Више стотина грађана окупило се данас на платоу код Филозофског факултета у Београду на протесту против продаје компаније Телеком који су организовале Демократска странка Србије, Српски покрет Двери и група патриотских интелектуалаца.
Њихови захтеви су да се одустане продаје Телекома и продаје „природних богатстава Србије“, да се суспендује Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, да се распише референдум о приступању Србије ЕУ, откаже аранжман са Међународним монетарним фондом и да се „ослободе медији за јавну расправу о кључним државним проблемима“.
Протест је почео химном Србије, а окупљени носе заставе ДСС, Покрета Двери, заставе Србије и транспаренте „Нећемо бити поробљени“ и „Телеком Србија не сме бити продат“.
Председница ДСС Санда Рашковић Ивић изјавила је да је продаја Телекома економски неоправдана, јер ће много људи остати без посла, да Телеком послује и у Републици Српској и Црној Гори и да је без те компаније угрожена државна безбедност, јер се преко ње одвија специјална комуникација војске.
Рашковић Ивић рекла је да актуелна власт распродаје државу, јер је своју политику везала за Европску унију и Међународни монетарни фонд.
„Тражимо раскид аранжмана са ММФ, како би влада могла самостално да одлучује о висини плата и пензија, цени струје и другим животним питањима“, рекла је Рашковић Ивић.
Она је додала да је данашњи протест почетак једног новог народног социјално-економског покрета који ће се борити за слободу и правду у Србији.
Председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић рекао је да је овај протест камен темељац за окупљање опозиције која ће бити алтернатива власти у Србији.
Он је рекао да коначно домаћи економски интерес треба да дође у прави план, а да је Телеком „Косово српске економије“.
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић казао је новинарима пре почетка скупа да ово није само страначки протест, већ скуп мотивисан жељом да се заустави „погубна акција распродаје природних ресурса Србије“.
Он је рекао да је продаја предузећа у Србији одавно почела, али да је сада „на ред дошла последња породична сребрнина“.
Вукадиновић је навео да то није протест уперен против одређене особе, већ борба за економску сувереност која је кључ за политичку сувереност.
На протесту су говорили и Владимир Кршљанин, председник Покрета за Србију и др Предраг Петровић из Академије инжењерских наука Србије.
Захтеви са протеста „Стоп распродаји Србијеˮ
Председнику Владе Републике Србије
Србија је угрожена јер иде стратешки погрешним путем у Европску унију по сваку цену. Уколико се овај пут настави – Србија ће постати колонија, њени ресурси опљачкани, плодна земља биће распродата странцима, грађани Србије постаће јефтина радна снага код страних газда.
Зато, у име патриотске опозиције Србије, од Вас захтевамо:
- Одустаните од продаје „Телекома Србија“ и зауставите распродају земље и преосталих природних и привредних богатстава Србије;
- Суспендујте Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, јер је Европска унија кроз понашање Хрватске то већ једнострано учинила;
- Откажите Меморандум са Међународним монетарним фондом, тако да Влада Србије може самостално да одлучује о висини плата и пензија, цени струје и другим животним питањима…
- Распишите референдум о приступању Србије ЕУ, па нека народ одлучи у ком правцу треба да иде држава;
- Ослободите медије за јавну расправу о кључним националним и државним проблемима.
Тотална распродаја Србије мора бити прекинута, као и погубни пут државе у ЕУ!
У Београду, 26. септембра 2015.
др Санда Рашковић Ивић, председница Демократске странке Србије
Бошко Обрадовић, председник Српског покрета Двери
Ђорђе Вукадиновић, Иницијатива „За наш Телекомˮ
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5O0
Categories: Преносимо
Провалио ме неки Ђокин админ по ИП адреси, па не могу тамо да их зајебавам, не пушћају ми коментаре 🙂
“Ђорђе Вукадиновић, Иницијатива „За наш Телеком” ” хихихи
Сећа ли се ико “Иницијативе за спас Србије” од истог вожда?
