Ако је Вучић рекао онда је тако – Синиша Мали не да нема 24 стана у Бугарској, већ и тај један који има купљен је његовом украденом личном картом, јер опште је познато да руководство СНС-а кубури са идентитетом, односно, личним документима: сви се воде на Вучићеву личну карту, исти им је матични број, он размишља за све, а по потреби даје урин и крв на анализу за читав Главни одбор.

Зато, сирома, и говори онако тихо, убледео ко трудница, а прсте спаја јербо му бриде јагодице и већ има паничан страх од оног: „Ајмо, мали, испружи прстић да тета боцне“…

Дакле, градоначелник Београда нема поменуте станове, што је, рекосмо, Вучић утврдио графолошким вештачењем потписа на фамозним уговорима: „Ово Синишин потпис, хахахах… Па, где, бре, он сме да се потпише својим именом уместо мојим?! Дакле, фалсификат, и то бесрамни! А, што се стана тиче – тај један има, и то није неки, у планинском бугарском селу, чобанска гарсоњера, пазарио док се још заносио мишљу да чува овце у некаквом „Несебару на води“, много пре него што сам му понудио далеко веће и издашније стадо“!

Заправо, поменута 24 стана постоје и јесу у власништву градоначелника, али тек фиктивном, јер део су генијалног плана владе, која планира да доскочи Унеску по пријему Косова, о чему се премијер такође огласио.

– Нисмо желели раније о томе, да нас Косово не предухитри далеко било, али процурело је, па да објасним: с намером нисмо учинили ништа да Косово не буде примљено у Унеско, јер то Србији иде у прилог! Све што ће они добити јесте староградња, оронуло већ, „рупа без дна“ што се оно каже! Ми гледамо у будућност, а Косово нека се заноси прошлошћу! Рачунали смо нешто колико колико кошта само одржавање тих Високих Дечана, Пећке патријаршије, Светих Архангела и осталог са списка, и кад је Бата Гашић, најискуснији у пословима адаптације и „рестаурације“ подвукао црту и дао предрачун, схватили смо да је боље пазарити новоградњу него издвајати из буџета за нешто што сваког часа, века, миленијума може да се сруши! Нека се Албанци бакћу с тим, видеће само кад им стигну рачуни за струју, тамјан, кандила, воштанице… Е, зато смо ми на име Малог купили те станове, и сад крећемо у дипломатску офанзиву да њих преименујемо у манастире, па да лепо аплицирамо за пријем у Унеско! Ако ме питате зашто баш у Бугарској, одговорићу вам: ем је багатела квадрат, ем су већ у ЕУ, тако да ћемо богомољама ући у Унију и пре почетка преговора, а у летњој сезони ћемо замолити монаштво да на два- три месеца напусти објекте како би могли да их рентирамо туристима, што значи да ће осим изузетне верске вредности имати и комерцијалну! Сачекајте, видећете већ за који месец кад Тачи закука како треба да се мења цреп на Дечанима, а наша „средњевековна“ баштина увелико у туристичкој понуди за лето, на бази полупансиона: ноћење с литургијом и доручком! Дакле, нема места аферама и паници – станови постоје, али само као најскупља српска реч и срце Србије, никако као власништво градоначелника или неког од нас! Колико од сутра почињемо са превођењем песме „Видовдан“ на бугарски, тако да ће се ускоро слободно орити „српским Јерусалимом“: „Ко да ми отме из моје душе – Несебар“!

Објављено уз дозволу аутора блога Два у један.

(Два у један, 23. 10. 2015)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

• Siniša Mali tajno kupio 24 stana na bugarskom primorju (Krik, 19. 10. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-686

Categories: Преносимо