Велимир Гајић: Потомци Павелића и Броза данас владају Србијом

„Ситнице које су могле да окрену историју, али нису“

Није познато о чему су крајем септембра 1942. године на излазу из логора у Старој Градишки код Јасеновца разговарали Вјекослав Макс Лубурић, командант свих концентрационих логора Независне Државе Хрватске, и Андрија Хебранг, један од челника Комунистичке партије Југославије односно Хрватске. Зна се да је неком другом приликом Лубурић казао и ове речи: „Синови ће нас проклињати шта радимо, али ће нас унуци благосиљати!“ Он је током ратних година само извршавао оно што је обећао свом поглавнику Анти Павелићу: борба за чисту Хрватску а то значи без Срба!!!

Изјава сина Андрије Хебрнага о Лубурићу (Извор: Јутарњи лист)

Изјава сина Андрије Хебранга о Лубурићу (Извор: Јутарњи лист)

И Хебранг се борио за Хрватску, додуше за комунистичку са Јосипом Брозом Титом на челу, са што мање Срба!

Потомци Павелића и Броза, то јест Хебранга и Лубурића, данас на специфичан начин владају Србијом, њеном економијом, културом и ко зна чиме све још.

А Србија је од 1. децембра 1918. године вољом престолонаследника и регента Краљевине Србије Александра Карађорђевића отишла у историју а оно што данас називамо тим именом, то је двоструко окупирана земља. Прва окупација је страна, англоамеричка, а унутрашња је домаћа предвођена екипом – коју је Слободан Антонић, професор Филозофског факултета у Београду – оквалификовао као олош-елиту. Можда је и легендарни Србин из Северне Далмације Симо Дубајић био дубоко у праву када је, после нестанка Крајине, устврдио да је та трагедија била последица стања што су Србе западно од Дрине водили психијатри а оне источно од те реке њихови пацијенти! Данас нема психијатара али има болесника!

Да бисмо разумели данашњицу морамо да се мало вратимо у блиску прошлост.

Добро је познато да су у време Другог светског рата у Југославији четири личности утицале, свако на свој начин, на судбину српског народа.

Били су то двојица Хрвата – Јосип Броз, Анте Павелић, и двојица Срба – или је можда боље рећи један Југословен Драгољуб Дража Михаиловић и један Србин Милан Недић.

Броз и Павелић (монтажа)

Броз и Павелић (монтажа)

Није утврђено које је школе завршио Броз. За Павелића се зна да је докторирао правне науке. Михаиловић и Недић су школовани на војним академијама.

Није познато шта је Павелић радио у годинама Првог светског рата, за Броза се зна да је као аустроугарски војник ратовао најпре у Србији а потом у Русији. Михаиловић и Недић су били официри војске Краљевине Србије.

Маршал Јосип Броз био је генерални секретар Комунистичке партије Југославије која је предводила Народно-ослободилачку војску Југославије и спровела комунистичку револуцију. Познато је да су у партизанској војсци Срби били најбројнији борци.

Поглавник Анте Павелић био је вођа усташког покрета који је – захваљујући Римокатоличкој цркви, Италијанима и Немцима – 10. априла 1941. године задобио Независну Државу Хрватску, током које је, с благословом Адолфа Хитлера и папе Пија XII, покушао да реши проблем Српства и православља остављајући иза себе небројена стратишта и незнано колико жртава. Нема доказа да је и један Србин припадао структурама усташке војске.

Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић одбио је да призна капитулацију Краљевине Југославије, касније је предводио Југословенску војску у отаџбини и Равногорски покрет, који су у грађанском рату били поражени. Зна се да је у тој војсци и покрету било нешто Словенаца и Хрвата.

Милан Недић, вољом немачких генерала, водио је Владу Војно-окупационе територије Србија од почетка септембра 1941. до средине октобра 1944. године. Та Србија није имала елементе државности јер су немачки генерали били ти чија је свака реч представљала последњу реч у сваком погледу! Недић је прихватио немачку понуду јер је њено одбијање значило довођење мађарских, бугарских и хрватских војски и распарчавање те војно-окупационе територије.

Недић и Михаиловић

Недић и Михаиловић

Немачки генерали су имали специфичан однос са Недићем. Нема трагова да су га уцењивали, додуше било је честих одбијања његових предлога. Зна се да су немачки генерали почетком 1942. године саслушали Недићеве предлоге о потреби одвајања Источне Босне из Независне Државе Хрватске и припајања Србији. Мада су Немци у Београду имали донекле разумевања за Недићеве молбе због великих злочина који су тамо чињени непрестано, Немци у Загребу су здушно подржавали Павелића.

