Вреди да се повремено подсетимо на неке чињенице и избегнемо толико погубно, резигнирано подразумевање. Српска култура нападнута је и од стране „мејнстрим“ идиотизације којој је изложено глобално становништво али и од стране домаћих анационалних интелектуалаца. У необјављеном културном рату ми наш културни идентитет практично не бранимо и он се све више истањује.
„Србима је 70 година забрањено да се поносе својим идентитетом. Данас је то посебан апсурд, јер живимо у доба идентитета. На територији Србије и у непосредном окружењу стасавају нове нације, мањине љубоморно чувају национални идентитет, гојазни и глувонеми афирмишу своју посебност, бициклисти окупљају критичну масу, хомосексуалци су изашли из ормана и парадирају понос, само Србе и даље гурају у орман.
Чишћење културе и политике од националних идеја и кадрова јесте врста етничког чишћења“.
Пише у важном тексту Андреја Фајгеља објављеном у „Политици“.
Можда је заиста дошло време за „последњу одбрану“ наше националне културе, као и нашег образовања, наше вере – нашег националног идентитета. Он наравно није нешто затворено и изоловано, како то покушавају да карикирају његови подриваоци. Одређен је односима са другим народима и другим националним културама.
Док се не појаве нове снаге које могу да преокрену ратну срећу у неравноправном културном рату и поведу нас у ослобађање од културне и сваке друге окупације, било би добро да ипак одржавамо везу са нашом и светском „последњом одбраном“ – онима који су вечно на барикадама људског достојанства.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5lL