Александар Лазић
Отворено признајем да нерадо пишем о Петом октобру. Разлози су многобројни: прежвакана је то прича, не бих да се сећам очајне (како на државном тако и на породичном плану) славне прошлости с краја двадесетог века – а и писаније нужно мора захватити покојног Слободана Милошевића, о којем сам рекао/написао шта сам имао док је био у снази, животу и на власти.
Обашка што сам о Октобру, петом написао шта сам имао још 2001. године, када сам у претходном (штампаном) животу „Стања ствари“ већ рекао (да се не хвалим и напишем предвидео) шта је било и шта нас чека. Наиме, о првој годишњици „мирне демократске револуције“ објавио сам у новинама белу страницу – са наднасловом, насловом и малом фуснотом у дну странице у којој је стајало: „Ако не желите да ваша и будућност ваше деце буду испуњене као ова страница, неког од наредних Петих октобара размислите да ли је паметније да останете код куће“. Дакле, јавило ми се још ономад да нас чека бела (да не кажем празна) будућност.
Стање ствари, „Смедеревска седмица“, 5. октобар 2001.
Ако је све речено и написано, чему ово мучење васколиког аудиторијума и мрчење Интернета? Зато што се – у најбољој традицији Орвелове максиме да се „ништа не мења тако темељно као прошлост“ – јављају гласови да смо ми који смо били за Октобар, пети заправо „губави грешници“ (свети вл. Николај), они који су били индоктринисани ТВ „Бастиљом“ и заљубљени у непогрешивог С. М. праведници/мудраци, а сам Милошевић нешто између мученика и пророка. Па зато хтедох ово да кажем: ослобађање од Слободана Милошевића и његовог режима било је неопходно, наш је усуд што се то није десило мирним путем и на изборима, а малигно је што нисмо успели да то спроведемо сами. Ово што данас кусамо директна је последица оног да нема ни бесплатног ручка ни ослобађања за џабе.
Свестан сам да што време буде одмицало да ће расти број којима ће се Слобино време чинити боље и од Титиног, а и сада није мали број оних које није аргументима могуће убедити да је Милошевић размишљао о свом опстанку на власти а не о некој нашој (још мање: српској) добробити. И не вреди ни да се нервирам и да набрајам да је по српске националне интересе био погубан (продаја/предаја Републике Српске Крајине, блокада Србима на Дрини, давање коридора Брчко „уз виски“, непотписивање једино закона о враћању имовине СПЦ)… Ипак, макар да као илустрацију о Великом Србину наведем индикативан детаљ: пред само НАТО бомбардовање, Милошевић прима Ричарда Холбрука и на растанку једино што га брине јесте питање „хоће ли поново видети“ америчког дипломату?! Та неосетљивост за личну (никад није посетио рањенике) или колективну несрећу показала да, на крају крајева, одговор на онај чувени графит гласи да је „Слобо је*ао само нас“.
Слободан Милошевић и Мирјана Марковић (Извор: Ројтерс/Блиц)
На крају, али не и најмање важно, ови што сада кукају за Слобом добро знају да су сада на власти управо његови ђаци, било да су одликаши или они из магарећих клупа. Али Милошевићеви су, не само што су из његовог вакта (као и све остало на нашој политичко-тајкунској сцени, једино су се певаљке и старлете измениле у ових петнаест година) и што ће и после ових „Србија бити олупина“ (С. Антонић) – него што су усвојили његову максиму да је једина идеологија остати на власти. Тако, да Слобо није рахметли, сасвим је замисливо да би могао да реактивира свој стари статус „гаранта мира на Балкану“ и преуми се као ови несрећници који тренутно владају.
Categories: Четири стотине речи
Када аутор напише: „ И не вреди ни да се нервирам и да набрајам…“, вреди, да застане и размисли чему даље писати и текст објављивати. Али шта је ту је. Причати о томе, шта је аутор написао 2001. године, када је и неким „петооктобрашима“ почело да се „отвара“, није баш нешто посебно, поготово, ако се 5.10. пише великим словом. Било је многих, који су и пре 2001 „видели“ шта нас чека и нису били на улици. Спомињати, виски, неки коментар после Холбрука и одбијања закона о враћању црквене имовине, а заборавити, да је за Слобиног вакта, донет закон о откупу станова по смешним ценама и закон о претварању предузећа у ДД, којим су запослени постали „власници“, није баш у реду. Још када после четврт века почињемо, да сазнајемо, како се „руши“ држава изнутра, настављамо, да кривицу пребацујемо на једног човека. И наравно, онако успут, додајемо разне трачеве. И поред тога што имамо Сребреницу, Маркале, Рачак и сличне марифетлуке у непосредној близини. Или авион у Украјини, сиријског дечака, прислушкивање Цвијановићке и гомилу сличних догађаја у текућем времену. Баш бих волео, да сазнам за човека, који би могао да „надигра“ све могуће и немогуће светске мангупе. Како то да нам „смета“ и не посећивање рањеника, а „смета“ нам и када се оде у Фекетић, или се открије споменик проф.Јовановићу? Зашто се заборавља, да су избори 2000 расписани као превремени и зашто не објавити и поруку Милошевића том приликом. Требало је бити прилично необавештен, па тек 2001. објавити „белу страницу“. Милошевић је сам по себи у мом друштву и мени био „отписан“ из два разлога. Није га интересовао спорт и сувише је био оптерећен супругом. Али у она времена, пре 25 и кусур година ни Стамболић није био бољи избор. Напротив!
Није донет закон о откупу станова по смешним ценама него је блистава монетарна политика допринела да тадашња друштвена имовина буде обезвређена; и још генијалније трговање девизама за повлашћене по двоструким курсевима.
Врло је необично па и лицемерно да ратни командант ниједном не посети људе страдале током обезбеђивања његове високоуважене позадине. И врло је ненормално да о границама преговара неко ко нема ни основни увид у топониме и стратешке карактеристике терена који треба да испреговара повољно решење. А да је Милошевић итекако знао да буде понизан не сведочи само опаска упућена Холбрику него и што се врло добро снашао у улози балканског миротворца, таман неки месец пре него што је постао балкански касапин.
Слободан Антонић је једном приликом написао да су сви влатодршци почев од Милошевића па до Вучића имали исту опортунистичку црту у односима са Западом. Разлика је што гарнитуру за гарнитуром располажу са све мање ресурса и могућности да се одупру диктатима. Вучић је само логичан врхунац такве политике. /да додам да вероватно само Вучић и Милошевић имају сличан степен властољубља у својим карактерима што ситуацију чини још погубнијом, остали су некако успевали да буду смењени легалним политичким путем). Не могу да се не сложим са таквом оценом. Као и са главним идејама овог осврта на петооктобарска дешавања коме би можда могао да се упути приговор само на понеки детаљ.
