Скандал у аутомобилској индустрији
(Економист, Лондон, 26. 9. 2015)
Фолксвагеново фалсификовање тестова о загађењу отвара врата веома различитој аутомобилској индустрији
Емисија азот-оксида (NOx) и друге гадости из аутомобила и камиона садрже узроке великог броја раних смрти – по свој прилици и до 58.000 само у Америци, како сугерише једна студија. Тако да скандал који окружује Фолксваген (VW) ове недеље није ситан прекршај или злочин у коме нема страдалих (видети чланак). Немачки произвођач аутомобила је признао да је инсталирао такав софтвер на 11 милиона својих аутомобила са дизел моторима широм света, који им је омогућио да прођу пооштрени амерички тест емисије азот-оксида. Али, када се аутомобили нађу изван лабораторије софтвер деактивира контролу емисије, и они онда испуштају дим са 40 пута већом концентрацијом од дозвољеног нивоа. Штета за Фолксваген је огромна. Али догађаји од ове недеље ће погодити и друге произвођаче аутомобила као и будућност дизел горива уопште.
Директор Фолксвагена одлази
Прво Фолксваген. Његов генерални директор, Мартин Винтеркорн поднео је оставку и компанија је одвојила на страну 6,5 милијарди евра (7,3 милијарде долара) како би покрила наступајући финансијски удар. Али инвеститори се прибојавају горег: у прва четири дана од када је (18. септембра) избио скандал деонице Фолксвагена су опале за једну трећину, што је оборило вредност компаније за 26 милијарди евра. Када се једном придодају све глобе, захтеви за одштету, тужбе и трошкови отказаних поруџбина овај дебакл може да буде за немачког гиганта аутомобилске индустрије оно што је Дипвотер хорајзон (енглески Deepwater Horizon)[1] био за Бритиш петролеум. Међутим катастрофа приликом вађења нафте Бритиш петролеума је била несрећа; ово [са Фолксвагеном] је било намерно. Америчко Министарство правде је у доброј мери у праву када отвара кривичну истрагу у компаније. Друге државе би требало да прате Јужну Кореју и испитају шта је Фолксваген до сада урадио на исправљању пропуста. Иако релативно мали број кинеских возача купују аутомобиле са дизел моторима, скандал би могао да подстакне њихову Владу да притисну компанију због погрешно представљеног нивоа потрошње бензинских мотора.
Без обзира да ли господин Винтеркорн има било какву личну одговорност за скандал, упутно је да због њега изгуби посао. Он је инжењер који је чувен по својој пажњи за детаље; ако није знао за софтверску варку, требало је. Продаја великог броја „чистих дизел аутомобила“ је била кључна за Фолксвагенов план да се пробије на америчко тржиште – њихову слабу тачку – што би заузврат био кључни део плана да се замени јапанска Тојота као највећи светски произвођач аутомобила. Велика стратегија коју је Винтеркорн осмишљавао сада лежи у развалинама.
Промена на врху, и масна глоба, не смеју да буду завршна реч. Амерички тужиоци треба да поштују своје обећање да ће трагати за индивидуалном одговорношћу за корпоративне злочине, уместо што само кажњавају деоничаре компанија одрезивањем високих глоба. Већина недавних банкарских скандала није окончана у судници, већ мутним намиривањима и великим исплатама. Раније овог месеца, америчко Министарство правде објавило је нагодбу у износу од 900 милиона долара са Џенерал моторсом, највећим америчким произвођачем аутомобила, јер нису повукли аутомобиле са мањкавим механизмом за паљење који је одговоран за удесе у којима је погинуло најмање 124 особе док је 275 повређено. Тужилаштво је изјавило да су (неименовани) менаџери Џенерал моторса свесно игнорисали потенцијалне смртоносне последице грешке, и да су ставили профит испред безбедности. Ипак нису подигли оптужнице.
