Маркус Фронмајер је функционер опозиционе немачке партије Алтернатива за Немачку. Залаже се за деамериканизацију Европе и развој сарадње са Русијом.
Маркус Фронмајер
Драгана Трифковић: Поштовани господине Фронмајер, молим Вас да нам објасните ситуацију у вези са избеглицама са Блиског Истока у Немачкој. Са каквим проблемима се Немачка суочава и како ваша влада реагује на те проблеме?
Маркус Фронмајер: Развој ситуације у Немачкој по питању мигрантске кризе добија једну надреалну димензију. Само у 2015. процене по питању броја избеглица порасле су од почетних 300.000 на 1,5 милион у међувремену. Сада помножите овај број са четири до осам пошто се очекује толико много нових избеглица које ће накнадно доћи, на основу такозваног закона о спајању породица. Полазећи од садашње ситуације можемо да проценимо тенденцију за целу 2015. и да очекујемо укупну годишњу миграцију у висини од најмање шест милиона људи. То више нема никакве везе са заштитом прогоњених људи. Ниједна земља на свету не може да прими толику масу људи у најкраћем времену, а поготово не да је интегрише. Ако видимо ко долази у Немачку, а то су пре свега млади, необразовани, људи муслиманске вере, јасно је да у већини случајева они немају шансу за азил.
Савезна влада на челу са канцеларком Меркел сноси одлучујућу одговорност за овакав развој ситуације. Пре свега морају се преиспитати сасвим бесмислени финансијски стимуланси које добијају избеглице само за њихов долазак и одлазак. То је новац за добродошлицу као и помоћ за повратак. Слично је и са џепарцем, који служи за одржавање социјално-културног минимума егзистенције, који се издаје непроверено по принципу „чашћавања“.
То се догађа у време кад пензионери, који су радили четрдесет година и који су научени на солидарност, све више и све чешће свој џепарац зарађују на ђубришту (у виду стаклених флаша које продају). Шта је са њиховим социјално-културним минимумом егзистенције? Тако Немачка постаје све више и више слика оних земаља, из којих људи беже. Превелика хуманитарност данас спречава истовремено могућност да се сутра помогне. Ако зло ухватимо у корену, онда Немачка мора да преузме одговорност за спољну и безбедносну политику, а не да и даље добровољно пристаје да буде носилац америчке политике. Американци деценијама дестабилизују Блиски и Средњи Исток њиховом погрешном спољном и безбедносном политиком. Као пример можемо да узмемо Сирију. Док се помагачи Исламске државе, Саудијска Арабија и Турска награђују тенковима и ракетама Патриот, дотле је постављени циљ америчке и европске спољне политике да се изврши промена владе у Дамаску. Та промена владе треба да буде постигнута политиком санкција и привредним ембаргом. То доводи до слабљења сиријске привреде, до погоршања животних услова сиријског цивилног становништва и јача исламисте, што опет доводи до великих таласа избеглица у правцу Немачке.
Што се тиче узрочника избегличке кризе, ја предлажем да се оснују логори за прво прихватање у Вашингтону или на пример да се омогући учешће у трошковима са једним солидарним фондом од стране САД, који би намирио половину трошкова за избеглице у ЕУ. Први корак ми можемо да направимо заједно, тако што бисмо америчке војне базе у Немачкој претворили у смештаје за азиланте. Изричито у вези са избегличком кризом, желим да похвалим ангажман Руса око јачања секуларне владе Асада, односно помоћи регуларним државним структурама у Сирији.
Много људи сматра да ЕУ не функционише више, да се налази у политичким и економским проблемима за које се не види решење. Какво је Ваше мишљење по том питању?
– Мислим да су у праву. Европска унија треба да побољша живот европских народа, а ми имамо супротан случај. Европска унија треба да гради мир у Европи, уместо да слепо следи америчку политику која је непријатељска према Русији. Она тиме сноси одговорност за украјински грађански рат који је организован у средишту Европе. ЕУ би требало да води добру економску политику која би подстакла развој привреде. Уместо тога, економија се налази у јако лошем стању, што је између осталог последица увођења санкција Русији. Европска унија није имала на крају идеју да осигура велико европско културно наслеђе и да га преноси у свет. Уместо тога, ми увозимо архаичне културе са Оријента и Африке у Европу. Европска унија је потпуно заказала политички, безбедносно, економски и културно и она мора да се дигне на ноге. Одлуке се морају доносити тамо где ће се осећати њихове последице. Први корак може да буде ре-суверенизација или такође једна регионализација политичке Европе. Додуше, то неће бити могуће са садашњим елитама.
Маркус Фронмајер, Драгана Трифковић и Мануел Оксенрајтер у Доњецку
У Немачкој ће се у марту одржати избори. Шта „Алтернатива за Немачку“ нуди гласачима?
