Драгана Миљанић
Нова европска црна овца постао је председник мађарске владе, Виктор Орбан. Да је тако могли смо ових дана да видимо и у (наводно) најтиражнијим дневним новинама код нас, које су објавиле текст о страшном Орбану уз скандалозан наслов „Зли комшија – фашиста у срцу Европе“. Један други „домаћи“ портал, опет, пише да је по злу чувени Хорти у мађарском премијеру добио достојног наследника, уз неизоставно помињање Јевреја и Цигана (занимљиво, Срби у том хортијевском контексту нису поменути, али то је већ друга, ништа мање занимљива тема).
Не само што је политика мађарске владе „расистичка, ксенофобична, пуна мржње и понижавајућег поступања према избеглицама“, него, ако нисте знали, тамо мрзе и животиње. Наиме, мађарске власти су, како јавља Танјуг, у специјалном резервату природе Горње Подунавље, на граници Србије и Мађарске, кроз шуму развукле бодљикаву жицу и тиме пресекле „вековни пут јеленске дивљачи и дивљих свиња“. Ту вест забринути министар Вулин прокоментарисао је речима: „Видите да они, не само да не воде рачуна о људима, већ не воде рачуна ни о животињама и свету који нас окружује.“
Кад се све ово узме у обзир, а ово је свега неколико од мноштва примера актуелне сатанизације мађарског премијера, не би требало да изненади да Орбан, колико сутра, буде одговоран и за глобално загревање, киселе кише и озонске рупе.
Мигранти на Хоргошу
Али хајде да видимо шта то тако страшно ради Орбан?
Пре десетак дана он је у Бриселу рекао да прописи Шенген зоне, Фронтекса и Даблински прописи налажу да периферне земље Шенген зоне, као што је Мађарска, сносе одговорност за заштиту граница те зоне. Дакле, оно што Мађарска све време ради јесте да доследно поштује прописе ЕУ. Притом, штета која у тој одбрани настане могла би се заиста назвати колатералном, а свакако да је неупоредива са штетом која би настала да та земља дозволи неконтролисан улаз миграната на своју територију у тренутку када је Европска унија у потпуном расулу, без решења за мигрантску кризу на видику. Стога је Орбан истом приликом правилно закључио да су европски лидери неспособни да руководе мигрантском кризом, што је данас постало више него очигледно.
Нама је свакако занимљива и његова изјава да „мигрантска криза није проблем Европе, већ Немачке, јер сви мигранти, преко његове и других земаља, хрле ка тој земљи“. Ако те речи упоредимо са оним што је ових дана за „Шпигл“ изјавио министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, а то је да „не можемо да присилимо избеглице да остану код нас“, јер „они не желе овде да остану“, онда је јасно да је власт у Србији свесна, једнако колико и она у Мађарској, да су обе земље само траса на путу који избеглице, тј. мигранте, води ка њиховом циљу.
Мигранти на Хоргошу
Разлика између Мађарске и Србије је у томе што се власти у Србији понашају крајње ноншалантно, па тако само што не испадне да су једва дочекале најезду миграната на својој територији, што је чак и за наше жалосне политичке прилике будаласто и крајње необично. С друге стране, Мађарска, штитећи своју државу, а успут и Немачку, нема намеру да се бакће политичком коректношћу, јер је јасно да у ЕУ не владају ни мало хармонични односи и да се решење кризе не назире.
Власт у Србији може да нам буде по вољи или не, али никако не можемо рећи да су на челу државе људи чија је интелигенција испод просека, па је стога тешко поверовати да нису свесни тога ко је креирао мигрантску кризу и ко је, може се основано сумњати, финансира. Чињеница да је мигрантима очигледан циљ Немачка, довољна је да разумеју ако хоће, какве би ефекте по ту земљу, па и Европу у целини, досељавање милиона миграната могло да има, као и шта би то у геополитичком смислу значило Сједињеним Америчким Државама, које имају свесрдну подршку у виду верних, европских сателита.
Ако погледамо ситуацију од пре неколико дана на мађарској граници, у којој је министар Вулин дошао у апсурдну ситуацију да буде на страни агресивних миграната који циглама гађају мађарску полицију и узвикују „Алаху акбар“, онда можемо једино да се питамо који то разлози мотивишу српску власт да се упорно прави блесава и игнорише евидентан проблем, да користи сваку прилику да осуди Мађарску и тврдоглаво понавља патетичне, хуманистичке мантре.
Опрема: Стање ствари
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5K1