Горан Николић
Неретко слушамо приче, углавном старијих, о томе да су у време Броза могли спавати било где, то јест да није ни приближно било оваквог насиља и слабе безбедности. По свему, судећи реч је о њиховом субјективном осећају, који нема много везе са стварношћу. Наиме, статистика умрлих према пореклу насилне смрти указује на сасвим супротно: број убистава у нашој земљи се с временом практично смањивао и тај тренд се наставља.
Бивша Југославија, ако се погледа број убистава, није била угодно место, барем гледајући данашње параметре. Број убистава се са просечних 825 у периоду 1950–1954, и поред раста популације, до 1989. преполовио. Још бољи тренд забележен је у Србији. Док је 1950. било извршено 397 убистава, 1977. тај број је пао на 193, да би их 1990. било 163. То је пад за скоро три петине, упркос снажном расту популације, посебно на Космету. Тренд је исти и за централну Србију и Војводину, где је 1956. било 245 убистава, док тај број већ 1977. пада на 166. Смањење број убистава се наставља, те 1981. износи 150, а 1990. 138.Идентичан број убистава забележен је и 2004, да би већ 2012. број убистава пао на 118. После ексцесног благог раста 2013 (130), број убистава је 2014. додатно опао, на 113. Охрабрује и да се највећи део злочинаца налази иза решетака, то јест проценат расветљавања убистава је последњих година константно изнад 80 одсто.
И статистика кривичних дела против живота и тела има охрабрујући тренд. Таквих кривичних дела у Србији је било скоро осам хиљада 1947, те чак дванаест и по хиљада 1960. Од тада тај број почиње да опада и током наредних тридесет година се више него двоструко смањује, да би 2005. био додатно умањен (на 3.865), док је 2013. износио 3.681.
И у међународним поређењима стојимо веома добро. У нашој земљи се 2014. на сто хиљада становника догодило 1,6 убистава, што је блиско просеку Европе, која је најбезбеднији континент у свету. Веома сличну стопу убистава имају и наши суседи Хрватска, Македонија и БиХ, док је у Албанији та стопа чак пет, а у Црној Гори три и по (извештај ОУН и Светске здравствене организације). У том погледу најгора је ситуација у Латинској Америци, на Карибима и у Африци. У Европи су највише стопе убистава имале Литванија, Естонија и Русија (више од осам жртава на сто хиљада становника).
Иначе, глобални је тренд да стопа урбицида (број убистава на укупан број одрасле мушке популације) снажно опада.
Ма како то прогресивистички звучало, безбеднији смо него раније. На то, можда парадоксално, имплицитно указује и повећан ниво депресије, која се практично не јавља у ситуацијама када постоји и минимална животна угроженост.
Институт за европске студије
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5V3