Политика: Кфор укинуо ограничења у ваздушном простору Србије
У договору са НАТО-ом после 16 година више неће бити никаквих рестрикција за летове српских авиона у зони од 25 километара у централној Србији
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг и председник Владе Србије Александар Вучић (Фото: Д. Ћирков)
Кфор је укинуо ограничења која су важила за делове ваздушног простора Србије, уведена 1999. године, саопштио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг после разговора са премијером Александром Вучићем. Премијер је то оценио као велику вест за Србију, јер после 16 година више неће бити никаквих рестрикција за летове српских авиона у зони од 25 километара у централној Србији. Он је нагласио да је то постигнуто уз политички дијалог и конкретан разговор са НАТО-ом, а да ниједан метак није испаљен и ниједан човек није изгубио живот да би се то постигло.
Према Столтенберговим речима, Кфор овом одлуком у потпуности нормализује стање у зони безбедности и укида ограничења која су била уведена 1999. године. Како је додао, ова одлука је конкретан израз односа НАТО-а и Србије и донета је због посвећености Србије нормализацији односа са Приштином.
„То значи пуну интеграцију Србије у ваздушни простор Европе”, рекао је Столтенберг на јучерашњој заједничкој конференцији за новинаре у „Палати Србија”.
Премијер Вучић верује да ћемо у наредним данима и недељама поставити све мерне инструменте и радаре и после 16 година коначно имати под нашом контролом целокупан ваздушни простор Србије.
„Ми већ 16 година не видимо Врање и Лесковац на нашим радарима управо због свега о чему сам говорио, а постављањем тих радара и договором, сасвим сам уверен да ћемо имати неупоредиво бољу полицијску и војну заштиту неба. То је једна од кључних ствари у припреми одбране и суверенитета Србије”, рекао је Вучић.
Он је нагласио и да је од посебног значаја то што је Кфор гарант безбедности и очувања цркава и манастира на Косову и Метохији као и да је НАТО гарант за неприсуство косовских снага безбедности у четири општине на северу Косова. „То је од кључног значаја за Србију и ми смо у том погледу НАТО-у и Столтенбергу веома захвални”, истакао је Вучић.
Генерални секретар НАТО-а је поручио да мисија Кфор остаје, да је то условна операција и да се ради на томе да дође време када њено присуство неће бити потребно. Он је рекао да је присуство НАТО-а на Косову најдужа војна операција те војне алијансе, што „показује посвећеност у раду на обезбеђивању безбедности и сигурности целог региона”.
Према његовим речима, Кфор има своју улогу и у томе што је кључ за олакшање дијалога Београда и Приштине у Бриселу. „Ми подржавамо тај дијалог”, подвукао је Столтенберг.
Премијер Вучић је рекао да је немогуће да НАТО земље желе да та мисија траје довека, уз оцену да је Кфор дао кључни допринос у очувању српских цркава и манастира. Како је рекао премијер Вучић, останак Кфора зависи од њихове одлуке, али је додао „да ћемо ми са наше стране учинити све и да чинимо све да помогнемо”, јер, како је рекао, питање безбедности Срба на Косову и Метохији за нас је од приоритетног значаја.
Посета генералног секретара НАТО-а изазива у Србији различите реакције због интервенције НАТО-а 1999, али је Вучић долазак Столтенберга у Београд оценио „као веома важан и користан за нашу земљу”, додајући да је добио позив да у јулу наредне године посети седиште НАТО-а да се обрати чланицама те организације. „Нема сумње да ћу, ако тада будем премијер, тај позив прихватити, јер је то веома важно за нашу земљу”, поручио је Вучић.
Председник Владе Србије додао је да је наш интерес да авиони из Београда слећу у Приштину и да ће се и о томе разговарати и са НАТО-ом, као и да је веома важан програм уништавања вишка муниције, за шта је Столтенберг најавио оснивање фонда, чиме би се помогло Србији да уништи око 200 тона вишка муниције.
Генерални секретар НАТО-а каже да зна да постоје „снажна осећања” у Србији у вези с војном алијансом због интервенције пре 16 година. Он тврди да њихова интервенција није била против српског народа, већ да се радило о „заустављању неприхватљивих радњи Милошевићевог режима”.
„Интервенција НАТО-а окончала је вишегодишње ратовање на Балкану. Током интервенције предузели смо све да спречимо губитак невиних живота и сваки изгубљени живот цивила био је трагедија, за чим дубоко жалимо”, рекао је Столтенберг. Он је изјавио саучешће породицама на обе стране сукоба и свима који су изгубили вољене.
