Никола Варагић
Андреј Фајгељ је колатерална жртва у медијском рату који се води између Информера и Курира.
Курир је у контакту са Фајгељом, пошто им је сада Вучић заједнички непријатељ (раније је Српска лига подржала Курир у окршају са Информером). Новинар Курира је разговарао са Фајгељом док су га приводили, фоторепортер је био у станици полиције у тренутку када су га привели. Одмах је Курир ту вест, са сликама привођења, искористио да се обрачуна са Вучићевићем из Информера (питају се „зашто се хапси професор Фајгељ, а не хапси лудак Вучићевић који шири панику и говори о државном удару“).
Фајгељ је свој видео клип поставио недуго након гостовања Вучићевића на Пинку, где је Вучићевић говорио да се спрема државни удар и саветовао председника владе Србије под окупацијом да не путује у Пекинг. Пошто је схватио да је испао будала, пошто су људи почели да га зову лудаком, Вучићевићу је одлично дошао овај видео клип на интернету, у коме Фајгељ оштро напада Вучића и најављује оно што је Кокан Младеновић пре њега најавио у једном интервјуу, и због тога имао посла са полицијом као сада Фајгељ. Дакле, Вучићевић сада може да каже да није лудак јер, ето, постоје људи попут Фајгеља који позивају на државни удар.
И самом Фајгељу ово привођење одговара. Да га полиција није привела, његов клип би одгледало пар десетина људи, овако је постао вест дана у неким медијима, и посебно на патриотским сајтовима.
Намерно или ненамерно, Фајгељ се нашао на погрешном месту у погрешном тренутку.
Наравно, није Вучићевић могао да ухапси Фајгеља, нема он ту моћ, њега и његови из СНС зову лудаком. Овде се поклопило да је све то одговарало и Вучићу, пошто га Фајгељ напада, тј. целом СНС, а посебно СНС Нови Сад. Фајгељ, Ђурђев и Паровић били су један тим, након што су украли мандате Двери и назив и идеју Треће Србије, у коалицији са СНС. Онда су се посвађали, Паровић је са тзв. Трећом Србијом остао у градској власти, а Ђурђев и Фајгељ прелазе у опозицију (Ђурђев сада предводи Српску лигу). Пар дана пре хапшења Фајгеља, међу њима је дошло до сукоба када се бирао нови директор Културног центра Нови Сад.
Потписао би петицију за пуштање Андреја Фајгеља на слободу (осуђујем његово привођење), као што би потписао петицију и за Кокана Младеновића.
Међутим, шта ће променити такве петиције, када се овде ради о личним сукобима унутар „закона јачег“. Принципијелно и универзално било би да се људи не хапсе због изношења свог мишљења, да постоји слобода говора, да закон важи за свакога подједнако.
Тога у Србији нема. Фајгељ (и они који потписују петицију за њега) не би потписао петицију за Младеновића, и обрнуто, Младеновић (и они који би потписали петицију за њега) не би потписао петицију за Фајгеља. Где је ту „владавина права“?
Затим, ако се позивамо на „владавину права“, да ли она важи и када се ради о крађама, говору мржње…? Да ли је та иста полиција и тај исти суд стајао иза Фајгеља када је са Паровићем крао мандате Двери и идеју и назив Трећа Србија? Да ли би Фајгељ, да је на власти, спроводио „владавину права“ у случају ширења говора мржње и позивања на насиље, или, да ли би хапсио либерале који износе своје мишљење, тј. све оне који би га жестоко критиковали (као што Фајгељ сада критикује Вучића)?
То су питања која не могу да поставим у петицији, коју бих потписао.
(Блог Николе Варагића, 23. 11. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6uy