Док је био Слободан Милошевић Србија је била дужна 12, а сада смо дужни 36,8 милијарди евра. Док је био Слободан Милошевић, незапeност је била 14%, а сада је незапосленостност 29% . Док је био Слободан Милошевић, 1 DM = 48 динара, а сада 122 динара . Док је био Слободан Милошевић, Србија је имала више становника . Док је био Слободан Милошевић, Србија је имала своја предузећа а дошли на власт ДС и продали сва предузећа и тако народ Србије на улице. Новинари, само сте тачно написали да су САД / Вилијам Монтгомери/ за смену Слободана Милошевића уложили 100 000 000 долара .Пре : ”Готов је! Готов је! Готов је!” ; а сада: ”Готови смо! , Готови смо! Готови смо!” . Лепо је Слободан Милошевић изговорио : ” Не нападају Србију због Милошевића, већ Милошевића због Србије “. Србија је окупирана 5 октобра 2000.год., тада је ушао фашиизам у Србију. ДОС је био од 18 странака а Слободан Милошевић је био сам. ДОС је скупио 2,4 милиона гласа, а за Слободана је гласало 1,9 милиона гласача, а да је био други круг гласања тада би победио Слободан Милошевић јер би СРС гласали за Слободана Милошевића .Шешељ је био против ДОС-е и ”ОТПОР-а”. Слободан Милошевић и Шешељ нису желели Србију у ЕУ и НАТО, али народ Србије је гласао за ДОС-е која су желела Србију у ЕУ и НАТО .Што је народ Србије желео то је и добио.Испуниле се све жеље народу Србије.Нека је лака земља Слободану Милошевићу!
ДОС-е је победила ”демократски”, као што су на овим последњим изборима ппобедили ”НАПРЕДЊАЦИ” – НАМЕШТАЉКОМ
У време Млошевића није било ”педера” и ”транџи”, а сада их има!
У време Милошевића број ”косрисника” ”НАРОДНЕ КУХИЊЕ” је био више пута
мањи наго сада!
У време Милошевића имали смо војску, а сада смејурију од војске!
….
Драган Славнић
@ Milos
Поменути закон је донет пре ратних догађања. Каснија догађања су омогућила откуп по багателним ценама. Заиста би ме занимало, шта подразумевате под: “блистава монетарна политика”? Изгледа, да сте у заблуди, ако се то односи на питање инфлације. Зар сте заборавили, колико се мало дотични појављивао у јавности, за разлику од многих других? Можда у том правцу треба оценити и његов необилазак рањеника. Једноставно, јавност му није била блиска и изузев на самом почетку није имао много иступа у јавности. Добро би било када би се овде објавио његово обраћање из 2000 године, па би се можда виделло, да ли је био пророк или зналац.
“Милошевић је сам по себи у мом друштву и мени био „отписан“ из два разлога. Није га интересовао спорт и сувише је био оптерећен супругом.”
Занимљива методологија за процену способности шефа државе. Мораћу да је прибележим за следеће “изборе”, а можда и нема смисла… Ето, Вучи је врло заинтересован за спорт, о бати да не причамо… И друго – за “Ултраса Глисту” се никако не може рећи да је “оптрећен супругом”; еве, већ неколико их је променио откад је близу или на власти. Што ће рећи – није нам лоше.
@prevrat
Некога спорт не интересује од малена па до гроба. Некога почне да интересује када постане власт. Можда сам нешто пропустио, или заборавио, али када је то тај “други” за живота код Војводе показивао интересовање за спорт? Тужно је када се бабе и жабе упоређују.
@Слободан Млинареви
“…када је то тај „други“ за живота код Војводе показивао интересовање за спорт?”
Према сопственим биографима – показивао га је “пре војводе”, а онда више није постизавао , мада ради 25 сати дневно; за задовољства на каква је навикао док је био само “Ултрас Глиста” војвода, који ни у основној није радио физичко једноставно није имао разумевања. Ваљда зато никад није постао председник Србије
@слободан млинаревић
@Драган Славнић
Колико се ја сећам, од плата радника у социјалистичким предузећима одвајао се део за решавање стамбеног питања. Тако да, ако је неко радио од 70-тих до почетка 90-тих, он је великим делом отплатио тај стан, ако је раније почео да ради, можда је и преплатио тај стан.
Када је СМ дошао на власт БДП Србије је био много већи.
Од доласка СМ на власт, Србија има све мање становника.
Можда је незапосленост била мања за време СМ, али је било знатно мање оних који су нешто радили и примали плату, а они који су примали плату са том платом нису могли да преживе ни два дана.
Време СМ је једнако лоше као и време ДОСманлија.
”Они што сада кукају за Слобом добро знају да су сада на власти управо његови ђаци, било да су одликаши или они из магарећих клупа.”
То траје од 1945, али и пре тога. Међутим, од 45-те елиту чине комунисти. Они су се поделили у две фракције унутар једне партије. Са једне стране, били су национал-комунисти, са друге либерал-комунисти. СМ је предводио фракцију национал-комуниста. Стамболић је предводио фракцију либерал-комуниста. После 5. октобра 2000. преко ДОСа доминирају либерал-комунисти. Од 2012. године на власт су се вратили национал-комунисти, али овог пута у кохабитацији са либерал-комунистима. То је ова Вучићева влада око које су окупљени и националисти и либерали.
Сада Тома Николић предводи фракцију националиста, а Вучић након ”промене свести” фракцију либерала. Они се међусобно свађају, ратују, али не дирају ”тековине револуције”. Па тако, иако су на сајту Пешчаника редовно критиковали Добрицу Ћосића, иако редовно критикују његово наслеђе и наследнике, када су се недавно мештани из његовог родног села побунили против одлуке да школа (или тако нешто) добије назив по њему, на сајту Пешчаник се одмах појавио текст који брани Ћосића као партизана, у коме се негирају оптужбе да је починио злочине. Када се доведу у питање ”тековине револуције”, једни другима чувају леђа. Зато ни СМ ни ДОС ни ови националисти и либерали из садашње владе не планирају да уклоне ону ”кућу цвећа” и онај гроб српског гробара са Дедиња.
