Ни Грчка ни друге чланице ЕУ које нису признале Косово неће то учинити, иако су под великом притиском ЕУ. Зелено светло за учлањење Косова у међународне организације омогућио је Бриселски споразум, који је са Приштином потписала Србија, процењују аналитичари
Да ли је Грчка на путу да призна Косово? Ово питање наметнуло се после одлуке те државе да подржи пријем Косова у Унеско, али и због, чини се, све срдачнијег односа Атине и Приштине. Ако би Грчка својом вољом, или под притиском Европске уније, ипак одлучила да у једном тренутку призна Косово, да ли би остале чланице ЕУ, које такође нису признале Косово, кренуле тим путем?
Душан Пророковић из Форума за стратешке алтернативе сматра да ни Грчка, ни друге чланице ЕУ које нису признале Косово, неће то учинити, мада је сагласан да су под великим притиском ЕУ да то ураде. Он подсећа да је зелено светло за учлањење Косова у међународне организације омогућио Бриселски споразум, који је са Приштином потписала – Србија. Грчка се, према Пророковићу, сада налази у ситуацији да тражи неко међурешење.
„Грчка се, што се тиче захтева Косова за пријем у Унеско, само позива на Бриселски споразум. То је ствар нашег и њиховог тумачења, јер Грчка сматра да је овим споразумом Србија отворила врата Косову за пријем у међународне институције“, тврди Пророковић.
Он указује да треба правити разлику како се према овом питању односе државе које су чланице ЕУ и оних које то нису.
„Државе (Русија, Кина, Бразил…) које нису признале Косово сматрају да је то процес који се тиче Уједињених нација. Чланице ЕУ кажу да њих обавезује оно што је потписано у Бриселу, јер је Србија део тог процеса пренела на ЕУ. Дакле, државе које нису део ЕУ настављају са старим тумачењем, а оне које јесу чланице ЕУ, а нису признале Косово, не само да су изложене притиску, него имају једно сасвим ново тумачење позиције — да је Србија уз посредство ЕУ дала сагласност да Косово уђе у међународне организације“, каже он.
Пророковић сматра да евентуално признање Косова земаља унутар ЕУ које то нису урадиле зависи од различитих фактора.
У Румунији то зависи од унутарполитичког збивања, наводи он, док, како каже, Шпанија, Кипар и Словачка засад не би требало да признају Косово, због сепаратистичких струја у својим државама. У том контексту, Пророковић не подржава тезу да би ЕУ могла да нађе начин да „ућутка“ Каталонију и тиме „задужила“ Шпанију да донекле промени курс према Косову.
Слободан Јанковић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, напомиње да Грчка није најавила признање Косова, али подсећа да је та држава у специфичној ситуацији. И он, као и Пророковић, сматра да је Србија стављањем потписа на Бриселски споразум дала зелено светло свим држава, признавале оне Косово или не, да подрже његово чланство у међународним организацијама.
Да ли је пак подршка Косова за учлањење у међународне организације пут који води „меком“ признању Косова и међу земљама ЕУ које га до данас нису признале, и да ли би се на тај начин потврдио амерички став да је Косово преседан, сасвим је ново питање.
Јанковић на ово каже да, чак и да се то деси — да ЕУ успе да преостале своје чланице „натера“ да признају Косово, прича о „косовском преседану“ је већ превазиђена.
„Мислим да је време приче о преседанима прошло. Пред нама су нове реалности, руше се границе и стварају се нове државе“, истиче он.
Шеф грчке дипломатије Никос Коцијас подржао је напоре Косова да се придружи међународним организацијама. Он се недавно у Њујорку срео са косовским премијером и министром спољних послова Исом Мустафом и Хашимом Тачијем, којег је и позвао да посети Атину.
Бранкица Ристић
Војска Косова – испостава НАТО-а?
Од протестних нота па до дипломатије, то је све што ми можемо да урадимо у овом моменту. Једино на шта можемо да се ослонимо је писмо Бан Ки Муна, по коме је, с обзиром да је Косово још под заштитом Резолуције 12 44 УН СБ, захтевано да овакве снаге не залазе у српске општине, каже Милован Дрецун
Приштина је спремна да успостави Оружане снаге Косова. Ово је саопштено из кабинета косовског министра спољних послова Хашима Тачија, пошто је НАТО дао зелено светло за трансформацију Безбедносних снага Косова у Војску Косова. Тачи је поручио да ће формирање оружаних снага Косова интензивирати сарадњу са НАТО-ом и „другим партнерима“ на Косову како би се потврдила улога Косова као „извозника стабилности у региону и шире“.