Има историчара који тврде да је Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин 1941. године понудио Анти Павелићу признање Независне Државе Хрватске, али од тога није било ништа.

Совјети су преговарали са Хрватима крајем 1944. и почетком 1945. године. Зна се да су почетком новембра 1944. предложили састанак вође комунистичке Народно-ослободилачке војске Југославије Јосипа Броза, председника југословенске краљевске Владе Ивана Шубашића и поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића – тројице Хрвата. Павелић је, по истим ауторима, захтевао да га на састанак у штабу Трећег украјинског фронта у Крајови, код генерала Фјодора Михаиловича Толбухина, прете британски војници. Како су Совјети то одбили, од састанка није било ништа!

Има индиција да су Немци последњег дана августа 1941. године у Земуну уприличили састанак Недића и Павелића. Нема трагова о чему су разговарали, али се може са сигурношћу претпоставити да се радило о исељењу српског народа из Хрватске.

Познато је да су се Броз и Михаиловић 1941. године састали два пута. Мада има довољно чињеница о садржају разговора, може се закључити да је код Михаиловића била изражена велика наивност а код Броза свесна превара.

Познато је да су Недић и Михаиловић још од јесени 1941. имали индиректне контакте, као и да је Недић предлагао Михаиловићу да иде у Независну Државу Хрватску да тамо штити српски народ. Зна се да су се 1943. лично састали и да су о свакој њиховој речи знали Немци.

Нема трагова да су се Павелић и Броз састали током ратних година мада је на нижем нивоу било контаката. Тако је први контакт комуниста са Павелићем био већ 16. априла 1941. у Загребу, када су Андрија Хебранг и Владимир Бакарић разговарали са Милом Будаком и Андријом Артуковићем и том приликом подржали Независну Државу Хрватску.

Има сведочења да су се представници генерала Михаиловића састали 1945. године са Павелићем. Остало је забележено да је том приликом, поред Павелића, био и Макс Лубурић. Лубурић је на примедбу генерала Светомира Ђукића, Михаиловићевог изасланика, о пореклу презимена одговорио: Не знам тко ме је градио, али се осјећам усташом!

luburicfilipovicsakic

У доступној архивској грађи нема трагова о евентуалним контактима Совјета и Милана Недића.

Зна се понешто о контактима Совјета и представника генерала Михаиловића.

Не зна се зашто из совјетских архива никада није „процурио“ ни један вреднији документ, како о поглавнику Павелићу тако и о генералу Михаиловићу?

Британци су у лето 1945. помогли Анти Павелићу да се скрива по Аустрији и касније да стигне до Ватикана. Павелић је умро 28. децембра 1959. године у Мадриду и његова гробница је нека врста места поклоњења!

Британци су издали ђенерала Михаиловића и дозволили маршалу Брозу да га стреља. Брозови наследници до данашњег дана не дозвољавају да се дозна где је Михаиловићев гроб.

Британци су изручили Брозу и ђенерала Милана Недића. Остало је непознато како је Недић окончао живот и где је сахрањен.

Јосип Броз је, по свему судећи, умро 4. маја 1980. године и сахрањен неколико дана касније у гробу на једном од најлепших места у Београду. Додуше, остало је нејасно, да ли је сахрањен онда када смо гледали сахрану или наредне ноћи!

На почетку сам рекао да је оно што називамо Србијом окупирана земља. Додуше, данас нема окупатора у класичном смислу речи, али је окупација присутна у свакој сфери живота. Уосталом, то се и не крије: сетимо се колико је пута странац седео на седницама Владе Србије!

Познато је колики је утицај странаца на резултате избора, а то значи и на састав Владе. Овакве чињенице могао бих ређати у недоглед. А на крају бих ипак дошао до следећег закључка: припадници те Владе из здања у Немањиној 11 уклањају слику Милана Недића, оптужујући га за служење окупатору и издају националних интереса!

У нашем лепом српском језику има много реченица које приличе да барем једну на овом месту морам да цитирам: Ко је овде луд, а ко збуњен?


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6bK

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , ,

9 replies

  1. ДА УИСТИНУ У СРБИЈИ ДАНАС ВЛАДАЈУ ПОТОМЦИ ПАВЕЛИЋА И БРОЗА, НАЈБОЉЕ СЕ ВИДИ ПО НАСТАВЉАЊУ ПРОГОНА СРПСКЕ АЗБУКЕ

    Кад се посматра на примеру судбине српске ћирилице у Срба данас, директно се види да заиста владају потомци Павелића и Броза у Србији јер они и данас спроводе линчовање српске ћирилице која је у време Павелића била забрањена, а у време владавине Броза наметнут налог о постепеној замени српске ћирилице хрватском абецедом. А то се и данас спроводи и поред чињенице да је то данас противуставно недело.

