Међутим, читајући списе Светог Силуана и приче о његовом оцу остао сам задивљен. Чини се да најосновније духовне лекције он није стицао од Старца него од једноставног сељака који је поседовао веру свеца-сељака који је био његов отац.
Ево примера:
„Немојмо бити тужни због губитка земаљских добара, такви губици су неважни. Мој отац научио ме је овоме у најранијем детињству. Када би се нека штета догодила у кући, он је увек остајао смирен. Када је нашу кућу захватио пожар и када су комшије повикале:
„Иване Петовичу, гори ти кућа!” он је одговорио: „Уз Божју помоћ поново ћу је саградити.”
Једном смо шетали поред нашег кукурузног поља и ја сам повикао: ”Погледај, лопови нам односе снопове!”
„Да сине”, одговорио је. ”Господ нам је дао кукуруза на претек. Ако неко краде, значи да оскудева.”
Следећег дана сам му рекао: ”Оче, дајеш велику милостињу, а они који си богатији од нас дају много мање.”
Одоговорио је: „Да сине, али даће Бог!” И Господ никад није изневерио његове наде.
Нема бољег начина да се дете учи хришћанству, до кроз животни пример, али искрен и из срца. Не можеш учити оно што у свом животу не примењујеш.
Превод са енглеског: проф. Бојана Поповић
Свети Силуан Светогорац (Атонски)
Рођен 1866. године у селу Шовској у Тамбовској области. У Свету гору је дошао 1892. године. Замонашио се 1896. године, а велику схиму примо1911. године у манастиру Пантелејмон. Већи део живота провео је на Каламаријском метоху, у Старом Русику, на економији. Познат је по томе да је од почетка свог монашког живота примањивао Исусову молитву.
Познат је по бројним молитвама и поукама за монахе. Неке од њих сабране су у књизи „Поуке старца Силуана“.
Умро 11/24 септембра 1938. године.
Московска патријаршија канонизовала га је 1992. године, за време Патријарха Алексија II а 1988. године исто је учинила и Цариградска патријаршија.
(Википедија)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5rL