“Драган
said:
6. октобар 2015. у 13:42
Док је био Слободан Милошевић Србија је била дужна 12, а сада смо дужни 36,8 милијарди евра….”
ИТД…
Да ли ви морате тако? Присилне мисли, неурозе, психозе…
Па постоје реални показатељи,што их прескачете?!
За време В. Коштунице Слобин дуг је буквално преполовљен,
Није СМ био дужан 12 већ мало више од 14 милијарди долара. Коштуница је то свео на 8,753 милијарди долара. Пошто је истовремоно привреда покренута, БДП је са 201,2% смањен на(ХЕЈ!!!) 29,9%. Али вама, комунистичким ********** то никако није ваљало, па сте вратили на власт титину копилад.
http://www.javnidug.gov.rs/upload/Stanje%20i%20struktura/Stanje%20i%20struktura%20-%20SRB%20LATINICA.pdf
@Varagić Nikola
Да ли да схватимо, да си нешто у то време радио па се сећаш или ти је неко причао? Покушај по “сећању”, да претпоставиш један лични доходак у она времена, по сећању одреди проценат који се одвајао, па затим израчунај, колико година је потребно, да један радник у она времена “заради” стан. У периоду који спомињеш, постојала је могућност узимања кредите, те се само за те може рећи да су “зарадили” стан. А и у том случају, инфлација је радила у корист корисника кредита. Много си лекција прескочио из историје по којој олако пљујеш. Запитај се, како је могуће, да нико баш ништа не ваља и да ли је могуће, да само ти све знаш? Зар заиста мислиш, да су од 1945 постојали у Савезу комуниста некакви националисти и некакви либерали? Да ли заиста мислиш, да су СМ и Стамболић по било чему различити? Зар ниси упознат из које породице Стамболић води порекло? Како то да је СМ поставио Стамболића за директора ЈУМБЕСА ако су били толики “противници”? Надам се, да ти је познато, који су послови били у надлежности те банке? Изгледа, да си се сврстао у “исламисте”, па мислиш, да се рушењем може историја уништити? Слично мисле и наше комшије са Ким. А ми се питамо, како је могуће? Показа се, да исто мислиш, као Шешељ? Што не размислиш о идеји, да се поставка у тој мрској кући допуни, прошири и настави да се користи у туристичке сврхе? Макар, да накнадно имамо корист од “српског гробара са Дедиња.”. Зар ти је Пешчаник оријентација и извор знања о било чему?
@Ђорђе Ивковић
Извор, који сте навели, је Министарство финансија? Нисам прочитао цео материјал, али ми се чини, да су показатељи од 2000 па даље. Ако знамо ко су све “саветници” садашње власти, питам се, колико су исти допринели изради материјала на који се позивате. Посебно је питање “Пошто је истовремоно привреда покренута”. Као да сте “покретање привреде” једино Ви доживели?
Ненад Богдановиъ, у народу познатиjи као “Неша 10%”, ниje дозволио да се хероj Слоба сахрани у Алеjи великана!?
Чувао je место за себе!
Ено га Неша, башкари се у Алеjи као прави великан, поред “великана” Ъикиjа!
Сам Свевишньи je вальда хтео да Слобу поштеди друштва таквих великана?!
А што се петооктобараца тиче, “трагови им смрде нечовештвом”!!!
@Ђорђе Ивковић
Од чега је то Коштуница вратио, преполовио Слобин дуг?
Од продаје онога што је овај народ створио и направио и пре Слободана Милошевића, па се онда кур..о, како је, ето, ”преполовљен” спољни дуг!
Па, то може и БАБА КУР..А: багателном распордајом народне муке и зноја!
И док је имало шта да се распродаје – БДП је ”растао”, а СПОЊНИ ДУГ се
”смањивао’?!
Ако је Коштуница добро радио, зашто је зглајзао са власти, к`о пи..а – ”ВРАТИО
МАНДАТ ОПЕЉЕШЕНОМ НАРОДУ”, а он се ”мирно” повукао?!
Драган Славнић
@ слободан млинаревић
Поштовани господине,
1. Пети октобар се пише великим словом као што се пише Шести април или Једанести септембар, не из поштовања него да означи догађај који се десио на тај дан.
2. Пишете
Оно са Милошевићем и Холбруком је нешто што бих назвао “парадигматична слика”, у једном “флешу” би требало све да вам постане јасно.
А никако није трач, ево га извор:
Ričard Holbruk: Sedeli smo sami u ovom ogromnom belom dvorcu okruženi rembrantima ili lažnim rembrantima, ko zna, i bili smo potpuno sami, rekao sam: “Vi razumete šta će se dogoditi kad ja odem odavde.” Vrlo mirno, bez emocija, Milošević je rekao: “Da, bombardovaćete nas, vi ste velika moćna zemlja i možete da radite šta hoćete.” Kazao sam: “Pa, to je to, gospodine Predsedniče, sad moram da idem.” I bila je mrtva tišina u sobi u kojoj je retko bila tišina. Dok smo izlazili Milošević je rekao: “Pitam se da li ću Vas ikad ponovo videti.” Odgovorio sam: “Pa, to zavisi od toga šta ćete vi učiniti, gospodine predsedniče.” Rukovali smo se, i to je bilo to. Bombardovanje je počelo 29 sati kasnije.
http://www.vreme.co.rs/arhiva_html/481/03.html
3. Текст је добрим делом и написан због носиоца таквих мишљења попут вас. И да сам набројио још сто бедастоћа Милошевића ви бисте нашли нешто друго или рекли “сви су исти”. Зато је бесмислено набрајање.
свако добро
Из архиве – обраћање грађанима 2. октобра 2000. године
Слободан Милошевић
уторак, 10. март 2015.
Поштовани грађани, пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији. Као што и сами знате, пуну деценију трају напори да се Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део тог посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверинитета или лишене сваког суверенитета. Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савременом свету људи могу бити изложени. Број и интезитет тих притисака умножавао се како је време пролазило.
Своје искуство у другој половини двадесетог века које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва – све је то примењено на нашу земљу и народ. Догађаји који су организивани за наше изборе су, такође, део организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.
У нашој јавности је већ дуго присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притиска на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије. Њен стварни шеф није њихов кандидат за председника државе. Њен дугогодишњи шеф је председник Демократске странке и сарадник војне алијансе која је ратовала против наше земље. Он своју сарадњу са том алијансом није могао ни да сакрије. Уосталом, читавој нашој јавности је познат његов апел НАТО да се Србија бомбардује онолико недеља колико је неопходно да би се њен отор сломио. На челу тако организоване групације на овим изборима налази се, дакле, заступник војске и влада које су недавно ратовале против Југославије. Заступајући те интересе, из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзог оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље.
