Када су младог Лесковчанина питали шта мисли о предлогу Централног комитета Младе Војводине да се организује Марш за републику, лаконски је одговорио да је то неправилно. У Лесковцу се правилно каже: Марш из републику!
То је исти онај Лесковчанин који је предложио да се ТВ емисија Фарма снима на Копаонику и да се, узимајући у обзир шта се у њој дешава, уместо стране речи „фарма“, употребљава домаћи израз – Кокаоник.
Иначе, Млади Војводине своју политичку стратегију граде на поставкама Младе Босне. Будућа држава Војводина би била веома слична данашњој БиХ. Имала би три ентитета – Срем, Банат и Бачку. Свака ентитетска целина би имала своју војску, своју полицију, своје судство, своју Академију наука, своју аутокефалну цркву, свој језик и своје новце. То би била држава у којој би свако био свој на своме. Управо због тога би се и звала СВОЈВОДИНА.
Са гнушањем је одбијен предлог из Лесковца да се држава зове Сријем, Банат и Бачка – Три срца – Раденска. То је протумачено као још једна србијанска ујдурма у којој се северна покрајина жели поново опљачкати за тричаве паприке и лесковачке фефероне који само изазивају тврду столицу док су у Војводини навикли на меке фотеље и диване.
У Централном комитету се појавила трилема око предлога ко би могао бити изабран за Оца нације. Пера, Мика и Лаза су тренутно заузети својом децом, а она тројица из популарне ТВ емисије, који иначе праве врло духовите представе, а лепо живе од реклама, двотрећински су дођоши – па би аутентични Војвођанери и у очинству били у мањини.
Предлог да се, уместо Оца, изабере Мајка нације – и да то буде Марија Терезија – наишао је на отпор консултованих генетичара који су утврдили да Марија у овим поодмаклим годинама никако не би могла бити мајка, а, с друге стране, више није ни у животу.
Предложено је да то буде Александра Јерков и да одмах, поред епитета Мајка нације, буде означена и као Александра Ујединитељка и сместа буде послата у краћу посету Марсеју. Тамо где је својевремено и краљ Александар Ујединитељ био само један једини пут. Уосталом, то је најсигурнији и најизвеснији пут који води право у Европу.
У образложењу за овакав предлог је наглашено да је, за разлику од Марије Терезије, која је много грешила и злочине правила, Александра још увек невина. То што није удата а да буде Мајка не представља посебан проблем јер су познати случајеви рађања путем вештачке оплодње.
Млади Војводине би, као и сви млади на планети, хтели да преуреде свет и заведу ред на земљи, али под условом да уређивање на почне са њиховом радном собом. То у овој земљи, тврде млади, и не би било могуће пошто ту нико није задовољан собом. Другачије ће размишљати када буду постали власници станова у Београду на води.
Мултиетничка, мултикултурална и мултиконфесионална Војводина испуњава све услове да постане држава какве нигде на свету нема. Злонамерни су, међутим, запазили да је незгода што су младе активисткиње Младе Војводине престале да рачунају на прсте, а још нису дорасле да рачунају на своју главу и нарочито на своје ноге.
ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ
Ненад Чанак: Млада партизанка
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Ta
Categories: Сатиристика
То није нимало за за*ебанцију. То је, бре, с**** аутономашка. То ће нас упропашћивати дуго.
На Војводину Републику, свакако се не одговара Републиком Србијом – јер је то исто. Одговара се Војводством Србијом и Тамишким Банатом. Као што се на Младу Војводину не одговара страшнијим чабром – Младом Босном, а поготово не Савезом Социјалистичке Омлатине Србије. Све је то исто – са истог извора. Зато је неопходан одговор Уједињена омладина српска. То је наша традиција: круна и нација, православни култ и Европа.
У другој половини 90-их покушали смо, са бившим народним послаником да створимо једну такву нво, те да потомку последњег Великог војводе Војвдства Србије – Оту фон Хабсбургу – тада живахном доживотном председнику Европе регија понудимо не само ову регију (румунски део Баната, бајски троугао, Барања и хрватски делови Срема, цела АП Војводина и делови Београда са “ове” стране Саве и Дунава) и већ и почасну владарску титулу Великог војводе. Карађорђевићи, као југословени и несрби за то у своје време нису били заинтересовани. На жалост, бивши посланик се показао бескорисним.
А такав приступ је једино што плаши београдску малу памет и из ње исходећи новосадски провинцијализам. Па, кад би се отвориле земљишне књиге стаоставне…
То је активна српска политика: у култу, традицији, препознатљива и западу и истоку. Али: тзв патриоте и тзв аутономаши и сепратисти би онда остали без леба.
Да не останемо дужни Чанку и његовим музичким акробацијама: