ТРЕБИЊЕ │ У Народној библиотеци у Требињу вечерас је почела „Мала школа калиграфије“, коју организују ова установа и Српско удружење „Ћирилица“.
Полазници тродневног курса учиће вјештину лијепог писања ћириличног писма, а предавачи су калиграфи Татјана Јанковић и Снежана Ђурђевић из Школе ћирилице „Свети Јован Владимир“ из Београда.
Татјана Јанковић
Татјана Јанковић је подсјетила да су до појаве штампе калиграфи обављали изузетно важан посао преписивања књига, захваљујући чему је писана баштина тог времена остала сачувана, те да се вјештина лијепог писања данас изучава и практикује као један од израза ликовне умјетности.
„Она је значајна прије свега јер је захваљујући нашим прецима калиграфима и нашим старим рукописима сачувано ћирилично писмо. Калиграфија је и у наше доба важна јер се на основу тих историјских писама које она чува данас израђују фонтови за рачунаре“, рекла је Јанковићева.
Она је појаснила да је за савладавање вјештине краснописа потребно вријеме те да требињска школа калиграфије прије свега има за циљ да полазници науче теоријске и практичне основе, те да их заинтересује да сами развијају своје умјеће и откривају љепоте у вјештини лијепог писања.
„Кроз калиграфију се вјежба фокусираност – она тражи смиреност и потпуни склад мисли и покрета, а што је у овом брзом времену које живимо веома тешко савладати. С друге стране, ово је један од начина да сачувамо нашу традицију“, истакла је Јанковићева.
Предсједник Српског удружења „Ћирилица“ Требиње Весна Андрић рекла је да се на прву требињску радионицу калиграфије пријавило двадесетак одраслих полазника, те да је број заинтересоване дјеце, за коју је курс бесплатан, значајно већи.
Р. С.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6jd
Categories: Преносимо
Џебе нам је учити да лепо пишемо ћирилицу све док је она у српском правопису алтернативно писмо с туђим писмом.
Хвала Богу да има ентузијаста за изучавање и неговање СРПСКОГ писма. То је нека нада да оно ипак неће пропасти.
СМИШЉЕНА АЛТЕРНАТИВНОСТ, УМЕСТО ПРИРОДНЕ И У СВЕТУ НЕИЗБЕЖНЕ ОБАВЕЗНОСТИ, УБИЈА СРПСКУ АЗБУКУ
Ћириличко писмо неће пропасти сигурно док је Руса, али је велика опасност да ће код Срба бити замењена ако се српски лингвисти не опамете и не нормирају писање српског језика како то налаже Члан 10. Устава Србије и, посебно, општа европска и светска пракса у решењу питања писма у свим језицима света (једноазбучје за сваки језик, па и српски језик). Српски народ је смишљено навикнут на хрватско писмо, проширена је лаж да је то општесрпско писмо, тако се то учи у школи и наставља се замењивање српске азбуке која је једино писмо на свету које нема сувереност у свом језику, него је алтернативно писмо и претворено смишљено — деловањем власти и језичких институција и школе — у алтернативно, а не обавезно, неизбежно.