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/razmisljanja-o-inicijativi-za-spas-srbije-nspm-1.html
@ Prevrat (Драгослав Павков)
Драгославе,
Сећаш ли се ти НОПО? Код тог истог “вожда” био си тринаести на списку потенцијалних посланика.
kandidati za izbore za narodne poslanike u Narodnu skupštinu Republike Srbije 6. maja 2012. godine
NIJEDAN OD PONUĐENIH ODGOVORA
1. NIKOLA TULIMIROVIĆ, 1981, programer, Beograd
2. ĐORĐE VUKADINOVIĆ, 1962, politički analitičar, Novi Sad
…
13. DRAGOSLAV PAVKOV, 1962, zemljoradnik, Sombor
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1048595
,
Вукадиновић по стасу и темпераменту не изгледа можда као вожд али не знам због чега подсмех изазива ова крајње разумна иницијатива? Можда неће успети и судећи по односу снага у српској политици неће. Али ћемо и ми и они знати да су против продаје предочени снажни разлози, и да су многи људи били против тога. Као и целокупна српска десница – једна од ретких тема о којој су све странке и покрети готово једногласни. А по мом суду ни иницијатива за спас Србије није неразложан документ, не мора да се прогута као пилула али је садржао сасвим добре идеје.
@ Лазић;
“Код тог истог „вожда“ био си тринаести на списку потенцијалних посланика.”
Да, па шта? Јесам ли ја написао Иницијативу, изазвао овације међу коментаторима и фејсбуклијама, а онда је адактирао – или вожд? Јесам ли се ја уплашио изненада оствареног утицаја или он?
Јесам ли ја прихватио да будем носилац листе “влашке странке”, а након напада ВРВ (Весне ракић – Водинелић) и Пере Луковића одустао – или он? И тако даље… Надам се да ћете ти и Бата – Нимбус ускоро основати своју странку, па да мало и вас видимо на листи посланичких кандидата; што само мене да прозивају…
@ Милош;
И “ми и они” већ знамо да Телеком Србије не треба продавати, и то је добро. Лоше је што су Вукадиновић и пајташи и поред сазнања о томе колико људи ће се удостојити да присуствује јучерашњем “дешавању”, одлучили да га ипак одрже. Ако пак нису знали – то је поражавајуће јер нама а пре свега људима из режима, говори да спрам себе имају тоталне дилетанте и људе посвађане са реалношћу. Шта сутра Вучића може спречити да са Телекомом уради све што му падне на памет?! Одијум јавности? Које? Ових 500 Новосађана (бесплатно превежених) и још толико Београђана?! Да сам штеточина попут њега и да сам на власти као он – Телеком бих продао одмах у понедељак уз аргументацију типа: “Ако је против продаје само ова шака јада, мора да нико озбиљан и нема ништа против…”
Какогод, овај “протест” је још једном показао да од уједињења опозиције нема ништа, сујете и суревњивости су толике да је можда и боље да се пропаст настави. Док се неки од старих газда не врати и преузме команду; пошто Срби очигледно не знају шта би почели са слободом која их је запала.
Наравно да водећи напредњаци знају шта раде али је важно дићи глас. Као што је важно дизати глас против једног вожда кога бејасмо раније испратили. Протест није био масован и искрено не верујем да је био нарочито добро организован. Али није реч ни о тоталном фијаску. Не знам зашто сви говоре о масама и стотинама хиљада људи када у Србији од 2008. нема никаквог протеста те величине, укључујући и митинге великих странкаа где се за прикупљање људи ангажују и велика финансијска средства и разграната страначка мрежа. Кад протест има неколико хиљада људи то је по мени врло успешан скуп, ово је солидно, далеко тога да је реч о дебаклу. Наравно, увек ће бити оних којима ништа испод 500.000 љдуди који лете по граду неће бити доста и троваће преко портала и блогова о тоталној пропасти и како јелте треба да сачекамо стране завојеваче да нас избаве из наше несвести. Бојим се да су због таквих гледишта многи страни завојевачи овде сасвим добро пролазили.
