Мој пријатељ, фан здраве хране, одушевљен је сваком биљком, травком или необичним кореном.

За коприву каже да је одлична за крвну слику. Зељаник или чорба од коприве обнове, освеже и чине да ти крв узавре боље и ефикасније него што би то постигли и најжешћи антисрпски пропагандисти западних пријатељских масмедија на гласу.

Извор: Вукајлија

Спанаћ је изванредан за гвожђе. Боље ти је да поједеш кило спанаћа него целу металну виљушку, или да се запослиш у гвожђарској радњи у Лондону која гарантује премијерско место. У тој радњи је била запослена и Маргарет Тачер због чега су је и назвали „Гвоздена леди“.

Свака бољка има своју биљку. Живот је најбезбеднији уз детелину са четири листа. Не ваља је користити само с пролећа. Поготову ако је пролеће – арапско. Тада детелина са четири листа не доноси срећу, него НАТО авионе.

На ручку код пријатеља здраве хране детаљно ћеш се обавестити које је јело добро за бубреге, које за панкреас, а које за увећану простату. Једино што никад нећеш сазнати јесте која је храна добра за јело. А и није ти потребно пошто ћеш са ручка изаћи сит свега.

Мало компликованији је случај са пријатељем који воли да кува, али са материјалом набављеним по сниженим ценама. Одушевљено препричава како од двоје пилећих леђа (пиле мора бити средње величине јер није препоручљиво претеривати) направи пилећу чорбу да прсте полижеш, половину одмах стави у замрзивач за не дај Боже, а од скинутог меса са пилећих леђа са интегралним пиринчем направи такав пилав да га куса три дана, односно сваки други дан, што изађе на шест. Овакво кулинарство се, тврди мој пријатељ, са правом може назвати српским специјалитетима са укусом Вучићевих привредних реформи.

Коприва, спанаћ, детелина са четири листа и пилећа леђа са интегралним пиринчем су брендирано национално јело за специјалне српске прилике на путу. Питање је само колико ће слабашна пилећа леђа моћи да издрже оволико оптерећење или ће део терета ипак морати да се пребаци и на леђа преварених бирача.

Извор: Новости

Најинтересантнији рецепти ипак долазе из политичке кухиње. Иако политичари тврде да у политици нема сталних пријатеља, него само сталних интереса, мене су неки политичари изабрали за пријатеља и поред тога што у томе не налазе ама баш никакав интерес. Осим што им се свиђа мој глас. Основни циљ, како тврде, њихове кухиње је како да се у Србији живи боље и како да свима буде лепше. Ту полазе пре свега од себе самих и признају да су резултати уочљиви, а понегде и вишеспратно видљиви. О покретној имовини са четири вуче не би требало трошити речи. За трошак су довољне паре из буџета.

Један од мојих пријатеља политичара упорно ме убеђује да лесковачки специјалитети нису ни пљескавице да мало љутну, ни ражњићи, а поготову не мућкалице. Лесковачки специјалитет је паприка, а мућкалице су само наш, политички спецификум.

Мућкалица се, иначе, прави на разне начине – наставља са убеђивањем мој пријатељ – али само је један оригиналан: бирачко тело се најлакше припрема ако се стави у земљано грне. Критике противника морају почивати на лажима. Што су лажи масније, то је мућкалица укуснија. Потребно је обезбедити и неколико крупнијих главица са естраде и из уметничких засада. Свима забиберити, запаприти, а соли додати по укусу страних посматрача.

Извор: Вукајлија

Најбоље припреме се врше у предизборној кампањи. Месна маса се мора исећи на ситније комаде, намаћи на ражњиће и ставити на тиху ватру. Што се маса дуже крчка то је лакша за даљу обраду. У следећој фази се замота у фолију лажних обећања заједно са ситно исецканим естрадним главицама и зачинима европског порекла, па се онда динста све док не испари и последња нада у лепше сутра.

Мућкалица се служи топла преко контролисаних медија уз салату од исецкане опозиције и једе се виљушком, ко је има, а софт се захвата кором хлеба, такође ко је има.

Да ли, и после свега изложеног, и даље има неко ко би могао и смео тврдити да се Србија налази на просјачком штапу, да гладује и да не стиже да се пристојно и здраво исхрани?

Ако и има, нека гласа за нас. Тако ћемо имати апсолутну већину.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Eh

Categories: Сатиристика