Ово би требало да се промени – и власти то знају. У говору одржаном овога месеца, амерички опонумоћени правобранилац, Сели Јејтс, рекла је да глобљење компанија треба да заузме друго место иза гоњења за криминална дела и грађанских тужби против појединаца. Оптуженој фирми неће бити прогледано кроз прсте због сарадње са истражитељима (што је и Фолксваген најавио) све док не обезбеди федералним службама имена сваког менаџера или запосленог укљученог у недела. Фолксваген је тест овог новог приступа. Али, како би се избегле сумње да се чвршће односи према страним фирмама – као што су истакнуте у случају Дипвотер Бритиш петролеума и недавним банкарским нагодбама – америчке власти би такође требале да процесирају криве менаџере Џенерал моторса.
Ипак, највећи ефекат овог скандала осетиће се преко Атлантика. Фолксвагеново варање поставља питање да ли и други произвођачи аутомобила прибегавају сличним триковима, или са циљем да испуне лабаве европске стандарде који регулишу емисију азот-оксида или њихове еквиваленте потрошњи горива – и самим тим емисије угљен диоксида. Бе Ем Ве и Мерцедес, два главна немачка конкурента Фолксвагена, пожурили су да истакну како то не чине. Међутим, у Европи је тестирање емисија гасова фарса. Комисије произвођача аутомобила изводе своје сопствене тестове, а регулатива им омогућава разноврсне варке, као што је уклањање ретровизора током тестирања, и облепљивање траком празнина око врата и прозора како би се умањило трење и самим тим аутомобил трошио мање горива. Регулатива такође допушта софтвер који је врло сличан Фолксвагеновом који региструје када се аутомобил тестира и пребацује рад мотора у економични начин рада. Ово је разлог зашто ефикасност потрошње горива коју моторна возила произведена у Европи постижу подбацује око 40% у односу на обећања произвођача.
Барем америчка регулаторна тела, за разлику од европских, понекад изводе своје тестове како би верификовали резултате произвођача. Али је ипак време да се читав овај систем укине и замени, свугде, са потпуно независним тестирањем аутомобила у реалистичним условима вожње. Сада, док је озлојеђеност због Фолксвагеновог понашања на врхунцу, прави је тренутак за деловање. Ово би значило превазилажење приговора произвођача аутомобила. Али то такође захтева да европска регулаторна тела промене свој однос према дизел моторима, који се уграђују у половину аутомобила продатих на континенту. Возила на дизел могу да имају врло економичну потрошњу горива (и сходно томе да емитују релативно мало угљен диоксида), али често по цену повећаног емитовања азот-оксида. Компромис је постигнут у корист дизела захваљујући европском траљавом тестирању и још више благим стандардима који регулишу емисију азот-оксида.
Довиђења дизелу
Чак и да други произвођачи дизел возила нису прибегавали варању истог обима као Фолксваген, овај скандал може да значи да се ови аутомобили упињу да задовоље стандарде строго спроведена на оба типа емисија. Неки се прибојавају да ово може бити „смрт дизела“. Па нека буде. Још увек има места да се побољшају чувени бензински мотори; и да се преусмеримо на чистије аутомобиле које покрећу метан, водоник и електрична струја, или на хибриде. Трка вредна више милијарди долара већ се одиграва између ових различитих технологија, док сами произвођачи често рачунају истовремено на више њих како би постигли жељене емисије. Ако понашање Фолксвагена изазове смрт дизела, то може у најмању руку да доведе, после много лажних покушаја, до почетка доба електричних аутомобила.
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
______________________________________
[1] Прим. ММ: Дипвотер хорајзон је била дубинска платформа. Платформу је изградила 2001. године јужнокорејска компанија Хјундаи а била је изнајмљена Бритиш петролеуму од 2001. до септембра 2013. године. Септембра 2009. црпела је нафту са највеће дубине до тада, из нафтног бунара дубине 10.683 метра. Дана 20. априла 2010. на платформи се десила жестока експлозија која је убила 11 радника и која се видела са удаљености од преко 60 километара. Последица пожара било је потонуће платформе која је направила највећу нафтну мрљу у америчким водама до тада.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5QN
Categories: Посрбљено
Оставите коментар