„Мали Кебо, јеси ли ти Србин?“, упитао је београдски дневни лист „Информер“ на насловној страни пре неколико дана, тачније, у четвртак 6. августа. Питање је било упућено Игору Којићу, сину фолк певача Драгана Којића Кебе – као што му је, одмах испод, био упућен и одговор, у виду крупног наслова: „Изроде“.

Повод овакво оштром наступу „Информера“ према Којићу било је то што се дан раније, дакле управо о годишњици „Олује“, Игор сликао у друштву своје девојке, сплитске певачице Северине Вучковић, у „хрватском светилишту Међугорју“. Уредништво „Информера“, а пре свих главни уредник Драган Ј. Вучићевић без чијег се одобрења тамо ништа не може објавити, очигледно сматра да је Којићево понашање недопустиво и национално неодговорно.

И не би се „Информеру“ имало ту ишта замерити, јер се српске јавне личности заиста одликују, попут Којића у овом случају, застрашујућим недостатком саосећања према сопственом народу и својој држави, па је одавно време да се укаже на њихово бестидно понашање. Само да није једне „ситнице“, а то је: није Којић једини, а свакако ни највећи грешник, када је реч о српској попустљивости према хрватским дрскостима и злочинима. Много је појединаца, па и на најважнијим положајима у држави и друштву, који редовно исказују застрашујућу неосетљивост према страдањима и патњама српског народа у Хрватској: рецимо, Александар Вучић, председник Владе Србије.

Вучић је, да се подсетимо, овогодишње Сретење, највећи државни празник савремене Србије, провео у Загребу, где је отрчао на устоличење Колинде Грабар Китаровић. Дајући предност Колиндином полагању заклетве над светковањем српске државности, Вучић је послао речиту поруку до чега му је више стало, чиме је увредио не само српске страдалнике прогнане из Српске Крајине, већ и васколико грађанство Србије.

Можда још и гору ствар је урадио управо док се Којић проводио са Северином, односно, на обележавању 20. годишњице злочина познатог под називом „Олуја“. Вучић је у говору одржавном том приликом изрекао гомилу патетичних бескорисности типа „нико нам не може бранити да памтимо“, да би све зачинио неукусним, нељудским оценама да са Загребом, који отворено велича прогон Срба и позива се на усташку традицију, желимо да гајимо најбоље могуће односе и да се он нада да ћемо са Хрватском „постати пријатељи у Европској унији“.

„Информеру“ то, међутим, нимало не смета. На страницама овог листа (или било ког другог гласила, ако ћемо искрено), не може се приметити ни слово прекора Вучићу због срамног држања наспрам Хрватске и поготово хрватске председнице. Оно што, изгледа, важи за „Малог Кебу“, изгледа не важи за Вучића. Некако, не делује да ће Драган Ј. Вучићевић икада поставити „Великом Вучићу“ питање да ли је он уопште Србин, иако су у том погледу Вучићеви греси не само већи и поразнији, него и несхватљивији.

Управо је „Информер“, наиме, крајем прошле године пробао да представи Колинду Грабар Китаровић као, хајде да кажемо – изузетно захвалну у сексуалном смислу. Све се завршило фијаском, јер се испоставило да се на том снимку, са ког је поједине кадрове „Информер“ помпезно објавио, не налази новоизабрана хрватска председница него америчка порно звезда Дајмонд Фокс (а која на Колинду личи утолико што су обе плавуше). Пре 11 година, међутим, тадашњи дневни лист који је уређивао Драган Ј. Вучићевић, злогласни „Курир“, имао је далеко више среће баш са Северином: кадрове оног њеног чувеног приватног снимка са јахте „Курир“ је објавио „све у шеснаест“, подижући тако сопствени тираж до неслућених размера, али, ироније ли, утврђујући и Северинину популарност широм региона – многи којима, наиме, Северинине догодовштине нису биле доступне преко интернета, могли су са дуплерице „Курира“ да се поближе упознају с њеном „домаћом радиношћу“.

Сабирајући тако Вучићевићеве промоције славнијих Хрватица, испада да је Северина, ако ништа друго, „Малом Кеби“ далеко кориснија него Колинда Вучићу. И по том мерилу је, дакле, премијер Србије заслужио у најмању руку исту грдњу као и „Мали Кеба“. Било би добро да се „Информер“ и Вучићевић сете тога у неком тренутку.

Опрема: Стање ствари

(Фонд стратешке културе, 11. 8. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5nn

Categories: Преносимо