустрија, већ и други важни пројекти – укључујући и турске пројекте у Русији. Сарађујемо на многим пољима да бисмо сада тек тако све прекинули некаквим коцкањем. Спољна политика Турске је дефинисана пословним интересима и Ердоган је учествовао у стварању таквог модела спољне политике.
– Али Турска је и даље члан НАТО. У случају хипотетичког сукоба, други чланови НАТО би морали да се придруже?
– Једно је реторика, а друго – оружани сукоб. НАТО није вољан да иде у рат са Русијом. И не подржава војне авантуре Анкаре – довољно је подсетити се на турску инвазију северног Кипра 1974.
Белешка Кристине Рус: Време и искуство су показали да руски стручњаци често погрешно мисле да су добри пословни односи са Русијом главна мотивација других глобалних играча.
Са енглеског посрбила: Светлана Максовић
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6vK