Поштовани грађани, моја је дужност да вас јавно и на време упозорим да су та обећања лажна. И да ствари стоје обрнуто, јер управо наша политика гарантује мир – а њихова само трајне сукобе и насиље. А ево зашто. Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала. То нису само намере НАТО, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије. Од њихових представника смо чули да ће Санџак добити аутономију за коју се члан њихове коалиције Сулејман Угљанин, вођа сепаратистичке муслиманске организације, залаже већ десет година и која фактички дефинитивно издваја Санџак из Србије. Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним делом Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито нека њена рубна подручја. Њихово припајање суседним државама одавно је врућа тема тих држава, а које стално подстичу припаднике мањина тих држава у Југославији да дају свој допринос присаједињењу делова наше земље суседним државама. У склопу те политике распарчавања Југославије, Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први део Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при томе, чак ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен. Територија која би престала да носи име Србија била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага коју би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази. Слику тог располагања и последице тог располагања гледали смо већ деценијама, а нарочито, у овој деценији у многим земљама широм света, нажалост последњих година и у Европи, на пример на Косову, Републици Српској, Македонији, у нашем непосредном окружењу.
Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истребљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе.
Што се тиче Црне Горе, њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстрел која искључује право на свако помиловање.
Дао сам свој проказ о судбини Југославије у случају да се прихвати избор НАТО за нашу земљу, са циљем да упозорим и на то да би у том случају осим губитка земље и понижавања њених грађана, сви живели под неприкидним насиљем. Нови власници државне територије некадашње Југославије као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали. Сам српски народ би истовремено водио непрекидну борбу за поново успостављање српске државе и за своје поновно укупљање и њој. Они не желе мир и благостање на Балкану, они желе да ово буде зона сyкоба и ратова који би им пружили алиби за трајно присуство.
Марионетска власт, дакле, гарантује насиље, могући дугогодишњи рат, све само не мир. А само наша сопствена власт гарантује мир. Затим, све земље које су се нашле у статусу ограниченог суверенитета, са владама под утицајем страних сила, вртоглавом брзином су постојале сиромашне. И то на начин који искључује наду у праведније и хуманије социјалне односе. Велика подела на већину сиромашних и мањину богатих – то је слика Источне Европе већ неколико година и њу сви можемо да видимо. Та слика не би мимоишла ни нас. И ми бисмо, под командом и контролом власника наше земље, брзо стекли огромну већину веома сиромашних чија је перспектива да из тог сиромаштва изађу веома неизвесна и далека. Мањина богатих била би састављена од шверцерске мањине, којој би било допуштено да буде богата само под условом да буде у сваком погледу лојална команди која одлучује о судбини њихове земље. Јавна и друштвена својина би се брзо трансформисале у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших суседа, би по правилу били странци. Мали изузеци би били искључиво они који би право на власништво куповали лојалношћу у покорношћу која из измешта из сфере елемнтарног, и националног и људског, достојанства. Највећа национална добра у тим приликама постају власништво странаца, а они који су да сад њима управљали, чинили би то, у овим измењеним приликама, као службеници страних фирми у сопственој држави.
Уз национално понижење, растурање државе и социјалну беду, нужно би морало да дође до многих облика социјалне патологије, међу којима би криминал био први. То није пука претпоставка већ искуство свих земаља које су прошле тај пут који ми избегавамо по сваку цену. Престонице европског криминала већ скоро деценијама нису на Западу, као што је некада било, већ на Истоку Европе. Нашем народу и овај садашњи криминал тешко пада јер смо дуго, од Другог светског рата до деведдесетих година, живели у друштву које за криминал тако рећи није знало .А неки већи криминал који се не може избећи у друштву које бисмо постали губљењем суверенитета и великог дела територије, тај већи криминал би био за наш мали и на криминал ненавикнути народ опасан као што је за друштво и његове грађане опасан рат.
Неслободне земље укидају право грађана који у њима живе да слободно изразе своје мишљење, јер би се то мишљење, пре свега, сукобило са неслободом. А о испољавању воље, разуме се, тек о томе нема ни говора. Манифестовање воље допуштено је само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда. А њихова симулација слободе воље служи као покриће окупатору да је успоставио демократију у чије име је запосео и територију туђе земље.
Нарочитом желим да нагласим, због младих људи, интелектуалаца, научних радника, да су земље лишене суверенитета по правилу лишене и права на стваралаштво, а нарочито на стваралаштво у области науке. Велики центри, велике моћи, финансирају научно стваралаштво, контролишу домашаје и одлучују о примени његових резултата.
Зависне државе, уколико имају научне лабораторије и научне институте, немају их као самосталне субјекте, већ као испоставе централе која им контролише све, а нарочито домашаје у ставаралачком мишљењу и раду. Ти домашаји се морају кретати у границама које у окупирану земљу и окупирани народ неће унети семе побуне или еманципације.
У овом тренутку, пред други круг избора, због сумње Демократске опозиције Србије да може да оствари резултат који им је потребан, припадници врха ДОС-а, новцем унесеним у земљу поткупљују, уцењују и застрашују грађане и организују штрајкове, немире и насиље, не би ли зауставили производњу, сваки рад и сваку активност. Све, разуме се, са циљем да у Србији стане живот и са образложењем да тај живот може поново да почне и да се одвија успешно и добро, кад почну да га организују они који овде заступају окупаторске намере, планове и интересе.
Наша је земља суверена држава, имa свој закон, свој Устав, своје институције. Србија је дужна а и заслужила је да се одбрани од инвазије која јој је препремљена кроз разне облике субверзије. А грађани су дужни да знају да учешћем у субверзији којој је циљ спољна доминација над њиховом земљом, односно окупација њихове земље, сносе историјску одговорност за укидање права својој земљи да постоји, али сносе одговорност и за губљење контроле над сопственим животом и живот своје деце. И многе друге људе.
Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане наше земље на последице активности које финансирају и подржавају владе НАТО алијансе. Грађани могу да ми верују а и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно, да се не увере тек онда када буде тешко да се исправе грешке које су грађани у својој наивности, површности или заблуди сами учинили. Па ће се те грешке тешко отклањати, а неке можда неће моћи никада да се отклоне.