Наше име је наш програм, ми смо заиста права алтернатива постојећим партијама. Ми нудимо не само друге политичке садржаје у односу на наше конкуренте, него ми хоћемо и да уведемо један другачији политички приступ. Желимо да озбиљно разумемо грађане и све њихове проблеме, а не да их презиремо као садашња политичка „елита“. Тако председник Јоахим Гаук пред 25. годишњицу немачког уједињења дели нашу земљу на Мрачну Немачку и на Светлу Немачку, док наш вице-канцелар Зигмар Габријел, грађане који са правом демонстрирају, назива „фукарама“. Раздор између политике и мишљења грађана у Немачкој поприма сумњиво-озбиљне облике. Само „Алтернатива за Немачку“ може у Немачкој да повратити суштину демократије. Али ако допустите, рећи ћу то врло једноставно. Ми смо неко ко жели да одржи Немачку и Европу и сачува животно вредну будућност за своје вољене. Они који желе коначно да крену напред са својом домовином, они коначно имају једну могућност.
Шта мислите о унутрашњој а шта о спољној политици Ангеле Меркел?
– По мом мишљењу, Ангела Меркел је заказала и на унутрашњој и на спољној политици. У њеном поступању нема никакве линије, никакве контуре. Једино што подстиче канцеларку је изгледа одрживост власти и моћи, и за то она радо жртвује све друго: пре свега своју властиту уверљивост. Управо актуелна избегличка криза нуди за то један добар пример. Тако је госпођа Меркел изјавила 2010. године, да се њена партија залаже за очување наше културе, а не за мултикултурализам. Осим тога она је изјавила да Немачкој не требају досељеници који оптерећују наше социјалне системе. Данас се под њеном одговорношћу дешава комплетна супротност тих уверавања. Међутим, изгледа да је њој сасвим свеједно. Сада медији цитирају Меркелову да је њој свеједно да ли је она крива за долазак избеглица. Ова жена је без карактера, без одговорности и без домовине! Меркелова мора отићи! Због Немачке и због Европе!
Много људи у Србији Немачку сматра непријатељском земљом, посебно због званичне Немачке политике према Србији. Какво Ви мишљење имате о Србији и Балкану?
– Верујте ми, молим вас, одговорно тврдим да Немачка, што се тиче њених грађана, не жели да буде никоме непријатељ. Нажалост, наше елите у политици и у медијима се понашају у великој мери потпуно одвојено од политичке воље бирача. На тај начин се може стећи утисак да је Немачка или да су Немци непријатељски расположени према Србији. То дефинитивно није тако! Меркелова није Немачка! Управо „Алтернатива за Немачку“ има слуха за источне Европљане и за југоисточне Европљане. Ја сам већ више пута путовао у вашу земљу. Волим да се шетам Београдом од Трга Републике и прелепог споменика кроз главну трговачку улицу Кнез Михаилову без одређеног циља, а на крају да вече проведем у некој кафани. Онако споредно речено, Београд има јако лепе жене са стилом. Нарочито је на мене оставило утисак држање људи. У читавом југоисточно-европском подручју људи су задржали понос и карактер, иако или можда због тога, што је историја овог европског подручја била пуна сукоба. У сваком случају ја бих за Немачку желео да њени грађани и политичари узму то као пример.
Једном сте предложили да Немачка одустане од евра и поново уведе немачку марку. Да ли се и даље држите те идеје?
– Треба да се дистанцирамо од евра, и ми Немци морамо држати отворену опцију да се немачка марка поново уведе, иако ја дајем предност другим могућностима. На крају крајева то такође није одлука коју може само Немачка да донесе, него је то једна одлука, која мора да се усагласи са европским партнерима. Повратак Европске уније на Европску економску заједницу за мене је исто тако могућ, као и поновно увођење засебних валута које узимају у обзир проблеме различитих економских култура и њихову продуктивност. Евро, такав какав је сада, треба да се замени у сваком случају.
Како видите Немачку кроз десет година, како видите ЕУ за десет година и како видите Србију за десет година?
– Десет година је дуг период. Многи проблеми са којима смо ми данас суочени, били су за мене пре неколико година незамисливи. Грађански рат у Европи и 1,5 милиона досељеника и више, годишње у Немачкој?! Сматрам да се сви Европљани налазе у једном чамцу, који плови у будућност кроз јако немирне воде. Али ја сам убеђен да ћемо ми из ове кризе изаћи јачи. Пре свега онда када се ми заједно суочимо са нашим проблемима и почнемо да их решавамо. У следећих 10 година ми ћемо за то имати довољно прилика.
Разговарала: Драгана Трифковић
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6a9
Categories: Трагање са Драганом Трифковић
Оставите коментар