Никола Варагић

Личност је, по Марксу, „тоталитет друштвених односа“. Каква личност настаје у друштву у коме нема хришћанске љубави према другом, другачијем, незнанцу и (класном) непријатељу, у коме је „човек човеку вук“, у коме је све или лична корист (ближњи је онај од кога имамо корист) или општа корист (обичан човек је само појам или број – „систем је све, човек је ништа“, док најјачи, најпаметнији, најлукавији, најсебичнији, најпокваренији, „изабрани“… личну корист маскирају или отворено намећу свима, тј. слабијима, потчињенима и глупима, као општу корист), у коме је добро – оно што задовољава било какве потребе, било ког појединца – истина? Личност која је тоталитет таквих друштвених односа, спроводи тотализацију стварности, спроводи „позитиван“ програм измене стварности, верујући да укида постојеће ограничености. „Револуционарна људска делатност“ није довела до „превазилажења постојећих људских односа (постојећих облика и односа стварности)“.

Зато је Св. Јустин Ћелијски овим речима одговoрио комунистима који су га пратили и прогонили: „Неприродно је хтети да се од старог типа људи створи ново друштво. А истина је у овоме: само се од обновљених, од нових људи може образовати ново друштво. Природни закон: братство се ствара само од браће. Треба најпре људе преобразити у браћу, па тек онда захтевати од њих братство“.

Св. Јустин Поповић

***

Европски човек је кренуо путем човекобоштва, путем гордости. Тако се људи не могу преобразити у браћу. Зато хришћанско (православно) човекољубље није исто што и хуманистички алтруизам. Хришћанско (православно) родољубље није исто што и нехришћански национализам. Хришћанска (православно) саборност није исто што и левичарски колективизам (или солидарност). Царство Божје није исто што и левичарско „бескласно“ друштво, или либерално „отворено“ друштво. „Културни“ аскетизам није исто што и духовни аскетизам.

Европски човек ствара културу, уређује друштво и утиче на природу, али није победио земаљски закон природе, није победио закон егоизма. Према „закону свог Ја“ мења и природу и друштво. Уређује свет, који није победио; жели да влада над природом, која га држи у својој власти – мисли да је изнад природе, а њиме управљају нагони, има обично око… Европски човек верује да је спознао „објективне могућности“ (знања иза чињеница) и на основу те спознаје ствара вредносно суђење (нормативни хуманизам).

Поред нормативног хуманизма ствара и „расистички хуманизам“. Хуманисти се залажу за „хуманитарне“ интервенције, за „позитиван“ програм измене стварности у „примитивним“ друштвима, али нису спремни да се хумано односе према избеглицама из Азије и Африке, неће да прихвате избеглице за које је војна интервенција Запада негативан програм измене стварности. Када Сартр пише да су „други пакао“, док ужива у благостању које је Европи донела колонизација других континената, колико је (био) искрен када пише да је „боље бити домородац у часу најгоре беде, него бивши колонизатор“, да ништа међу Европљанима „није доследније од расистичког хуманизма“, или када описује Европу као „гојазни и бледи континент“ који „запада у нарцизам“? Зашто није отишао у неку комунистичку или афричку државу да живи? Сартр је, несумњиво, био велики хуманиста, али овде је питање какви су (необожени, обезбожени) хуманисти генерално: ако се све врти око ега, ако је други човек пакао, како се онда ствара братство – не само од људи исте расе, већ и од људи различитих раса и како „човек постаје човеку највиша потреба“? Како стићи „до урбаног без ‘центра’ и ‘периферије“’?

Када чешки председник Милош Земан, као левичар, оде на прославу антифашизма (победе над фашизмом) у Москву (где су гости били углавном из Азије и Африке, дакле неевропског порекла), а потом се залаже да се Европска унија затвори за избеглице, тј. за људе друге расе и вере, колико је он заиста антифашиста? Поводом досељавања избеглица из Азије и Африке у Европу, словеначки философ и левичар Славој Жижек сматра да „толеранција не може да буде решење: ‘Зато као левичар кажем да се морамо борити за сопствену доминантну културу“’[1]. Зашто левичари толико критикују бившег председника Чешке и десничара Вацлава Клауса, чију петицију против избеглица подржава и садашњи председник и левичар Земан[2]? Зашто левичари толико нападају мађарског председника и десничара Виктора Орбана? Зар и он не брани исту доминантну, хуманистичку и фаустовску културу Европе? Да ли они само говоре оно што председници, премијери или канцелари, великих држава попут Немачке, Велике Британије, Француске и Италије неће или не смеју јавно да кажу? Шеф посланичког клуба Социјалдемократске партије у Бундестагу Томас Оперман, дакле левичар, захтева од Мађарске да задржи избеглице, да их не пушта у Немачку и наглашава да је „река људи која се овог викенда слила у Немачку био изузетак од правила“[3]. Зар и државе НАТО алијансе, које су водили или које сада воде левичари, не учествују у „хуманитарним“ интервенцијама широм света?