Мој мотив да изразим своје мишљење на овај начин није уопште личне природе. Два пута сам биран за председника Србије и једном за председника Југославије. Ваљда би сваком после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије. Моја савест у том погледу је савршено мирна. Моја савест, међутим, не би била ни најмање мирна ако свом народу не бих, после свих ових година на његовом челу, рекао шта мислим о његовој судбини ако би му ту судбину наметнуо неко други, макар и тако што би народу објашњавао како је такву судбину изабрао сам. Та заблуда да бира сам оно што за њега бира неко други, најопаснија је заблуда и главни је разлог моје одлуке да се обратим грађанима Југославије. Хвала.
Г.Драгане, пропустили се моменат да је у истом периоду ПРИВРЕДА ПОКРЕНУТА. У будуће узимајте такве детаље обавезно у обзир.
Негирање података је смешно, јер су подаци из службе која је одавно под контролом ВАШИХ.
Немојте себи дозвољавати да се основано посумња да сте лажов.
Видите, ако радите као ова фанатична бранитељка лика и дела једног од највећих српских издајника, само се компромитујете. Наиме, другарица агитаторка је навела исте податке као и ја, само је исекла период који доказује да лаже. Не приличе такве ствари озбиљном човеку.
http://danijelaruzicic.com/gde-smo-bili-gde-smo-sada/
А што се порука грађанима тиче, ја сам то учинио почетком 1995. и тачно, до последњег детаља,сам предвидео шта ће се догодити уколико не уклонимо комунистичку барабу Милошевића.
@Александар Лазиъ
Свака Вама част!
Поред изобильа доказа о монструозности и помахниталости западних сатаниста наведених у чланку обjaвльеном у Времену 25. марта 2000., Ви сте се усредсредили на Холбруково “сведоченье”?!
Jaк Вам сведок!
Монструм и ратни злочинац!
Друга ствар je што Ви потпуно погрешно тумачите Милошевиъево питанье!
Оно je пре могло значити: “можда ъу погинути од ваших бомби” или “можда ъемо Вас убити бранеъи се”!
Свакоме обjeктивном je савршено jасно да се, обзиром на тежину ситуациje, наш Председник држао изузетно достоjанствено: ниje наредио да се гласник убиje, нити je пао ничице да му льуби скуте!
Обзиром да сам Вам ову “Слобину бедастоъу” озбильно довео у питанье, молим Вас да отпочнете са таксативним навоъеньем осталих сто ньегэвих бедастоъа!
@ Ђорђе Ивковић
Нисам мислио да вам одговарам (да не чује Добро у виду Д. Павкова) али налетех на сајту Погледа на приказ јавног дуга “економске аналитичарке” Данијеле Ружичић, и да не би ваших података ја бих стварно био уверене како је Слобо био цар а ови задужују…
Слобисти (истоврено и “анти-Коштунисти”) вешто прескачу 12 година и не кажу да су наново земљу задужили и презадужили управо Слобини ђаци, и вратили у окриље ММФ-а и Светске банке.
Погледајте како Д. Ружичић практично кривотвори податке о јавном дугу:
http://www.pogledi.rs/wp-content/uploads/2015/10/New-Picture-1.bmp
http://www.pogledi.rs/gde-smo-bili-gde-smo-sada/
ПС. Испашће да је г. Б. Ивковић стварно мој дописник, али заправо смо критиковали исти текст Д. Ружичић, само објављен на различитим местима.
G. Laziću,
Pre nego li počnete sa navođenjem stotinu “Slobinih bedastoća” viđenih Vašim očima, odgledajte kultni Kurosavin film “Rašomon”!
@Александар Лазић
Наравно да су Холбрукови “мемоари” ТРАЧ! Јак Вам је и извор. Објављено у ВРЕМЕ, терају ме, да поставим питање. Да ли Ви верујете у “налазе” Амера о Маркалама, Рачку, Сребреници, Либији, и да не набрајам даље. Показали сте, да нисте ни најмање доследни. Тешко је издржати заблуде “младости”, а најлакше је све претурити на једног човека. И џаба је, што Жујовић, покушава, да Вас упути у поглед из другог угла. Датуми се у српском језику НЕ ПИШУ великим словом, тек тако, како коме падне на памет. А није ми познато, да је 05.10. државни празник. Или сам нешто пропустио? Који су то Слобини ђаци нисте разјаснили? И што рече, Анђелковић, пропустили сте Куросаву!
@ Ђорђе Ивковић
@Александар Лазић
Прилично сте злоупотребили текст Д. Ружичић, који није лаж. Поступа на исти начин, као вас двојица. Прећути нешто, изабере, што одговара постављеној тези, а то радите и вас двојица. Како би било, да се позовемо и погледамо статистике “социјалистичке изградње”? Сигуран сам, да вам никако не би одговарале ондашње статистике. А чисто сумњам, да сте способни, да озбиљно анализирате финансијске и економске статистике. Ја признајем, да нисам. Захваљујем, што није избрисан текст ” из архиве “! Јасно се види, да СМ није био папан и да је знао шта нас чека.
Само ми није јасно, зашто се расправљате око тих бедних пајаца.
Сви сте упознати са планом Запада и Ватикана да Србија треба да нестане,
(како помену Млинаревић, то је и СМ знао).
Од те идеје треба кренути и пратити је кроз време како се полако реализује.
И бивши пајаци, сад покојни, и ови актуелни што још увек гамижу су актери истог циркуса, само су им, сходно времену и приликама када су глумили. додељиване различите роле.
Сасвим је логично да се боље живело за време ЈБТ и СМ јер је у тим временима Србија још увек била (~снажна) Држава, економски, војно, институционално, патриотски, инелектуално итд. Како је време одмицало, тако је Србија све више слабила а пајаци су, које је Запад устоличавао, постајали све већи идиоти.
Поменућу само два пајаца, јер су по мени најбитнија
Дизање
(Како је Запад окупирао Србију? Слобо? Слободно !)
Кључни пајац је био СМ изузетно паметан, прецизније, најбистроумнији пајац од свих који су владали Србијом после Другог св. рата (а и осталим ДБЈ) !
У то време пред рат, Западу и Ватикану је био потребан баш такав пајац, који ће Србима подићи национални понос и идентитет. Слободно можемо рећи, СМ је био српска вијагра или анаболик са широким спектралним деловањем, који ће предстојећи рат учинити још крвавијим и гнуснијим.
Некако, баш у то време су се појавили квази Принципи и Аписи.
Искрено и са жаљењем могу рећи, права је штета што СМ није био патруота и родољуб.
