Храст на Савинцу, дрво-запис старо више од 600 година, јутрос су посекла тројица радника фирме „Арт прес” из Београда, које је анажовало Грађевинско предузеће „Планум”.
Фото: Б. Ломовић
Како су ти радници изјавили за агенцију Бета, сечење је почело у пет часова, а завршено уз 6,30 када је храст оборен, а мештани им нису правили никакве проблеме.
Двојица радника нису желела да кажу своја имена, а Драган Јовчић (53) из Белановице код Љига је рекао да су радили са три тестере и да никада у радном веку већи храст није одсекао.
„Немам никаквих предрасуда што сам ово учинио нити страхујем за последице јер су црквени великодостојници дали сагласност да се одсече, а за 20 година би се и сам осушио”, рекао је Јовчић.
Огроман пањ је у средини потпуно иструлио и нико од грађана не жели да дође да га види.
Радници раскрчују терен како би механизација азербејџанске фирме „Аз Вирт” наставила изградњу на Коридору 11. ;
Изградња аутопута Београд-Јужни Јадран, на траси од Љига до Прељине, је стигла до храста на 150 метара са обе стране, због чега су радови били обустављени.
Председник Месне заједнице Милиша Николић је рекао да је храст био „запис” и представљао је светињу крај које су вековима вршени обреди.
Он је додао да га нису посекли „ни Турци, ни комунисти”, али је „пао на дан Светих 45 мученика из Никопоља, 23. јула”.
Спомен парк старом храсту у порти цркве Светог Саве у Савинцу
Министарства, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије данас је најавило да ће идуће седмице почети радови на уређењу порте цркве Светог Саве у Савинцу код Горњег Милановца, који предвиђају уређење спомен-парка у којем ће се налазити и део трупа старог храста у Савинцу.„Порта ће бити освежена и сређена у складу са њеном наменом и амбијентом, а двориште ће добити нове младице храста и другог зеленила које ће дати нови изглед црквеном комплексу и селу Савинац”, наводи се у саопштењу.
Предвиђено је да део трупа храста старог више од 600 година, који је ноћас посечен, буде сачуван и пренет у порту цркве, где ће бити конзервиран и сачуван, као један од симбола тог краја.
Спомен-парк у порти цркве биће уређен у складу са договором и одобрењима локалне заједнице, цркве и надлежних институција, уз помоћ предузећа Азвирт, Саобраћајног института ЦИП и Србијашума.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је подсетило да је Завод за заштиту природе пре две године проценио да је храст при крају свог животног века, односно да је труо изнутра, и да се не могу применити мере заштите које би гарантовале његово очување.
„Иницијатива да се направи спомен-парк у порти цркве Светог Саве, који ће носити обележје старог храста, омогућиће да се наставе радови на Коридору 11 и на симболичан начин продужи живот старог дрвета које се налазило на траси аутопута”, навело је Министарство.
Арт прес није учествовао у сечи храста
БЕОГРАД – Београдско предузеће Арт-прес негирало је данас да су његови радници учествовали у сечи храста на градилишту ауто-пута код Горњег Милановца.
У писму Бети, фирма Арт-прес навела је да је једина у Србији регистрована под тим именом и да се бави штампом, везом, гравуром, рекламним материјалом и радном одећом.
Радници који су рано јутрос посекли стари храст на градилишту ауто-пута рекли су новинарима да су из фирме Арт прес, коју је ангажовало Грађевинско предузеће Планум.
Зелени: Сраман начин на који је храст посечен
БЕОГРАД – Зелени Србије данас су осудили сечу храста у историјском комплексу Савинац, оценивши да се све одиграло на сраман и недемократски начин.
„Срамно је да власт у Србији не жели или не уме да решава неслагање са грађанима и локалним заједницама на цивилизован начин већ шаље дрвосече
под окриљем ноћи. Доследна рушилачка политика ове владе се потврдила још једном”, наводи се у саопштењу Зелених.
Додаје се да су постојала добра решења која би могла да задовоље и грађане и државу, али да је власт изабрала да се храст исече супротно мишљењу стручњака, еколога и грађана који су га чували преко 600 година.
„Храст ће у памћењу свих нас бити споменик еколошке борбе и симбол за неодговорност. Храст ће бити симбол свих грађана и грађанки Србије којима је ускраћено право на одлуку у каквој средини желе да живе, симбол еколошких, културних и социјалних права које се у држави у којој још увек није изграђена владавина права пречесто гурају у страну”, истакли су Зелени.
Они су најавили да ће са грађанима посадити 600 хастова, заједно са грађанима широм Србије.
ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 23. 7. 2015. – промењена је цела основна и додате три нове вести.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5fc