Милош Земан

Да ли у „хуманитарним“ интервенцијама Нато алијансе, иза којих стоје и десничари и левичари, има било чега хришћанског? Да ли у неприхватању избеглица које беже након тих интервенција има било чега хришћанског? Попут левичара Славоја Жижека, и француска десничарка Марин ле Пен брани „доминантну културу“ Европе. И Жижек и Ле Пен нападају империјалисте, критикују „хуманитарне“ интервенције, али и избегавају одговорност – када треба да прихвате избеглице, онда кажу да Европа није крива, онда нису толерантни и бране „доминантну културу“, иако државе ЕУ у оквиру Нато нападају друге државе и чине милионе људи избеглицама, док се богате на њихов рачун. Извлаче богатство из тих држава и пребацују на Запад, где сви (и наводни антиимперијалисти) имају користи од тога, а онда нису спремни да издвоје новац за збрињавање избеглица: „Популарна француска лидерка с крајње деснице Марин ле Пен изјавила је како се фотографија мртвог сиријског дечака користи да би се Европљани ‘осећали кривим“’[4]. (Исто тако ни САД, на чијем је челу левичар/демократа, човек из црне расе, не преузимају кривицу/одговорност, остављају ЕУ саму, иако је војска САД предводник у свим нападима.[5])

Да ли је хришћанска култура доминантна култура Европе? Како они који бране нехришћанску доминантну културу могу да бране „хришћанску Европу“[6]? Ако је Европа заиста хришћанска, и ако су у праву они који на то сасвим оправдано указују, зашто су на власти и одакле толика моћ онима који плански насељавају Европу са муслиманима да би до краја избрисали сваки траг „хришћанског идентитета“ Европе?

***

Против капитализма и дехуманизације неуспешно се боре левичари који капитализам критикују иманентно, који, попут (нео)либерала, више немају никакве везе са хришћанском традицијом. На пример, када левичари подигну „сексуалну револуцију“, капиталисти од свега тога направе индустрију секса, у којој раде и чији су потрошачи некадашњи револуционари.

Најновији пример како левица критикује капитализам иманентно, тј. како се Грчкој препоручује да не излази из еврозоне: „Одговор критичарима: Избор никада није био грегзит или капитулација. Постоји трећа опција: останак у еврозони, вођење герилског рата против ње и стрпљиво заузимање стратешких положаја“ – пише левичар Славој Жижек^[7]. Саветује Грчкој (левичарима из Сиризе) да не излази из еврозоне, већ да се изнутра бори. Сад, како би то изгледало и какве су шансе да Грчка остане у еврозони и истовремено води герилски рат (дакле, да је не избаце из еврозоне), посебно је питање. Док се не пронађе одговор на то питање, и док траје криза са избеглицама из Азије и Африке, важно је сачувати „доминантну културу“ Европе, која се мора критиковати само снагом критике коју је сама произвела, да би се унутар ње заузели „стратешки положаји“.

Европски човек верује да је раса господара. Зато су „расистички хуманизам“ и „биолошки детерминизам“ међу измима који чине „доминантну културу“ Европе. Европа није више (ако је икад то и била, ЕУ свакако није) „хришћанска тврђава“.

Изводи из нових делова Промене свести који ће ускоро бити објављени

Видети још са блога:

• Никола Варагић: Да ли Србија треба поново да брани Европу?
• Никола Варагић: Између дарвиниста и креациониста

_________________________________________________

[1] Jakob Augstein: „Доминантна култура“, Пешчаник, 04.09.2015. http://pescanik.net/dominantna-kultura/

[2]  „Та иницијатива садржи исте идеје о којима ја све време говорим. Мислим да се у томе са Вацлавом Клаусом слажем“, казао је Земан новинарима током посете Кине. Бета/Факти, 06.09.2015.

[3] „У овом моменту је тако: Мађарска је обавезна да преузме и задржи избеглице“ – рекао је Оперман, подсећајући Мађарску на сопствене обавезе. Овог викенда је у Немачку, пре свега на железничку станицу у Минхен, стигло око 20.000 избеглица из Мађарске, а до краја дана се рачуна да ће доћи укупно десетак хиљада. Да би се Минхен који на апсолутном лимиту, како поручују из тог града, мало растеретио, из Аустрије су преусмерена два воза са по 500 избеглица за Дортмунд и Нојминстер, јављају немачки медији. Танјуг/Блиц, 07. 09. 2015.

[4] Танјуг/Б92, 06.09.2015.

[5] „Бивши британски министар спољних послова и директор Међународног комитета за спасавање, Дејвид Милибанд, позвао је САД да покажу ‘ону врсту вођства коју је Америка показивала у таквим питањима’ у прошлости. ‘САД су увек биле лидер у распоређивању избеглица, али 1.500 људи током четири године је тако мали допринос у решавању хуманог аспекта овог проблема’, рекао је Милибанд за ТВ мрежу ABC. Портпарол Стејт департмента Џон Кирби у интервјуу за Ројтерс није, међутим, дао назнаке да ће САД знатније повећати број миграната које ће примити”, Танјуг/Б92, 06.09.2015.

Међутим, многи замерају и Великој Британији да не помаже довољно и да не прихвата већи број избеглица које су у камповима у Турској, Либији и Јордану, или су стигле до Грчке, Италије, Шпаније, Србије, Мађарске… све до Немачке, у коју највећи број њих иде.

[6] Зато греши и турски премијер Ахмед Давутоглу када у ауторском чланку за немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ пише: „Европа има један згодан рефлекс да пребацује проблем избеглица на леђа Турске и да гради хришћанску тврђаву Европу“. Тврђава Европа се гради, али (више) није хришћанска тврђава.

[7] Славој Жижек: „Грчка апокалипса“, Пешчаник, 06.09.2015. http://pescanik.net/grcka-apokalipsa/

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5CG

Categories: Светске ствари

Tags: Европа, Никола Варагић, православље, свети Јустин Ћелијски