Најважнији џиљеви који су му поверени
1. Да не формира државу Србију, већ да се залаже за Југославију,
2. Да започне и изгуби све битке (и изда Србе преко Дрине)
3. Да опљачка Србе (Дафина, Језда, зајам за Србију), ово је можда учинио својевољно.
Спуштање
(Улазак у харем или “Јес’ комотна ђевојко? Кађгојој момче !”)
Баш како је и најавио, од “Бомбардујте Србију” крећe рушење њених темеља, непријатељ је ту са комплетном свитом (НВО).
Некако, баш у то време су се опет појавили квази Принципи и Аписи.
Преостали спарклови Српства се разносе, спаљују и затрпавају.
Англо-ционистичка сабља реже по измрцвареном месу, војска се разоружава, генерали хапсе и пензионишу, а комплетна државна структура се смењује. Институцијама се мењају намене и ускраћују примарне функционалности. Гуши се Православље, крећемо ка ЕУ.
Негде у то време, стартује отимачина, каква се не памти у Србији, преко при(х)ватизација предузећа (за динар или евро) а затим и демолирања комплетног банкарског система.
Остали међуфазни пајаци су само логична последица, сваки је одиграо своју мању или већу улогу, по мени, сасвим задовољавајуће.
Није лако рећи “био сам корисни идиот, навукли су ме ко мајмуна”.
@Ђорђе Ивковић
”А што се порука грађанима тиче, ја сам то учинио почетком 1995. и тачно, до последњег детаља,сам предвидео шта ће се догодити уколико не уклонимо комунистичку барабу Милошевића”.
Лепо сте то ”предвидели”, али како то да нисте предвидели и написали да после
”БАРАБЕ” МИЛОШЕВИЋА долази 18 БАРАБА /”ЛИДЕРА”/ ДОС-е?
Драган Славнић
Све је исто, само њега нема!
Ради се о датуму, многи кажу значајном и прекретничком, а сви о СМ.
И сви су обавештени, веома пристојни, са завидним знањем из разних области и, надасве, веома интелигентни. И логично је што се у многим стварима међу собом не слажу. И логично је да су делимично сви у праву.
Што се статистике пре и после СМ тиче, навешћу три мишљења:
Виб: “Статистика наша дика, што замислиш то наслика.”
Б. Црнчевић: “Пре рата нисмо имали ништа, онда су дошли Немци и однели све”.
Треће мишљење је подвргнуто самоцензури.
Волео бих да ми је неко понудио одговор на питања:
Да ли је Коштуница у првом кругу гласања имао 50% плус један глас?
Да ли је Скупштина запаљена због гласачких листића који су давали одговор на предходно питање?
Да ли је страни фактор имао удела, или није, у Петооктобарским догађајима?
С. Антонић рече да се тог дана десила демократска и срећна револуција. Срећна што нико није погинуо и поред толиког оружја које се нашло на улицама Београда. Волео бих да ми аутор овакве констатације објасни каква је то демократска револуција са толиким оружјем?
Да сам на месту аутора текста, Александра Лазића, био бих пресрећан због оволиких реакција од стране људи који заслужују свако поштовање и достојан респект.
Evo malo prave statistike jednog preobraćenog petooktobarca:
http://www.dragas.biz/nestvarno
Obzirom da se ovde vise govori o Slobi nego o 5 oktobru, predlazem da se opustimo uz nekoliko Slobinih bisera :
“Niko ne sme da vas bije”, Srbima na mitingu u Kosovu polju, april 1987.
“Ne čujem dobro, ali biće uhapšeni”, demonstrantima i radnicima Rakovice na mitingu ispred Skupštine Jugoslavije, mart 1988.
“A sad, svi na svoje radne zadatke”, demonstrantima i radnicima Rakovice na mitingu ispred Skupštine Jugoslavije, mart 1988.
“Snage haosa i bezumlja”, odnosi se na opoziciju, poruka pristalicama na mitingu u Nišu 1990.
“Malo morgen”, Vasilu Tupurkovskom, makedonskom predstavniku na sednici Predsedništva SFRJ, 1991.
“Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo”, u razgovoru sa predstavnicima opština Srbije, april 1991.
“Volim i ja vas”, odgovor pristalicama koje su na kontramitingu u decembru 1996. skandirale: “Slobo, mi te volimo”.
“Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje. Dragi građani, srećan nam mir”, građanima posle završetka bombardovanja, jun 1999.
“Jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije”, izjava pred drugi krug izbora, oktobar 2000.
“Skinuli ste mi sa duše jedan veliki teret odgovornosti. Ja lično, upravo zbog tog velikog olakšanja, imam nameru da se malo odmorim, da provedem više vremena sa svojom porodicom, pre svega sa unukom Markom”, građanima koji nisu glasali za njega, oktobar 2000.
“Savest mi je mirna”, posle poraza na izborima u intervjuu za ZTV Palmu, decembar 2000.
“To je vaš problem”, odgovor sudiji Haškog tribunala na pitanje da li želi da čuje optužnicu, februar 2002.
Шта ви, ***** ******* комунистичка, ****** *******, “објашњавате”?
Мрш на радну акцију, да мало вратите што су ваши родитељи, олош разбојнички, и ви шњима , од зла оца и од горе мајке, опљачкали од Србије.
Рече Лазић: “ПС. Испашће да је г. Б. Ивковић стварно мој дописник, али заправо смо критиковали исти текст Д. Ружичић, само објављен на различитим местима.”. И пусти дописнички коментар!? Показа се потомак оних, који открише, да се на МОБИ може дебело зарађивати туђим добровољним радом. И показа како фини предратни богаташки син, коме је све одузето, УМЕ да збори. Нарочито, када му ништа не пада на памет, паметно да каже или одговори.
@Đorđe Ivković alias Nimbus alias ****** *****
Moram da istaknem svoje zasluge za izlazak Đorđa Ivkovića iz ilegale!
Umislio bolesnik da je svetac, pa se bio okitio nikom “nimbus”, što po njegovoj nastranoj mašti znači “svetački oreol”!
No, kad sam mu predočio da “nimbus” može biti i “oblačić”, a sledstveno tome i “dimčić”, a još sledstvenije i **** ********, hitro se odrekao višeznačnog nika!
No, upravo nam svojim debilnim prilogom dokaza da je, uprkos izlasku iz anonimnosti, u biti ostao “****** ****!!!
*****
*****
@Miroslav Andjelković
Надам се, да није проблем, да сазнања о Нимбусу поделиш са нама. Веома је занимљиво детаљније се упознати са човеком, који има тако богат речник.
