Јован Жујовић
На почетку Првог светског рата, потоњи председник Српске краљевске академије наука, утемељивач српске геологије и мој далеки рођак, Јован Жујовић, премда на почетку старости, јавио се као обичан добровољац у војску. Одбили су га због поодмаклих година (58). Јован Жујовић је потом сав свој новац ставио на располагање држави и војсци. Рекао је да је то боље, него да се држава задужује.
Недуго потом, влада га је послала у Париз да у Француској ради за српску ствар. Паралелно је, од 1916. до 1921. године, био председник наше академије. Дирљиви су његови дневнички записи, у којима описује како новембра 1915. године, на нашу крсну славу (Аранђеловдан), плаче у руској цркви због, показало се, привремене пропасти државе. Али, Јован Жујовић је у Паризу радио ваљано, као пре и после тога у Београду.
Владимир Костић
Данас у српским медијима председник Српске академије наука и уметности (др Владимир Костић) изјављује да Србија са елементима достојанства треба да напусти Косово, јер оно, како је рекао, ни де факто ни де јуре није у рукама Србије. Српска стварност склона је нонсенсима, али њу председник академије не би смео себи да допушта. Ако Србије на Косову и Метохији заиста нема, чему наша потврда томе?
Вук Драшковић пре који дан у дневним новинама „Данас“ и Владимир Костић били би безмало у праву, да није једне „ситнице“: признање независности јужне покрајине било би позивница за разраду сличних дешавања у Рашко-полимској области, Прешеву и Бујановцу и Војводини, а не окончање српских невоља. Говоримо, дакле, о косовском низу, пре него о косовској независности.
Са данашње временске раздаљине посматрано, генерацији Јована Жујовића политички се доста тога може приговорити. Од данашње генерације предводника опште праксе, који више не полажу рачуне Богу и Отаџбини, ништа нас више не може изненадити. Следствено реченом, Србији прво треба вратити академију, а потом Косово и Метохију.
Наслов и опрема: Стање ствари
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
- Лука Пешић: Јован Жујовић – зачетник геологије (Политика, 25. 12. 2010)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-64e