Јасно је, да постоји лоша организација и нејединство. Али када и бивши “другови” почну, да се препуцавају, то превазилази све. Скупове, које у Београду организују ванпарламетарне странке, удружења, покрети и остали појединци, показује неспособност вођства, да било шта организују. У свом размишљању, сви су оптерећени немогућношћу да их медији подрже и не размишљају о другим начинима повезивања и директног контакта. Када би их запитали, на колико су и када позвали мејлом, чланове, симпатизере и остале, добили би одговор: НА НАШЕМ САЈТУ ЈЕ, на фацебуку и твитеру. И тако сви раде. Уместо, да чланове, симпатизере и остале замоле, да примљено обавештења пошаљу даље. Промакло им је, да добијају на сопствену мејл адресу рекламе, шале и сличне ствари са непознатих адреса. Промакло им је, да добијају прослеђене поруке из непознатих извора. О спремности следбеника, да шире усмено обавештења, да не говоримо. И остаје за мене необјашњиво питање, зашто се скупови од општег интереса и значаја не подрже организовано и од осталих. Што рече неко: Шта је то у моме бићу, што ме води пићу! Што се тиче скупа, који је на дневном реду, тешко да је било 500 из Новог Сада, јер би за то требало бар 60 аутобуса. Што је много много је!
Као што рече МИЛОШ, овако како се ради само се даје аргуменат за закључак, да се буни шака јада.
@ Слободан Млинаревић;
“…тешко да је било 500 из Новог Сада, јер би за то требало бар 60 аутобуса. ”
Ти кад одвалиш – одвалиш 🙂 Па нису ти људи долазили таксијем већ аутобусима који возе по педесетак људи 🙂
“Као што рече МИЛОШ, овако како се ради само се даје аргуменат за закључак, да се буни шака јада.”
Ово није рекао Милош него ја. Узми наочаре за читање а не за шах.
Везано за организационе способности наших врлих опозиционара шаљем ти на мејл део једне старе приватне преписке са једним од њих. Позз
драгослав павков
@prevrat
Поткрала се ГРЕШКА. Нула је вишка. Мука и јесте у томе што се доказује ко је шта рекао. Пропустио сам и да си ти то рекао. Тако је то са маторим дртинама. У сваком случају, ко год да је рекао добро је рекао. Омакне се и теби, да нешто добро прозбориш. Нисам навикао, па погреших и други пут. Чуди ме, да си се и ти примио за ове жуте знаке са запада.
@ Prevrat (Драгослав Павков)
Драгославе,
Па ништа, помислих само да си заборавио на НОПО а запамтио Иницијативу. А писање иницијатива и предлога је, штоно би се рекло, легитимно и легално, али је питање колико је морално да се као коментатор утакмице укључиш и као играч. (Но, ту стајем: о бившим женама и бившим послодавцима – НИШТА ЛОШЕ.)
Наравно, ниси ти написао Иницијативу, није проблем ни што су прихватио Иницијативу (у један-два-неколико текстова на сајту НСПМ), проблем је што си прихватио да учествујеш у очитој превари, да се под окриљем лажне (!) мањинске странке проба ући у парламент! А, “из истине може следити и лаж, али из лажи никад не може следити истина” (један од основних логичких закона). ДаклеМ, то хтедох рећи – глупо је причати о Иницијативи а не говорити о Преварама над преварама у виду лажне влашке странке. (А и то се завршило очекивано, преварант над преварантима вас је преварио, жао ми вас је – али макар затражите опрост и признајте да сте се сви заједно изглупирали и да вас је Тулимир заврнуо, кога за паре кога за углед.)
Дакле – не знам како не увиђаш – није проблем да ли је ЂВ “ретерирао” и уплашио се Весне РВ или Пере Л, проблем је у томе што је у основи то била лаж и крајње неморална ствар… Ако ме до краја вучеш за тастатуру, учествовали сте у прављењу “раздељка” (они који играју преферанс знаће о чему је реч) за СРС и Двери (СРС 4,61 %, Двери 4,33 %, НОПО 0,59%).
