Руско-српски културни центар оштро протестује због недостатка макар и елементарне солидарности и очекиваног саучешћа највиших званичника Србије и читаве наше јавности поводом терористичког напада „Исламске државе“ на руски путнички авион оборен над Синајем.

Верујући у једнаку вредност пострадалих руских путника, њих 224, и свих недавно страдалих у Паризу (а од исте руке), не можемо да пристанемо на одвратни и бесрамни расизам, како овдашњег, тако и западног политичко-медијског система, према „више“ и „мање“ вредним жртвама (по њиховом субјективном и политички осенченом мишљењу).

Или ћемо постављати и руску светлосну тробојку – баш као и француску – на наше зграде, мостове и свугде где је то могуће – или то што се дешава више није израз жаљења над свим невиним жртвама бездушних терориста, већ искључиво демагошки и лицемерни политикантски перформанс само „једне стране“! Или – или!

Не могу страдали посетиоци париског рок-концерта бити више оплакани, нити бити значајнији од руске дечице из обореног авиона. Не могу, ако смо задржали макар и делић људскости и осећања за правду, који су нас одувек као народ одликовали. Не могу, иако су на једној страни француске и „светске“, а на другој „само руске“ жртве. Не могу, сем ако нисмо комплетно полудели, годинама удворички подилазећи уцењивачким условима Европске уније (па онда, ваљда, и количина и јавност плача постају ефикасан аргумент у политичкој анализи српске спремности на ропско понижење због пар „моралних“ поена које због тога, евентуално, можемо да добијемо).

Однос Руса и Русије према Србима и Србији заслужује у најмању руку равноправан (ако не и бољи и брижнији) однос у количини показане туге и саучешћа, у односу на страдале из земље која нас је немилосрдно бомбардовала, стављала под безразложне санкције и управо учествује у бруталном покушају одузимања Косова и Метохије из српске државе и наше културне и духовне баштине.

Ствари се морају видети искрено и без страха од нечије уцене или осуде. А, тако гледано, све ово што се догађа (и, нажалост, не догађа) ових дана у Србији – није фер, није нормално и није људски.

Изражавајући своје незадовољство и протест због овако срамне разлике у односу према жртвама експлозија у Паризу и над Синајем, захтевамо од државног врха да у знак жалости за руским жртвама и солидарности са руским народом предузме све оне мере које су већ учињене у знак жалости за париским жртвама и солидарности са Француском.

У жалости због свих жртава глобалног тероризма и свега што су нам приредили прави организатори и финансијери ових застрашујућих злочина,

Проф. др Дејан Мировић, директор Руско-српског културног центра

Младен Обрадовић, председник Извршног одбора РСКЦ

Драгослав Бокан, креативни директор РСКЦ

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6rk

Categories: Преносимо

Tags: Дејан Мировић, Драгослав Бокан, Младен Обрадовић, Руско-српски културни центар, тероризам