Поштовани коментатори,
Неки коментари су обрисани, па и они који одговарају на њих; неки су “озвездичени”.
Коментатори који наставе са увредама биће стављени на модерацију, тј. чекаће да се њихов коментар ручно одобри.
Александар Лазић
@Александар Лазић
Мој „озвездичени“ коментар, тешко је означити као увредљив. Зашто је Нимбусов коментар скинут, а исти смо прочитали, такође није јасно. Погледајте претходне коментаре у којима има безброј увреда. Као например: “Шта ви, ***** ******* комунистичка, ****** *******, „објашњавате“?
Мрш на радну акцију, да мало вратите што су ваши родитељи, олош разбојнички, и ви шњима , од зла оца и од горе мајке, опљачкали од Србије.”
Или: “Није лако рећи „био сам корисни идиот, навукли су ме ко мајмуна“.”
Или: “сто бедастоћа Милошевића “.
Или: “комунистичку барабу Милошевића.”
Или: “Али вама, комунистичким ********** то никако није ваљало, па сте вратили на власт титину копилад.”
Неке од ових бисера сте и Ви написали. Мој избрисани коментар ништа слично не садржи, а ЦЕО је избрисан!?
Надам се, да нећете и ове увреде приписати мени.
@ слободан млинаревић
1. Коментар је скинут кад сам стигао. Не знам да ли знате, али ја нисам 24 сата на сајту.
2. Већ сам написао, али ви не читате:
Ваш коментар је одговарао на обрисани коментар. То је оно “па и они који одговарају на њих”.
3. Шта је проблем са речју “бедастоћа”? То је оно што је неко лоше урадио. И то је увредљиво (или само кад је реч о Милошевићу)?
Укупно, ако се овако настави, СВИ КОМЕНТАРИ ЋЕ БИТИ ПРЕБАЧЕНИ НА РУЧНУ МОДЕРАЦИЈУ, а пуштаћу их кад стигнем.
Александар Лазић
Заобилазите списак!
Тја, г. Лазић се вратио својим повампиреним маказицама из претходног живота. Ја сам се навикао на такве испаде г. Лазића, ал’ овој млађарији фест тешко пада.
…
Ево само још нешто, да се надобудни недоврши не заносе својом кратком памећу. Ово је један мој коментар у оригиналу са цењене Аутономије цењеног Динка Грухоњића…
Нимбус
25. September 2012.
Алоооо!!! Ја сам констерниран!!!
Како мене да заборавите ставити на страшни списак?
Стварно није фер са ваше стране! 🙁
Па ел морам све сам?
Даклен, још једна адреса србоћетнићке звери:
Ђорђе Ивковић, Сириг, Новосадска (тренутно, биће Краља Александра) 2.
PS.
Једно питање за вас војвођанере:
zasto se*ete tamo gde jedete, kad to u ovim krajevima samo krmace u oboru rade ? i to iz nuzde.
Да се мало нашалим, чланак има око 550 речи.
Размишљао сам раније да се надовежем на чланак, али сам одустао када сам видео поплаву коментара који немају везе са овим (писаним) сочињењем домаћина блога г. Лазића. Нека ми не замере посетиоци блога, али чини ми се да се један круг људи сели са чланка на чланак и води расправе са “стајаћим” темама.
Када се човек осврће на прошлост, склон је да се присећа “златног доба”. Просто-напросто, што је прошлост даља, она изгледа лепше; јер се памте лепе успомене, а потискују ружне.
Милошевић је заиста требало да оде, али многи тог октобра 2000. није требало да дођу (на власт). Увек се присетим мисли почившег проф. Предрага Симића који је поводом дешавања око Петог октобра (укључујући у суму од неколико десетина милиона долара којима су САД исфинансирале ДОС и “Отпор”) саопштио да обичан човек борећи се за сопствене интересе несвесно помаже туђим, иностраним интересима.
С друге стране, средином 2012. године професор Миодраг Зец је упутио питање и дао одговор: “Ко су данас власници Србије? Они који су седамдесетих, осамдесетих (и деведесетих) били на власти – Милан Беко, Мирослав Мишковић, Драган Томић… или њима блиски људи.“
Овом низу “власника” треба дописати и странце.
*
У односима са Србијом, странце је до сада интересовало неколико питања: Хашки трибунал, Косово (и Метохија), приватизација домаћих стратешких сектора, фискална и кредитно-монетарна политика Србије. Сва остала питања била су успутна, што не значи да се неће отварати у новим епизодама “сарадње”.
*
ММФ и Светска банка су и те како водили рачуна ко ће да дође на чело НБЈ/НБС и каква ће кредитно-монетарна политика да се води. Будимо реални, мр Млађан Динкић, као асистент проф. Маџара на предмету Теорија и планирање привредног развоја, није имао квалификације да дође на чело централне банке (НБЈ) новембра 2000.
Политика НБЈ/НБС од 2000. би могла да се све под одреднице: прецењен динар, капитална либерализација, отварање врата страним банкама (тачан назив: домаће банке са страним капиталом) да формирају олигопол, слаб мониторинг банака, награђивање шпекулативног капитала и сл.
Највећа штета је начињена у време Јелашићевог мандата.
(Наставиће се)
(Наставак)
Просечан грађанин види ако неко противправно присвоји (односно, украде) 100.000 динара, али тешко може да сагледа како се одливају стотине милиона, па и милијарде евра.
Од 2006. до трећег квартала 2008. године НБС је водила погибељну монетарну политику, која је подразумевала капиталну либерализацију (што је значило и дозволу да се домаћа привреда задужује кроз прекограничне илити cross border кредите), „двоцифрене“ приносе на краткорочне ХоВ (које су ишле до 23,87 %) и стабилног курса (прецизније, слала је јаке сигнале да ће динар бити стабилан или апрецирати, без обзира на стопу инфлације).
Тако су и инострани и домаћи шпекуланти улагали без икаквог валутног ризика, а остваривали су, рачунато у еврима, годишње приносе реда 25-30 процената (услед јачања домаће валуте). Односно, шпекуланти су „затрпавали“ српско тржиште великом количином девиза, које су биле непотребне, а НБС је морала да имобилише тај капитал кроз репо операције обилато награђујући оне који шпекулишу.