***
Што се тиче тога ћемо “Бата Нимбус и ја ускоро основати своју странку” – уз чуђење што у причу уводиш цењеног Нимбуса, морам да ти кажем да верујем да ти је блиска мисао да сам могао да будем (макар стоти) на листи НОПО да сам мислио да је то морално & потребно (или да узмем учешће у дељењу летака и лепљењу постера, или да наговарам пријатеље и ину родбину да гласа за НОПО, све мислећи да ћу некад постати министар просвете или информисања :)). ДаклеМ, нисам; јер, ма колико да био и јесам мали у коментаторском ангажману (политички аналитичар нећу бити ни кад “порастем”, зато што је то кованица измишљена за оне који немају своју професију или у њој нису успешни, ценим то што си на листи са часним пољопривредничким занимањем) – мислим да није спојиво да човек буде и власник (макар офуцаног) сајта и да буде за било коју опцију или на њеној листи.
Обашка што мислим да не бих имао никаквог успеха у тзв. политичкој каријери: кад помислим на себе као “будућег посланика” (хаха) увек се сетим оног бесмртног разговора из Симпсонових, када Хомер (као мали) пита оца Ејба: “Тата, да ли ћу ја бити председник кад порастем?”, а отац му каже: “Сине, ми смо развили цео систем да такви као ти никад не постану председници”. Колико то важи за Хомера С. у САД, толико и за Александра Л. у Србији.
@Александар Лазић
Као да нисмо равноправни? Када ја почнем, да причам о непознатом човеку, његовој прошлости и особинама које сам ја “открио” читајући текстове и коментаре, онда то није у реду. А сада читамо, шта је радио Драгослав, Вукадиновић и ини и то из личног искуства и личног познанства. Лично подржавам такав разговор, јер то је као на групним сеансама у организацији савремене психологије код Амера. Резултат би био комплетан и савест би била ослобођена притиска, када би се сам човек, о себи, јавно изјадао. Овако је прича непотпуна, јер говори само о другом. При томе је необјашњиво, да се НЕ ДОЗВОЉАВА, да човек направи и грешку, која не мора бити из неких директних финансијских разлога. Питам се, зашто се увек у туђој глави тражи и налази ЛОША МИСАО? Ово је питање и за остале учеснике у нашим разговорима.
@ слободан млинаревић
Поштовани г. Млинаревићу,
Наравно да нисмо равноправни: у крајњем случају ја одлучујем који ће коментар бити објављен (или обрисан) на овом сајту. Друга је ствар да ли то право (и обавезу) злоупотребљавам.
Што се суштине ствари – рекао бих да сте Ви “равноправнији” од мене у неким стварима: ја себи не дозвољавам да објавим приватне мејлове (*), а Ви објависте преписку са госпођом О. Лазић, и то на овом сајту. (Моја грешка што то нисам побрисао.) Дакле, ја овде (можда нисте најбоље информисани) не говорим о ЛИЧНОМ ИСКУСТВУ и из ЛИЧНОГ ПОЗНАНСТВА, него пишем о општепознатим стварима и јавном деловању г. Павкова и г. Вукадиновића: нисам увео у причу ко је чији отац а ко чија ћерка, да пробам пластично да објасним.
Дакле, реч је о јавном деловању људи који су били или јесу у политици, били кандидати на листи странке која је постала 2012. парламентарна, а не о њиховим личним особинама и приватном животу. (По природи ствари и наше сарадње, доста знамо једни о другима, али никад нисам приметио да је ико од нас тројице било шта јавно причао оно што је речено у поверењу. Ја сам био згранут када је Бакарец објавио приватан СМС Вукадиновића, дно дна је то!)
Ово није први пут да Ви и ја размењујемо мишљења о овом питању и мале су ми наде да ћемо се и сада разумети: али да пробам – увек на АРГУМЕНТ, никад на ЧОВЕКА.