    Дакле, што се ћирилице тиче, буквално владају данас потомци Павелића и Броза.

    Свиђа ми се

  2. Potomci Pavelica i Broza danas vladaju Srbijom ?
    – Ne delim ovo misljenje sa autorom.

    Komunisti su se krvavo razracunali sa ustasama a Ante Pavelic je jedva sacuvao glavu. Na njega je izvrsen atentat i on je zavrsio u bolnici, u bolesti i bedi. Osim nekolicine usijanih glava u HR, on nema ideoloskih potomaka. Pogotovu ih nema i nece nikad imati u Srbiji.

    Sto se tice Broza, njegov uticaj u Srbiji je bio vrlo jak i on se i danas oseca. Pored “diktature proletarijata” i pocetnih “vunenih vremena”, Brozov period je vremenom doneo snazan ekonomski napredak i znatan politicki ugled zemlje. Ima se utisak da je u proslosti bilo vise buducnosti nego danas.

    Kao i u vecini zemalja na svetu, u Srbiji danas vladaju ljudi zeljni slave i novca. Vrlo je malo onih kojima je opsti interes iznad licnog. Za vreme zadnjih ratova, u Sluzbu su dosli kompromitovani ljudi i ratni zlocinci koji vuku konce iz senke.

    Ima se utisak da danasnji vladari Srbije igraju na zici raspetoj izmedju nase Sluzbe i stranih ambasada.

    Свиђа ми се

  3. Аутор не мисли да потомци Павелића буквално владају Србијом. Његови идеолошки потомци, насупрот томе нису малобројни хрватски екстремисти него прилично бројни хрватски националисти. Она идеја водиља коју саопштава и Фрањо Туђман у својим чувеним говорима да је НДХ израз историјских тежњи хрватског народа заједничка је и њему и Павелићу и многима другима.

    И као што су Срби били спремни да подилазе хрватским интересима у Краљевини Југославији то су много жешће и са искуством минулог геницида чинили и у социјалистичкој Југославији. Доминација хрватских интереса у српској политици нешто је што је опстало до данашњих дана и завршило се укидањем Републике Српске КРајине, подељености Срба по суседним државама и економском доминацијом Хрватске. О будућим искушењима која носе преговори за евроинтеграције не треба ни трошити речи.

    Свиђа ми се

  4. Подсећам читаоце да тезу о томе да “српска елита“ (обе речи морају да се ставе под наводнике) подржава и спроводи хрватску културну политику и да она као константа надилази све конкретне политичке режиме и све промене политичких струја последњих деценија врло утемељено и изнијансирано заступа Мило Ломпар у знаменитој књизи “Дих самопорицања“ и бројним другим краћим радовима.

    Свиђа ми се

  5. Za @Milosa : u vasem komentaru pominjete „srpsku elitu“. Po vasem misljenju :
    – ko cini tu elitu ?
    – kako ta elita podrzava i sprovodi HR kulturnu politiku ?

    Свиђа ми се

  6. Броз није хрват а да је био усташа према Србима јесте.
    А да су га Срби волели као најрођенијег, јесу.
    Уосталом, када су Срби имали мозга, никада.

    Свиђа ми се

  7. pocetak kraja novovekovne srbije desio se na solunskom procesu 1915 godine kada je ubijen apis.od tada srbija nema svoju,patriotsku sluzbu bezbednosti,nego sve vise i vise antisrpsku,do danasnjih dana,nazalost.ubistvo apisa je omogucilo stvaranje jugoslavije u koju je srbija ugradila,da ne kazem sahranila,velanstvene pobede iz tri rata.ta kolosalna zabluda jugoslovenstva je omogucila postepeno raslabljivanje zdravog srpskog tkiva i bila podloga za posast komunizma.sve to je omogucilo arhi zlocincu titu da vrslja po srbiji,da masakrira i fizicki i duhovno moju prelepu zemlju.osim tih masakara o kojima se dosta zna i pise,malo se prica o jednoj pogubnoj posledici komunizma a koja presudno utice na mnoga ako ne i sva desavanja do dana danasnjeg.naime,u komunizmu je ostatak srba koji nije pobijen ili proteran korumpiran neradom.stvorena je slika o tome da se moze lepo ziveti sa malo rada.radnicka klasa gradi vile i ide na more i slicni produkti laznog kratkotrajnog i na krvi nevinih osnovanom raju.naravno da su predvodnici nase propasti i danas bas sinovi i unuci tih sto su se sa sirotinjskih brda like i crne gore uselili ene de,ni manje ni vise,nego u krug dvojke i na dedinje,prethodno lisivsi imovine i zivota vlasnike,a sve u ime socijalne pravde.e,njihovi potomci,fizicki i ideoloski,su vec dvadesetak godina predvodnici srpskog puta u kapitalizam i svijetlu buducnost privatne svojine.jedna te ista banda lopovska,leba bez motikaska,fukarska,bez casti i obraza,sa jednom jedinom ideologijom a to je lep zivot bez rada,po cenu tudje nesrece.e,to je taj duh tyv.komunizma,koji zivi u srbiji i danas,pije krv do poslednje kapi ovom napacenom narodu koji nema u koga da pogleda jer ga je izdala njegova sopstvena elita koja postoji ali nikako da smogne snage da se organizuje i stane na celo.eto,to je moje misljenje