Банализоваћу ствар. Шпекулант је 1. марта 2006. донео у Србију милион евра желећи да купи краткорочне српске хартије од вредности (ХоВ) са доспећем од годину дана и приносом од 20 %. Поменутих милион евра мења у 87,15 милиона динара (тог дана курс је 87,15 динара за евро), да би купио ХоВ. Дакле, његово улагање са приносом следеће године ће износити 1,2 x 87,15 милиона динара = 104,58 милиона динара (године 2002, на предлог гуверенера Динкића, законски је укинут порез на банкарске трансакције – другим речима, порез је важио за све осим за банке).
У међувремену, динар је апрецирао, тако да је 28. фебруара 2007. године вредео 80,24 динара за евро. Шпекулант мења својих 104,58 милиона динара за око 1,3 милиона евра, задовољно трља руке и, да се још сликовитије изразим, одлази кући певајући.
Ово је само први слој штете (који се прожима са још најмање два слоја).
Други слој штете је што је „јачина“ динара убијала домаћу економију. Једноставно, пољопривреднику се све мање исплатило да сади пасуљ, јер је онај увезен из Казахстана драматично јефтинији, домаћи купац би радије купио јефтинији ајвар увезен из Македоније итд. Отуда, у периоду 2006-2008. Србија је забележила драматичан дефицит (спољно)трговинског биланса, што се „пресликало“ и у драматичан дефицит биланса текућег рачуна.
Трећи слој штете је пораст задуживања нације. Јачањем динара грађанима Србије се отворила могућност да за своју (месечну) зараду купе већу количину девиза, што је многе од њих „повукло“ да узимају кредите од банака – јер тада динарска рата кредита индексираног у страној валути (евру или швајцарском франку) није изгледала висока. Сиренском зову нису одолели ни домаћи привредници, који су ширили послове – нарочито у области грађевине.
Г. Дејане,
Можете ли разумети да је тема екстремно озбиљна,и превазилази габарите једног написа?
Ево, Ви сте потрошили 550 речи, не да бисте се бавили пуном истином, већ да би бранили некога. Да сте хтели тачнију истину, потрошили би још 550 речи да се позабавите питањем ко нас је у фундаменту покрао?
Ето ја пишем нешто ширу тему ко нам је и шта нам је. Стигао сам до 10.000 речи, и мислим да сам цца на половини.
@ Ђорђе Ивковић (8. октобар у 14:59), (6. октобар у 21:11), (6. октобар у 17:15)
Могу да се сложим с Вама да је тема важна и да “превазилази габарите једног написа”, али не видим да сам било кога бранио, већ сам назначио нека, по мом суду, важна питања. Потцртао сам рак-рану домаће економије од октобра 2000. година, а то је кредитно-монетарна политика. (На основу свог искуства, рекао бих да релативно мало економиста улази у меритум ствари, а о грађанима да и не говоримо).
Не сећам се да се Коштуница као премијер бавио фискалном и монетарном политиком, то је препуштао другима: Динкић, Лабус, Јелашић и др. Добро је што је поменута 2008. година, када је динар био драматично прецењен и када је Србија престала да отплаћује “косовски део” дуга Светској банци. Отуда је те године била илузија ниског нивоа задужености, мерено према БДП-у. Упростићу ствар, када би Јоргованка Табаковић сада одлучила да фиксира курс на нивоу 70 динара за евро, и спољни и јавни дуг би се готово преполовили – јер је нација као целина (држава, привреда, становништво) претежно задужена у иностраној валути. Услед прецењености динара, девизне резерве би се распадале, а увоз би драматично угрозио домаћу привреду – што би водило губитку радних места.
Читава економија Србије је била те 2000. године у јако лошем стању, далеко горем него 1989. Међутим, то не значи да је требало сахрањивати “на рате”. Прилив од приватизација и појачано задуживање нације “маскирао” је последице лоше вођене економске политике.
С друге стране, највећи део домаћих богаташа се деведесетих (током хиперинфлације) обогатио на “лошем новцу” и у “пословној сарадњи” са друштвеним и државним фирмама.
Поставили сте питање “ко нас је у фундаменту покрао?”, али нисте дали потпун одговор на њега.
@ Ђорђе Ивковић
Заборавио сам да поменем и контекст преговора са Париском и Лондонским клубом (2002-2004), договор око отписивања јавног дуга СРЈ по моделу “51 + 15 %”, а што је било условљено потписивањем споразума са ММФ-ом. Споразум са ММФ-ом је подразумевао (спољно)трговинску либерализацију и либерализацију капиталних токова.
*
Поузданије је пратити параметар дефицит текућег рачуна, који показује колико нација као целина више троши него што производи. Управо је 2008. овај дефицит износио око 7 милијарди евра.
“Поставили сте питање „ко нас је у фундаменту покрао?“, али нисте дали потпун одговор на њега.”
Г. Дејане, одговор сам препустио Вама.
@Инжењер Дејан
Да ли је могуће, да живите у илузији, да се човеку, који се хвали, да му је деда постао богаташ користећи МОБЕ, било шта може објаснити? Све сте му НАЦРТАЛИ, а он тражи још нешто, да му се “одговори” Залуд је посао са њим о било чему разговарати.
Терали смо гологузију да ради, па је држава напредовала. После је гологузија преузела да влада. Да је Србија од сланине, сву би је прождерали, ни кожура не би остала. А Милошевић је класични гологузан.
@Александар Лазић
“Терали смо гологузију да ради, па је држава напредовала. После је гологузија преузела да влада.”
“А Милошевић је класични гологузан.”
Ваш дописник и даље пролази са општим и појединачним вређањима? Ужива и мртве људе, да вређа!
Надам се, да ће уредничка рука и овај коментар да обрише, јер коментаришем, као и прошли пут, увредљив коментар.
Evo još jednog petooktobarskog “rašomona”:
http://www.nspm.rs/ratko-dmitrovic-zasto-mira.html
Ispravan link za još jedan petooktobarski “rašomon” je:
http://www.nspm.rs/hronika/ratko-dmitrovic-zasto-mira.html
Уважено господо,
Пресрећна сам што појединци коментаришу мој рад. Искрено Вам се на томе захваљујем. Надам се да ћете наставити. Знам и да појединцима јако сметају моји ставови, али то није мој проблем. Сви моји текстови и анализе су у потпуности независне, јер ја не припадам ниједној политичкој странци, за разлику од већине који сте умислили да сте битни. Уместо да се бавите са мном, напишите једну озбиљну анализу, па ми се јавите. То што ме називате лажовом и слично, само још више говори о свима Вама.
Београд, Мр Данијела Ружичић (www.danijelaruzicic.com), 18.10.2015.