По политичким кулоарима навелико се спекулише да би ова војна формација имала само привидну команду у Приштини, док би главна била у седишту НАТО-а. Друга опција каже да је у питању само промена имена Безбедносних снага Косова. Ипак, да ли је прави разлог за зелено светло Алијансе за Оружане снаге Косова да Кфор може да оде, а НАТО настави да живи кроз те косовске војне формације? Саговорници Спутњика немају одговор на то питање, али су сагласни у оцени да та нова војска никако неће бити фактор стабилности у региону.
Jедан од српских министара у косовској Влади Далибор Јевтић каже да је њима предочено да ће се променити само име, али истиче да српски део Владе и Скупштине Косова неће подржати ни тај предлог.
„Имали смо два сусрета на ову тему са нашим коалиционим партнерима у косовској влади, и ми смо им ставили до знања да нећемо подржати формирање Војске Косова ни у ком облику. Без наших гласова у Скупштини они то неће моћи да остваре, али постоји реална опасност да то ураде променом закона, на шта ми као мањинска листа не можемо да утичемо“, каже Јевтић за Спутњик.
Према писању приштинске штампе, садашње Министарство за безбедносне снаге Косова би било преименовано у Министарство одбране, а у нацрту закона о формирању војске планирано је и формирање генералштаба, али и војне контраобавештајне службе. Косово би од НАТО држава добила артиљеријско и ПВО наоружање, а школовање и обуку кадра, који би требало да броји око 5.000 људи, на себе би преузео НАТО.
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, каже да Србија нема много механизама којима би могла да спречио формирање Војске Косова.
„Од протестних нота па до дипломатије, то је све што ми можемо да урадимо у овом моменту. Једино на шта можемо да се ослонимо је писмо Бан Ки Муна, по коме је, с обзиром да је Косово још под заштитом Резолуције 12 44 УН СБ, захтевано да овакве снаге не залазе у српске општине“, објашњава Дрецун.
Он додаје да ово никако не може бити фактор стабилности, како каже Тачи, већ фактор — нестабилности.
„Не треба заборавити да су претходници БСК-а били фактор дестабилизације и фактор који је озбиљно угрожавао безбедност српског народа, а припадници БСК-а су ухваћени у припреми неколико терористичких напада, и сада су били ко-учесници у мартовском погрому Срба 2004. године, када је био покушај етничког чишћења Срба на КиМ“, подсећа он, додајући да Срби на Космету не могу да имају поверења у такву формацију која може да постане и регионални фактор нестабилности. У исто време, каже Дрецун, НАТО игра двоструку игру и то тако што се Кфор који је присутан на терену понаша у складу са Резолуцијом 12 44 и држи се статусно неутрално, док с друге стране сама организација НАТО свесно крши Резолуцију 12 44, дајући зелено светло за формирање Војске Косова.
„Нема никакве дилеме да би у случају нове дестабилизације у деловима на Балкану где живе Албанци та формација сигурно пружала логистичку подршку“, напомиње Дрецун.
Пензионисани генерал и бивши начелник Генералштаба Војске Југославије и Војске Србије Бранко Крга подсећа да је формирање Војске Косова противно свим документима који су потписани после 1999. године, којима је регулисан статус Косова.
„Саме по себи те снаге нису фактор који би био претња, већ они који њима управљају и који их подржавају, опремају и тако даље. То су западне силе које су прекршила своја документа која су регулисала статус Косова од Резолуције 12 44 до Војно-техничког споразума па надаље. Нигде није било предвиђено да Косово прави своје оружане снаге“, каже генерал Крга.
Генерал Крга истиче да би формално тим снагама руководила елита Косова, али да би суштински овим пројектом руководили они који су тај читав пројекат и направили.
„Тако велике интеграције као што је НАТО увек има дугорочне циљеве који примарно зависе од политичких и економских кретања на овим просторима. Оружане снаге су увек у функцији тих политичких процеса који се одвијају“, каже он, одговарајући на питање да ли се иза подршке НАТО-а за формирање војске Косова крије неки дугорочнији циљ ове организације.
Бранкица Ристић
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Sm
Categories: Преносимо
Оставите коментар