„Данас сам овде у вези с новим почетком односа НАТО-а и Србије. Ово је за нас важније него икада, јер смо суочени са многим заједничким изазовима”, казао је Столтенберг истичући да је сарадња од обостране користи.
Премијер Србије је навео да НАТО и Србија ни данас не морају да се сагласе о одређеним питањима из прошлости, али да је сигуран да постоји добра будућност у међусобним односима.
„Немамо никаквих непријатељстава и Србија не жели од пријатеља да прави непријатеља, а били смо у неком периоду експерти за те ствари. Иако не мислим да је Србија била крива за оно шта се дешавало 1999. године на било који начин, чак ни њено руководство, али то су наше различите процене догађаја из прошлости”, закључио је Вучић.
Столтенберг је казао и да верује у потенцијале односа НАТО-а и Србије поштујући политику неутралности, те да се радује развоју односа и политичкој и практичној сарадњи НАТО-а и Србије. За Србију је казао да игра важну улогу у изградњи безбедности на Балкану и широм света, као и што пружа добродошлицу хиљадама избеглица, али и председавањем ОЕБС-у и слању војника у мисије УН и ЕУ.
Вучић је подсетио да је Србија суверена и војно неутрална земља и да ће наставити да унапређује добру сарадњу са НАТО-ом, али је подсетио да има традиционално добре односе са Русијом. Он је указао да ће се Србија држати своје скупштинске декларације и одлука о војној неутралности, али да постоји широки оквир за унапређење сарадње са НАТО-ом.
Сећање на први сладолед на Калемегдану
Јенс Столтенберг је подсетио и на своју везаност за Београд, где је провео део детињства. Како је рекао, научио је колико су блиски односи грађана у Норвешкој и Србији и да он осећа личну повезаност са Србијом. У Београду је, како је рекао, појео први сладолед на Калемегдану и играо с вршњацима „ринге, ринге, раја”, па је зато, рекао је, „дивно вратити се овде”.
НАТО није активирао члан 5 споразума
Генерални секретар НАТО-а Столтенберг каже да после терористичких напада у Паризу није било активирања члана 5 НАТО споразума, који предвиђа да ако једна чланица алијансе буде нападнута – то представља напад на све.
„Ово није борба Запада и муслиманског света који је на првој линији борбе против тероризма, и често је прва жртва, зато је потребно подржати га у тој борби”, рекао је Столтенберг.
Он је подсетио да је тај члан 5 био активиран само једном, после терористичких напада 11. септембра 2001. у којима је страдало хиљаде људи у САД, али и да се то није десило у случају терористичких напада у Мадриду и Лондону. „Али постоји много других начина на који НАТО може дати свој допринос”, рекао је Столтенберг и навео да су САД као водећа земља у НАТО-у такође и водећа нација у међународној коалицији која се бори против Исламске државе.
Столтенберг: Нико не сме да се меша у одлуку Црне Горе
Јенс Столтенберг изјавио је да одлуку о чланству Црне Горе у НАТО-у доносе Црна Гора и чланице савеза и да нико други нема право да се меша у такву одлуку. „Црна Гора је суверена и независна земља и као таква има право да одлучи о свом путу, укључујући безбедносне савезе чији део жели да буде”, изјавио је Столтенберг. Он је додао да ће 28 земаља чланица на састанку министара спољних послова 1. и 2. децембра донети одлуку да ли ће Црној Гори бити упућен позив за чланство и да ниједна трећа земља нема право да покуша да интервенише у том процесу.
Д. Спаловић
Спутњик: НАТО нам је вратио оно што нам је отео
Шта је донео генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у Београд?
Парче неба, објаснио је председник владе Србије Александар Вучић студентима на Факултету политичких наука, којима се у петак обратио и највиши функционер те војне алијансе током посете Београду.
„Моћи ћемо да надгледамо небо изнад Врања и Лесковца. Претпостављам да вам нико није рекао да шеснаест година нисмо видели ни Врање ни Лесковац“, рекао је Вучић студентима.
НАТО је, објаснио је, укинуо рестрикције у ваздушној зони безбедности од 25 километара према централној Србији.
„Ми сада имамо у централној Србији пуну слободу кретања и у горњем и у доњем слоју, а у кратком времену моћи ћемо да поставимо и наше радаре којима ћемо моћи да надгледамо небо изнад Врања и Лесковца“, рекао је Вучић и захвалио се војном савезу.
„Захваљујући НАТО-у, њиховој одлуци и њиховом поверењу у нашу државу ми ту могућност имамо. Тиме ћемо свој суверенитет моћи у потпуности да прикажемо, надамо се да ћемо решити несугласице око неких 300 метара које постоје“, рекао је Вучић.
Столтенберг је објаснио да је реч о „зони дуж административне линије са Косовом“.
Назвао је то снажном политичком одлуком. НАТО развија политичку и војну сарадњу са Србијом.
Вучић је објаснио да Србија добија од те сарадње подршку у решавању проблема тероризма, регионалне стабилности („највећи број земаља у окружењу су НАТО земље и свака врста лошег и нестабилног односа са НАТО-ом може да нам штети“), и суочавања са избегличком кризом. Од НАТО-а је тражио помоћ у опреми и обуци српских официра, у коју спада и учење енглеског језика.
„Они обучавају наше војнике и официре да буду способни, да знају да говоре енглески језик. Неко би рекао да то може да се ради и на Коларцу. Па може, само што тамо мора држава да плати, а овде науче и како се бори и како се ратује и науче енглески језик и то највећим делом плати неко други. Данас сам их молио да узму још већи број наших официра и да то плате. Није ни њима свеједно, рекли су — платите ви 20, 30 одсто, а ми ћемо оних 80“, објаснио је премијер студентима.
Столтенберг је рекао да ће НАТО да плати „70, 80 одсто“.
„Вучић је почео да се ценка, рекао је 80, али мислим да ћемо постићи споразум како да покријемо трошкове“, уверен је генерални секретар војне организације у којој је 28 земаља.
Да ли је Србија војно неутрална?
„Нисмо ми неутрална земља, то морате да прокламујете неутралност, већ желимо да се понашамо неутрално“, рекао је српски премијер и додао да је за „окретање ка будућности“.
Своју „реал политику“ је објаснио студентима на следећи начин: „Као бога вас молим, брините само о резултату, не о емоцијама, већ о резултату… Немојте да размишљате о томе да ли се нешто слаже са оним што вам срце каже, већ какав то резултат доноси“.
Сам је дао пример какав тон треба да има неутрална изјава: „Сматрам да је после 16 година сталног развијања и мржње и лошег односа према онима који су, из нашег угла, починили свакако не лепе ствари — из њиховог угла је то мало другачије — али, како да вам кажем, шта је наш живот? (…) Нико не жели да осети шта је крстарећа ракета“, рекао је Вучић.
Српски премијер је рекао да нема смисла причати више о ономе што је НАТО урадио у Србији 1999. године, иако су, додао је, и „мој кабинет директно погодили“.
Столтенберг је рекао да је убијање невиних цивила „била трагедија“ и да дубоко жали због тога. Објаснио је како НАТО гледа на рат који је водио против Југославије: „Ваздушна кампања коју је НАТО покренуо 1999. године никада није била против грађана Србије, већ ради заустављања недопустивих акција Милошевићеве владе које је осудила међународна заједница“.
„НАТО интервенција је зауставила године насиља и сукоба на Балкану“, објаснио је генерални секретар војне алијансе, пронављајући поруку која је била исписана на лецима које су авиони НАТО-а бацали током бомбардовања.
„Наш циљ је био да се избегну невине жртве, али сви знамо да се то десило и изражавам дубоко саучешће и подршку породицама“, поручио је Столтенберг, уз опаску да „сада треба гледати напред“.
Када је реч о „новим безбедносним изазовима“ са којима се суочава НАТО, поменуо је организацију Исламска држава, али и одлуку Крима да се припоји Русији, за шта је оптужио Русију која „није поштовала суверенитет и територијални интегритет Украјине“.
Председник владе, који је приметио да се бави истраживањима јавног мњења више него истраживачи, дао је важну политичку лекцију студентима: „Људи поштују оне који не морају да се додворавају и улагују свима“.
Како су после предавања реаговали студенти?
Марко Колашинац, студент треће године међународних студија, каже за Спутњик да „извињење ништа не значи“.
„То сигурно нису били само војни циљеви, већ су гађали и цивилно становништво, као када су гађали воз у коме су погинули невини људи. Памтићемо жртве“.
Упркос томе што је „већина грађана против уласка у НАТО“, он сматра да је сарадња са војним савезом потребна „пре свега због опасности од тероризма“.
Његов колега, Немања Дојчиновић, уверен је да ни са аспекта „реал политике“ — „НАТО није најбоље решење“.
„Ја сам за војну неутралност“, каже он.
Његова колегиница, Јована Матовић, није за сарадњу са НАТО-ом „због жртава и онога што смо преживели у детињству“.
„Не можемо да променимо своје мишљење и своје негативне успомене. Не можемо да будемо објективни по том питању“, каже она.
Ана Оташевић
(Спутњик Србија, 20. 11. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6sS
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар