Академик Предраг Пипер
У Матици српској, 22. октобра, у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији 2015”, представљена је Нормативна граматика српског језика, ијекавско издање, аутора академика Ивана Клајна и академика Предрага Пипера, коју је Матица објавила уз финансијску подршку Представништва Републике Српске са седиштем у Београду. На промоцији су учествовали проф. др Срето Танасић и академик Предраг Пипер. Присутне су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Београду.
Директор Представништва Републике Српске Млађен Цицовић изјавио је да су језик и писмо најсигурнији показатељи ко смо и одакле смо, такође је изразио задовољство што је Представништво Републике Српске у Србији имало прилику да на пољу језика учини нешто добро свом народу тако што је обезбедило финансијску помоћ за издавање Нормативне граматике, чији је издавач Матица Српска. Он је изразио уверење да ће Матица српска и Представништво Српске у Србији и даље успешно сарађивати и најавио припрему и објављивање Рјечника српског језика за ијекавси говор.
Директор Института за српски језик САНУ Срето Танасић подсетио је да се ускоро навршава 18 година од оснивања Одбора за стандардизацију српског језика, с циљем обједињавања људи од науке и струке, као и њихових институција на целокупном говорном подручју српског језика, с екавским и ијекавски изговором, како би се израдила одговарајућа документа и приручници.
Председник Матице српске Драган Станић говорио је о екавском и ијекавском говору као о два плућна крила српског језика.
Један од аутора Нормативне граматике академик Предраг Пипер подсетио је на чињеницу да су Срби, нажалост, од своје најраније забележене историје територијално и државно издељени, што је споља увек било подстицано и продубљивано, такође је рекао да постоји изразита дијалекатска издиференцираност српског језика као последица рељефа, миграција и друштвених фактора. Њен најоштрији израз у српском језику јесте двојак изговор некадашњег гласа `јат`, што је познато као екавски и јекавски изговор јединственог књижевног језика.
Пипер је истакао да Матица српска подржава језичку политику сагласно којој треба поштовати равноправност та два израза у службеној употреби, јавној и приватној, остављајући свакоме на избор којим ће се изговором служити.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6gd
Categories: Вести над вестима
ЛИНГВИСТИ СУ УГРАДИЛИ СРБИМА У СТАНДАРДНИ ЈЕЗИК, У СТВАРИ, ЧЕТИРИ ПЛУЋНА КРИЛА, ПА ТО ГУШИ СРПСКИ ЈЕЗИК, А СРБЕ РАЗБИЈА
“Председник Матице српске Драган Станић говорио је о екавском и ијекавском говору као о два плућна крила српског језика.”
Драган Станић (песнички псеудоним Иван Негришорац) ово је констатовао метафорички, песнички прихватљиво. Међутим, да је Драган Станић и лингвиста,а не само песник и тумач књижевних дела, знао би да је екавски и ијекавски у српском језику ствар језичког нормирања у стандардном језику.
Српски језик има, практично, потпуно непотребно двојно нормирање (два писма и два изговора) у стандардном језику, што други нормирани језици немају. Такво двојно нормирање које се своди на четири појавна лика стандардног језика Срба ем је непотребно, ем је — што је још горе — штетно, па је због тог таквог нормирања данас српско писмо доведено до издисаја (свега преосталих десетак процената у језику Срба), а српски језик се преко својих изниклих заперака практично гуши и доводи се до расула. Уз, то чак су ти заперци српског језика нормалније нормирани и сведени на једно писмо и један изговор. То помаже тим народима који се служе заперцима српског језика да се боље обједињују у свом језику и писму и то их све чини национално јединственијим народима од српског народа који је разбијен и по писму и по изговору. А то све захваљујућу нормирању српског језика, за шта су задужене и плаћене српске језичке институције, пре свега Матица српска, САНУ, САНУ-ов Институт за српски језик и Одбор за стандардизацију српског језика.
Песнички је лепо рећи да су екавски и ијекавски два плућна крила српског језика, али је већ давно очигледно да се преко тих четворокрилних плућа српски језик гуши, а Срби се разједињују и губе свој језички и графички идентитет.
Pozdravljam stav Dragana Stanica (i Matice Srpske) da su ijekavski i ekavski izrazi ravnopravni tj “da su dva plucna krila srpskog jezika”.
Podrzavam i stav da narod koji zivi na liniji izmedju Bugarske i Trsta govori istim jezikom, jezikom koji za sada nema zajednicko ime, jer ga svuda razlicito nazivaju.
Uglavnom iz politickih razloga.
Срби не зову свој језик “српски” из политичких разлога, него зато што је народни језик из кога је и на основу кога је Вук саачинио језички стандард био заиста српски.