Сећаш ли се, „пријатељу“ европски, када прве НАТО бомбе падоше на Србију 1999 год?
Сећаш ли се, „пријатељу“ европски, када оног лепог дана бомбардоваше наш лепи Ниш касетним бомбама?
Сећаш ли се, „пријатељу“ европски, растргнутих тела мојих Нишлија, који су само кренули у продавницу, на пијацу, у шетњу?
Сећаш ли се, „пријатељу“ европски, воза у Грделичкој клисури, који је био „случајно“ погођен навођеном бомбом твога НАТО пилота?
Сећаш ли се, „пријатељу“ европски, моста у Варварину на коме, поред осталог света, погибе и српско девојче Сања Миленковић, математички геније? Пре је умрла него што је поживела.
Сећаш ли се, „пријатељу“ европски, мале Милице Ракић, коју је гелер твоје бомбе погодио док је седела на ноши?
Сећаш ли се, „пријатељу“ европски, и једне српске жртве која није била ништа до „колатерална“ штета, како је знао да каже зликовац Џејми Шеј, портпарол твог терористичког НАТО удружења.
Сећаш ли се, „пријатељу“ европски, да су твоји НАТО терористи 78 дана терорисали и убијали Србе, јер нису дали своје Косово, а да никога нису напали у окружењу.
Сећаш ли се, „пријатељу“ европски? Или си све заборавио, па си кренуо даље да и друге тероришеш на исти начин! Да им уништаваш државе, да од мирних људи правиш избеглице и терористе.
И шта се десило?
На твој тероризам понижени су одговорили тероризмом. Пуца се по улицама Париза, људи гину!
Чујем, Оланд најављује одмазду!
Нормално, сваки Европљанин дупло вреди од једног Сиријца, Ирачанина, Србина… Европљанин нема цене, његов живот је изнад живота других, јер је он као терориста посвећен, он све сме и све може, све му је допуштено. А удружен са Американцем ти, Европљанине, немаш границу, можеш да тероришеш и Васељену.
Док не почне да се пуца по твоји улицама. А онда схватиш да је и твој живот пролазан у тренутку и ништа више вредан од живота једног Србина, Сиријца, Авганистанца…
Да ли ћеш схватити или нећеш, на теби је!
Допуна наслова: Стање ствари
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6oA
Categories: Преносимо
Видим ових дана на “фејсу” јавља се доста оних, који објављују своје портрете покривене француском заставом, а све у знак солидарности са Французима поводом масакра у Паризу. Наравно да људи треба да жале за невиним жртвама које су страдале само због тога што су се нашле на погрешном месту и у погрешно време. Фанатизам, поготово верски, води у тоталну заслепљеност, када се ради „виших циљева“ не жали ни сопствени живот, а камоли туђи. Оно што је мени засметало, то је – француска застава, а застава је симбол – државе. Лично, ја могу да жалим за оним несрећно изгубљеним животима, међу којима има и Арапа, али не могу да се солидаришем са Француском као државом. Па, зар је већ заборављено да су нас француски „Миражи“ рекетирали и бомбардовали 1999. године да би „одбранили од Срба“ муслиманско становништво са Косова, те исте муслимане који сада сеју смрт по Паризу! Када су Кушнеру, који је једно време био предстваник ЕУ на Косову, или шта ли већ, споменули „жуту кућу“ и касапљење отетих живих Срба да би се добили органи за пресађивање, он се грохотом цинично насмејао и рекао: „Па ви Срби сте лудаци када нешто тако може да вам падне на памет!“ Шта су само Ширак, Кушнер, Анри Леви и сви француски интелектуалци говорили о Србима и Србији у то време? Препричано: „да смо људски смрад који треба почистити са ове планете“. Где год су могли Французи су нам подметали ногу од 2000. године, па наовамо! Француска је била једна од првих држава која је још пре неколико година подржала улазак Косова у УНЕСКО! Наравно, да су ономад и гласали за пријем. Оно: „Волимо Француску, као што је она и нас волела“, можемо да окачимо мачку о реп. У време „Милосрдног анђела“ чији је Француска била активни члан, споменик на Калемегдану са тим натписом био је покривен црним флором! Да не идем у далеку прошлост, када су нам Французи били савезници у Великом рату. За српске топове испоручили су гранате неодговарајућег калибра, а оклевали су да са својим бродовима дођу и покупе српске полумртве војнике после преласка преко Албаније. Тек када је руски цар Николај, великомученик, припретио да ће склопити сепаратни мир са Немцима, они су се смиловали и послали своје траспотне бродове. Пробој Солунског фронта извршиле су српске трупе, а њихово незадрживо напредовање хтео је по сваку цену да задржи француски генерал Франше д’Епере, да би спасао Бугаре који су се нашли на путу српским трупама! ‘Ајде што се ови подаци не знају, али ране из ’99., па и све касније активности Француске око Косова, а у корист Косова, врло лако се забораљају. А лепо је чика Паја (српски патријарх Павле) рекао: „Опрости, али не заборави!“. Нажалост, Срби врло брзо све забораве!
@Matori
Свака је реч на месту и злата вреди!
Жалосно, али истинито: цинизам Француза, према Србима, показао се и на дан
полагања венаца на Споменик захвалности Француској на Калемегдану, када
су Французи гласали за пријме ”Косова” у УНЕСКО?!
После ”Олује”, прогона Срба из Хрватске, где је било много више побијених
цивила него у овој несрећи у Паризу, ФРАНЦУСКА НИЈЕ ТЕ ЦИВИЛЕ ОЖАЛИЛА
НИ ТРИ СЕКУНДЕ, нити спустила државне заставе на пола копља, чак је и подржавала тај прогон, а несретни АВ проглашава тродневну жалост?!
Драган Славнић
Слично и ја мислим. Но, ваљало би узети у обзир и “политику” коју је водио ЈБТ и у српско име – да оружјем помаже француске непријатеље, у Алжиру на пример. Е, тада су титоистички слепци то називали “подршком праведној борби”. Сад су нам непријатељи и једни и други.
@Ђорђе
шта су французи тражили у Алжиру???
Шта рећи о Француској, која је своје највише одликовање, Легију части, доделила Биљани Србљановић, Ружици Ђинђић и Верану Матићу?!
То није она Француска “коју смо волели, као што је она волела нас”!
То није Француска Де Гола, Едит Пјатф, Жилбера Бекоа, Бтижит Бардо, Силви Вартан, Кетрин Денев, Ален Делона, Белмонда…
Даншња Француска је једна од предводница злочиначке НАТО aлијансе која нас је бесомучно бомбардовала 1999.године!
Никад јој не опростимо злочине над нашом невином дечицом!
Никад, никад, никад!!!
Хиперборејац
said:
15. новембар 2015. у 23:09
@Ђорђе
шта су французи тражили у Алжиру???
…
Па управо то јесте наш проблем – Није у опште питање шта су Французи тражили у Алжиру, већ шта смо ми тамо тражили, односно власт у наше име? И не само у Алжиру, већ и на многим другим географским местима, где ни не знају ко смо ми. Шта смо хтели, да мењамо свет? Шта је резултат? Сада су и Французи и Арапи против нас. Успут и Јевреји са својим најмоћнијим лобијем на свету. И то су ЧИЊЕНИЦЕ. То је била погибељна политика, у суровом свету у коме и онако никада није било добре воље за нас.
Иначе, да не буде забуне, већина изнетих ствари је исправна. Нису ни Французи што некад бејаху. Ево, да не ширим превише причу…”Помодна сућут”…
http://nimbusovpodrum.blogspot.rs/