    Свиђа ми се

  8. Српска кола су кренула низбрдо те мајске ноћи 1903 године, када је сатрта последња Српска династија. Вођени енглеским и француским инструкцијама уз благослов Аустро-угара, Карађорђевићи ће у само једној ноћи побити 144 Србина презимена Обреновић. Данас то зову завера а то је уствари била нека врста грађанског рата. Сада ЕУ и НАТО банда, некада је то била масонска банда по вертикалама више ложа. Егзекутор Апис, сам масон високог реда, погазиће официрску заклетву и зверски убити свога краља и најбоље српске официре који су бранили свога краља (Апис је митолошко створење у старих Египћана, Египат је ономастички извор масона). “Брат је мио, ма које вере био“ – је главни масонски мото. Апису, Петру Карађорђевићу, Александру Карађорђевићу Гробару, Срби нису били браћа него средство до циља који им је постављен споља (Петар и Александар Карађорђевић су били високо котирани чланови ложе Великог Оријента). Да би остварили тај циљ у смрт су послали 3/4 српске популације за само 40 година владавине. Све оно што је брижљиво стварано за време Обреновића током сто година 19.века а представља основне одлике државотворног народа – култура, војска, јак позитиван наталитет и сама држава, нестаће преко ноћи. Злочини Јосипа Броза су само наставак политике Карађорђевића а то је политика затирања Српског народа у свим српским земљама. Матицу Српску у Дубровнику са све српском штампаријом затвориће А.Карађорђевић гушећи последње Српство у Срба католика нарочито у Далмацији и Босни претварајући их у Хрвате док ће сличне ствари иницирати у Црној Гори. Иронију судбине ће касније осведочити речи кнегиње Олге, жене Кнеза Павла, реално последњег Карађорђевића на власти, која је после кнежеве смрти говорила да су му последње речи на самртној постељи биле “Не убијајте их …“ Наиме, кнез је ове речи понављао у својим ноћним морама за живота јер је као дете присуствовао разговору завереничких гласника и Петра Карађорђевића који су му дошавши у његов дом у Швајцарску јавили да је завера успела, описујући наситније детаље касапљења тела Српског краља и краљице. Окупација Србије дакле траје дуже од Павелића и Тита а Енглези на нашу жалост увек успевају у свом циљу, било кроз масоне, комунисте или Американце.

    Свиђа ми се

  9. Текст је одличан, у сваком погледу али мислим да је могао бити и бољи само да је мало више нијансиран и да су стриктно проверени сви подаци. Наиме, међу хрватским усташама било је, на жалост, Срба. Можда најистакнутији Милан Узелац један од команданата аустроугаске авијације, 1920. постављен за заповедника авијације СХС/Југославије, који је са неколицином пилота 5/6. април 1941. дезертирао у Хрватску и одмах, милим 14.4.1941. постављен за заповедника хрватске усташке авијације, умро је 1953. године у Загребу, није суђен. Таквих има много, управо из реда оних који су после 1918. примани у војску Краљевине, задржали чинове из АУ, или чак унапређени постајали команданти јунацима са Кајмакчалана, Цера,Солунског фронта. Такви су осудили на затвор најмлађег каплара/поднаредника на свету Момчила Гаврића јер је тобоже обио да служи редовни војни рок… А, о садржини разговора Дража – ЈБТ у Крупњу има изјава очевидаца који су састанак и уприличили и разговору присуствовали као пратиоци и стенографи. Да је српски гоља био мање алав и мање поводљив, и да „најбољи нису изгинули да би владали најгори“, а и да су им садржине тих разговора биле познате ТАДА, уместо сада, можда – не бисмо нестајали. А нема нас, јер аутор је у праву, 75 година окупације, што швапске, што усташке, уз ову неонацистичку, проредило нас је. Сада су неки други Срби, или ће бар ускоро то бити. Наставите да истражујете, даровити сте, писмени, родољубиви – ето наде!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s