Александар Лазић
ПС. Видим да сте овај последњи прилог употпунили извесном дозом (пара)психологије – нисам се ја овде јадао нити било коме тражио “лошу мисао”. Као што ми хришћани не верујемо у равноправност (већ у љубав очито неједнаких) ми не верујемо ни у какве “сеансе” него у исповест. Ко се исповеди Тамо Где Треба може да живи и без “групне терапије” 🙂
________________________
(*) Једном сам на почетку рада овог сајта објавио мејл, али не именујући аутора, већ сам то објавио као илустрацију једног мишљења. (И укупно нисам ту био у праву.)
@ Александар Лазић;
Више пута сам детаљно објаснио СВЕ везано за моју подршку програму странке “Ниједан Од Понуђених Одговора”, али Ти очигледно не верујеш и ван мојих моћи је да те убедим у било шта. Ти неке ствари једноставно ниси у стању да схватиш и прихватиш онако како су ти представљене. Твоја ствар. Са своје стране, још једном (и никада више, јер је то одавно завршена прича) ћу у ауторском тексту покушати да објасним шта је била НОПО и чему је требало да послужи, биће ноћас или сутра објављено на Преврату, а Ти пренеси ако ‘оћеш; ако нећеш – ником ништа; свој став си већ изградио, штета да га мењаш кад се све фино уклопило 🙂
Што се тиче евентуалне твоје политичке сарадње са Бата-Нимбусом – пало ми је на памет да сте вас двојица једини који ту моју причу са НОПО знате, али упорно причате оно како сте је ви схватили. Па реко’ штета да се двојица Срба у једномислију и пуноти саборности не удруже у неку реалну политичку организацију… Ово што сам намерачио да пишем, нема везе с вама, већ је као што рекох задњи покушај да људи који о целој причи појма немају а на неки начин су увучени у дебату – чују и другу страну. Па до… читања.
хахаха објавили те
Мало сам надчепио цењеног г. Павкова, па се одрешио.
На свом цењеном сајту “Преврат” имао са част да ме похвали да сам “дописник “Стања Ствари” из Сирига”.
Па, цењени г. Лазићу, као идеја није лоше. Дапаче, слободно објављујте моје дописе из Сирига, а зараду од дописа би делили 50%-50%. Још више бих Вас ценио кад би кануо који динар.
Учтив,
Ђорђе Ивковић
@ Ђорђе Ивковић
Имаћу то у виду… Што рече један на Фејсу – “кад ја имам лопту сви се надајте”! (Отприлике као што ће сви бити посланици код Тулимировића 😉 )
Сад озбиљно: како и зашто је Павков повезао вас и мене, не бих знао касти. Једино ми пада на памет онај Баљков афоризам: НЕ ВОЛИМ БОРХЕСА. ПО ТОМЕ ЈЕ СЛИЧАН КРЛЕЖИ 😉
ПС. Пренео сам и овде Павкова (http://wp.me/p3RqN8-5P0)
@Александар Лазић
Запитах се и ја какве везе имате са потомком некога чији су претци згрнули богатство захваљујући мобама. Можда има нека тајна веза? Сигурно је, да поменути потомак, по дефиницији НЕ МОЖЕ да трпи неког чији претци нису били “способни” и нису се “сетили”, да организовањем моба могу да се обогате. И одмах се сетио, да било шта дели 50/50. Тешко ми је само, да замислим, какво је то задовољство “надчепити” Павкова. Можда ће стићи и објашњење, па и ми смртници, да мало уживамо!
@ слободан млинаревић
Ако очекујете сад неке пикантерије, нема их. Мада смо Бата Ивковић (наречени у коментаторству Нимбус) 1) земљаци, 2) “водили смо рат” на НСПМ-у са различитих страна “(супер)модераторске кабине” и 3) памтимо што би неки, канда, да забораве.
@Александар Лазић
Пикантерија сам се начитао. Очекујем нешто и од Нимбуса, ако је то потомак оних који су на мобама зарадили лову. А памћење је чудо! Свако има своје памћење. Тако мој друг из детињства, сада прича, како сам ја одлично играо главом, а ја као носилац наочара са приличном диоптријом, никада нисам ни покушавао да лопту лупим главом. Ја га гледам бело и питам се о чему он прича.