Архиепископ Игор (Исиченко)
У Харкову – великом рускојезичном граду на североистоку Украјине – одржан је Сабор Харковско-Полтавске епархије Украјинске Аутокефалне православне цркве.
На сабору је архиепископ харковско-полтавски Игор предложио да се та црква одрекне православља и да се прикључи Украјинској грко-католичкој цркви.
Предлог је био једногласно прихваћен. Вернике те цркве – нико ништа није питао.
Украјинска аутокефална православна црква је трећа по броју верника православна црква у Украјини. Формирана је одмах после Другог светског рата, али је неканонска јер је друге православне цркве никада нису признале.
О црквеном расколу у Украјини говорио је данас поглавар Руске православне цркве Кирил. За време проповеди – након освећења храма посвећеног Светом Кнезу Владимиру у Москви:
„Сви видимо каква се колосална опасност наднела над Украјину која је важан део, средиште историјске Свете Руси. Поново се ради на подели Цркве. Једном од таквих раскола напунило се више од 400 година. Имам у виду Брестовску унију из 1596. године која је довела до појаве гркокатоличке цркве. Тај раскол а и сви каснији усмерени су на поделу народа. Ово што се сада догађа у Украјини страшније је од сваке агресије! Зато што је то – агресија изнутра.“
Руски патријарх Кирил
„Око те агресије“ – нагласио је патријарх Московски и целе Руси – „окупили су се несрећни и заблудели људи чији разум је помрачен национализмом, али верујемо да ће наша јединствена Црква, као и у време кнеза Владимира, помоћи исцељењу свих рана и болести народа. „
Руски патријарх је у проповеди говорио и о односу цркве и друштва у Русији:
„Данас живимо у условима потпуне религиозне слободе. Црква никада није била слободна као што је данас. Не верујте онима који говоре о срастању цркве са државом, о потчињености патријарха државној власти. Наша црква никада ниједну одлуку није донела по налогу власти. Ми имамо пуну слободу какву можда нема нико у свету”.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5i1
Categories: Вести над вестима
Очекивао сам живу расправу испод овог текста, зато га и отворих. Можда расправе нема, због овако отвореног ‘залагања’ католичке цркве, која избија сваки аргумент из руку оних који су за приближавање цркава? Да ли ће овако да изгледа екуменизам у Србији за коју годину; тако што ће један архиепископ СПЦ затражити да се одрекнемо православља и пређемо у католичанство?
Изгледа да ће показатељ да смо на “правом путу”, бити оснивање грко-католичке цркве Србије…
Или су и једни, и други отишли на море?